Силицијумова киселина

Силицијумова киселина је опште име за фамилију хемијских једињења елемента силицијума, водоника, и кисеоника, са општом формулом [SiOx(OH)4-2x]n.[3][4] Неке од једноставних силицијумових киселина се идентификоване у веома разблаженим воденим растворима, нпр. метасилицијумова киселина (H2SiO3), ортосилицијумова киселина (H4SiO4, pKa1=9.84, pKa2=13.2 на 25 °C), дисилицијумова киселина (H2Si2O5), и пиросилицијумова киселина (H6Si2O7); међутим у чврстом стању оне се вероватно кондензују да формирају полимерне силицијумове киселине комплексних структура.

Силицијумова киселина
Називи
IUPAC назив
Silicijumova kiselina
Други називи
Моносилицијумова киселина
Ортосилицијумова киселина
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.109.340
EC број 233-477-0
Гмелин Референца 2009
  • O[Si](O)(O)O
Својства
H4O4Si
Моларна маса 96,11 g·mol−1
Киселост (пКа) 9.84, 13.2
Сродна једињења
Сродна једињења
Ортоуљена киселина
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије
Годишња просечна морска површина силицијумове киселина. Подаци су узети из Атласа светских океана 2005.

Силицијумова киселина се може формирати закишељавањем силикатних соли (као што је натријум силикат) у воденом раствору. Кад се загревају оне губе воду и формирају силикагел, активну форму силицијум диоксида.

У океанима, силицијум првенствено постоји као ортосилицијумска киселина (H4SiO4), и њен биогеохемијски циклус је регулисан групом алги познатих као диатоми.[5][6] Те алге полимеризују силицијумову киселину до такозване биогене силике, од које су формирани њихови ћелијски зидови (фрустуле).

Истраживања корелације алуминијума и Алцхајмерове болести задњих година користе силицијумову киселину у пићима.[7][8][9] Силицијумова киселина има способност умањивања уноса алуминијума у пробавном систему, а и помаже реналну екскрецију алуминијума.

Референце уреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ N. N. Greenwood, A. Earnshaw, Chemistry of the Elements, 2nd ed., Butterworth-Heinemann, Oxford, UK, 1997.
  4. ^ R. K. Iler, The Chemistry of Silica, Wiley, New York, 1979.
  5. ^ Siever, R. (1991). Silica in the oceans: biological-geological interplay. In: Schneider, S. H., Boston, P. H. (eds.), Scientists On Gaia, The MIT Press, Cambridge MA, USA, pp. 287-295.
  6. ^ Treguer, P., Nelson, D. M., Van Bennekom, A. J., DeMaster, D. J., Leynaert, A. and Queguiner, B. (1995). The silica balance in the world ocean: A reestimate. Science 268, 375-379.
  7. ^ Еxлеy C, Корцхазхкина О, Јоб D, Стрекопyтов С, Полwарт А, Цроме П (2006). „Нон-инвасиве тхерапy то редуце тхе бодy бурден оф алуминиум ин Алзхеимер'с дисеасе”. Ј. Алзхеимерс Дис. 10 (1): 17—24; дисцуссион 29—31. ПМИД 16988476. 
  8. ^ Гонзáлез-Муñоз МЈ, Пеñа А, Месегуер I (2008). „Роле оф беер ас а поссибле протецтиве фацтор ин превентинг Алзхеимер'с дисеасе”. Фоод Цхем. Тоxицол. 46 (1): 49—56. ПМИД 17697731. дои:10.1016/ј.фцт.2007.06.036. 
  9. ^ Гонзалез-Муñоз МЈ; Месегуер I; Санцхез-Реус MI; et al. (2008). „Beer consumption reduces cerebral oxidation caused by aluminum toxicity by normalizing gene expression of tumor necrotic factor alpha and several antioxidant enzymes”. Food Chem. Toxicol. 46 (3): 1111—8. PMID 18096288. doi:10.1016/j.fct.2007.11.006. 

Spoljašnje veze уреди