Силицијумова киселина
Силицијумова киселина је опште име за фамилију хемијских једињења елемента силицијума, водоника, и кисеоника, са општом формулом [SiOx(OH)4-2x]n.[3][4] Неке од једноставних силицијумових киселина се идентификоване у веома разблаженим воденим растворима, нпр. метасилицијумова киселина (H2SiO3), ортосилицијумова киселина (H4SiO4, pKa1=9.84, pKa2=13.2 на 25 °C), дисилицијумова киселина (H2Si2O5), и пиросилицијумова киселина (H6Si2O7); међутим у чврстом стању оне се вероватно кондензују да формирају полимерне силицијумове киселине комплексних структура.
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Silicijumova kiselina
| |
| Други називи
Моносилицијумова киселина
Ортосилицијумова киселина | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.109.340 |
| EC број | 233-477-0 |
| Гмелин Референца | 2009 |
| |
| Својства | |
| H4O4Si | |
| Моларна маса | 96,11 g·mol−1 |
| Киселост (пКа) | 9.84, 13.2 |
| Сродна једињења | |
Сродна једињења
|
Ортоуљена киселина |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Силицијумова киселина се може формирати закишељавањем силикатних соли (као што је натријум силикат) у воденом раствору. Кад се загревају оне губе воду и формирају силикагел, активну форму силицијум диоксида.
У океанима, силицијум првенствено постоји као ортосилицијумска киселина (H4SiO4), и њен биогеохемијски циклус је регулисан групом алги познатих као диатоми.[5][6] Те алге полимеризују силицијумову киселину до такозване биогене силике, од које су формирани њихови ћелијски зидови (фрустуле).
Истраживања корелације алуминијума и Алцхајмерове болести задњих година користе силицијумову киселину у пићима.[7][8][9] Силицијумова киселина има способност умањивања уноса алуминијума у пробавном систему, а и помаже реналну екскрецију алуминијума.
Референце уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ N. N. Greenwood, A. Earnshaw, Chemistry of the Elements, 2nd ed., Butterworth-Heinemann, Oxford, UK, 1997.
- ^ R. K. Iler, The Chemistry of Silica, Wiley, New York, 1979.
- ^ Siever, R. (1991). Silica in the oceans: biological-geological interplay. In: Schneider, S. H., Boston, P. H. (eds.), Scientists On Gaia, The MIT Press, Cambridge MA, USA, pp. 287-295.
- ^ Treguer, P., Nelson, D. M., Van Bennekom, A. J., DeMaster, D. J., Leynaert, A. and Queguiner, B. (1995). The silica balance in the world ocean: A reestimate. Science 268, 375-379.
- ^ Еxлеy C, Корцхазхкина О, Јоб D, Стрекопyтов С, Полwарт А, Цроме П (2006). „Нон-инвасиве тхерапy то редуце тхе бодy бурден оф алуминиум ин Алзхеимер'с дисеасе”. Ј. Алзхеимерс Дис. 10 (1): 17—24; дисцуссион 29—31. ПМИД 16988476.
- ^ Гонзáлез-Муñоз МЈ, Пеñа А, Месегуер I (2008). „Роле оф беер ас а поссибле протецтиве фацтор ин превентинг Алзхеимер'с дисеасе”. Фоод Цхем. Тоxицол. 46 (1): 49—56. ПМИД 17697731. дои:10.1016/ј.фцт.2007.06.036.
- ^ Гонзалез-Муñоз МЈ; Месегуер I; Санцхез-Реус MI; et al. (2008). „Beer consumption reduces cerebral oxidation caused by aluminum toxicity by normalizing gene expression of tumor necrotic factor alpha and several antioxidant enzymes”. Food Chem. Toxicol. 46 (3): 1111—8. PMID 18096288. doi:10.1016/j.fct.2007.11.006.
