Симфонија број 1 (Густав Малер)

Прва симфонија у D-дуру, под називом „Титан“ је прва симфонија коју је написао Густав Малер. Компоновао ју је 1884–1888, а ревидирана је 1896. године.

Критике

Већ у Бечу, последње године XIX века, постаје јасно каква ће бити рецепција Малерових дела. Од када је Прва симфонија почела да се изводи у том граду од 19. новембра 1900, број оних који су га за живота оспоравали у знатној мери расте. Малер није чак окарактерисан ни као елитистички композитор, он није ни „enfant terrible”, он постаје једноставно неприхватљив. Док је као диригент постизао успехе, као композитор наилази на противљење чак и самих оркестарских музичара који његове симфоније треба да свирају. Музичари налазе да је Прва симфонија прекомпликована и презасићена чудним, скоро свирепим емоцијама. Након премијере напустили су подијум пре него што је композитор успео да се врати на сцену. Сам Малер је у вези с овим делом записао: „Моја потреба да изразим властита осећања у музици, у овој симфонији почиње тек тамо где се мистериозна осећања преносе преко капије која води у други свет, свет који не раздваја збивања кроз време и простор.”

Композиција

Малерови инструменти не свирају ни јако ни слабо, ни брзо ни споро, као што је то раније био случај. Малер је давао ознаке попут: „пригушено”, „светло”, „са позивањем на игру”, „са призивањем историје”, „у стилу уличних свирача”, „као да зову на починак”. Део ових ознака је допунио Малеров асистент и први пропагатор његове музике у Америци, диригент Бруно Валтер.

Симфонија је премијерно изведена у Будимпешти 20. новембра 1889. године, где је у то време Малер радио. Четири њена става, која образују целину трају 55 минута.

Симфонија се састоји из два дела, од којих први и други став чине први, а трећи и четврти - други део. Године 1892, за извођење дела у Хамбургу, Малер је написао овакав програмски водич за дело, који никада није објавио:

• Из младалачких дана, дечји страх, трње;
• Пролеће без краја (прва и друга слика се односе на први став);
• Глава цвета (убрзо затим пребрисана из текста и из партитуре, првобитни други став прве, петоставачне верзије Симфоније, касније прерађен у засебан комад, познат под називом Blumine - Цветови);
• Пуним једрима (односи се на други став);
• Commedia umana, насукан, посмртни марш (односи се на трећи став) и
• Dall' inferno al Paradiso - израз до дна рањенога срца (што се односи на четврти став).

Карактеристике

• Први став је као звук природе - Лагано,веома мирно (нем. langsam, sehr gemanlich). Први став је у правом смислу те речи почетак свега и увод у Малерово симфонијско стваралаштво. Најпре наступају флажолети гудача, који дочаравају тишину ране зоре, на које као хармонску основу флауте испуштају своје пасторалне сигнале, а трубе аветињске фанфаре. Све то набујава до лапидарног приказа рађања сунца, које се у неким интерпретацијама понавља. Онда виолончела, флаута, обоа, харфе и рогови доносе мотив преузет из друге песме циклуса Песме Дечака Луталице, са којим је Симфонија у целини веома сродна. Све то поново набујава и улива се у бурну завршницу. Став у целини протиче у атмосфери напетости и ишчекивања.

• Други став је скерцо: Силовито, али не брзо (нем. kraftig bewegt, doch nicht zu schnell). У основи овог бурног става лежи један лендлер у народном духу, а средишњи трио одише неком певљивом сладуњавошћу.

• Трећи став је мистичан: Свечано и сркомно, али без узбуђења (нем. feierlich und gemessen, ohne yu schleppen). Почиње га канон на народну песму Фрер Жак који од тимпана и виолончела, набујава до целог оркестра и спласне. У средишњем делу става, доносе се играчки мотиви у народном духу и мистични марш из четврте песме циклуса Песме дечака луталице. Ово је строго посмртни марш, односно мала збирка посмртних маршева од којих се неки одвијају јасним маршевским кораком, док други представљају алузију на умирање вегетације која изнова нестаје с овог света без ропца и последњег крика. На крају става, понавља се канон Фрер Жак, али сада понешто слободно.

• Финални четврти став из пакла у рај: - Бурно, узбуђено и веома дивље (нем. sturmisch bewegt, mit grosser wildheit), надовезује се директно, без паузе и колосалних је димензија (траје 20 минута). Почиње силовито, у изразитој снази свих инструмената, на коју се надовезује једна мирна кантилена у виолинама. Наступају и мотиви из првог става (уводни флажолети и снажна завршница), па финале добија карактер корала. При крају, као да Симфонија замире, али тада наступа обрт: завршница је снажна, масивна, бриљантна (извођачи на роговима се широм отварају, устајући са својих места). Финале је, дакле, типично малеровско. Композитор делимично понавља мелодије првог става, а његову природу сад потресају олује са муњама.

Спољашње везе

• Гаталица, Александар. Болесни космос дивних идеја : Густав Малер, један век касније. Повеља. - ИССН 0352-7751. - Год. 34, бр. 3

(2004), пп. 195-203.