Википедија

Симптоматска терапија мултипле склерозе

Главни чланак: Мултипла склероза

Симптоматска терапија мултипле склерозе, је облик лечење којим се отклањају само поједини симптоми болести, али не и основни узрок болести. Примена симптоматске терапије у МС, пре свега, треба да олакша свакодневне активности болесника и спречи озбиљне компликације као што су упала плућа, плућна емболија, тромбоемболија, остеопороза, декубитус, контрактуре, инфекције мокраћног система дехидрација итд.[1][2]

Третмани који модификују болести су скупи и већина захтева честе (свакодневне) ињекције, испод коже или у мишић. Новији третмани укључују интравенозне (IV) инфузије (приказане горе) у интервалима од 1 до 3 месеца.

Симптоми у мултиплој склерози су непредвидљиви и различити код различитих болесника, као и у истог болесника у различитим фазама болести. Док поједини симптоми долазе и пролазе, други могу бити дуготрајнији али и стални.

Врсте симптоматске терапије МС уреди

За лечење бројних симптома МС, осим, промене у начину живота, примењује се;

 
Кожна реакција након ињекције капаксона

Терапија лековима уреди

1. Терапија спастицитета;[3]

Спастицитет је симптом МС врло отпоран на терапију. Око 90% болесника у прогресивној фази МС, има повишен тонус мускулатуре спастичног типа, који они доживљавају као затегнутост и укоченост ногу или као туп бол. Спастицитет је израженији на доњим удовима, некада праћен флексионим или екстензионим спазмима. Као последица израженог хипертонуса, могу настати и контрактуре, анкилозе и декубитусне промене.

Медикаментозна терапија спастицитета - може се применити перорално, интрамускуларно и блокадом нерва.

  • Перорални спазмолитици;
  • Baklofen, Lioresal® је ГАБА агонист који делује путем активације ГАБА рецептора у кичменој мождини и инхибира моно и полисинаптичке рефлексе. Терапија почиње малим дозама лека, а затим се повећава до оптималне која износи 60 до 75 mg денвно (3 x 20 или 25 mg). Лек може изазвати блажа нежељена дејства у виду адинамије, поспаности, депресивног расположења, вртоглавице. Терапија се не сме прекидати нагло, због могуће појаве епилептичних напада или халуцинација.
  • Diazepam® - активира GABA рецепторе у ЦНС и повећава пресинаптичку инхибицију на нивоу кичмене мождине и смањује спонтано пражњење неурона у можданом стаблу. Лечење почиње малим дозама лека, (2-5 mg 2 x на дан).
  • Tizanidin, Sirdalud®, лечење овим леком почиње дневном дозом 3 x л mg, са постепеним повећањем дозе до 36 mg дневно. Осим што делује на спастицитет, овај лек нормализује и функцију детрусора мокраћне бешике.
  • Dantrolen - се примењује код болесника који нису добро реаговали на баклофен, тиназидин и диазепам, који нису могли поднети седацију коју изазивају ти лекови и код непокретних болесника са јако израженим спастицитетом и болним спазмима. Он делује периферно, инхибицијом контракција мишића, у дози 50-75 mg до 100-400 mg дневно. Лек поседује јако хепатотоксично дејство, и зато се његова примена, кад год је то могуће избегава.
  • Интрамускуларни спазмолитци;
  • За интрамускуларно лечење спастицитета, или локалну терапију спастицитета, примењује се ботулински токсина типа А Ботоx® директним убризгавањем у мишић, у једнократној дози од 300 U. Примена Ботоxа је индикована код дуготрајних и на лекове отпорног спастицитета у МС.
  • Блокада периферних нерава;
  • Блокада нерава спроводи се алкохолом и фенолом, али је јако болна за болесника и примјењује се само за лечење локалног спастицитета.
Ако болесник хода уз помоћ спастицитета болеснику не треба давати спазмолитике. Код болесника који има умерену слабост у ногама, а није у стању да хода, а спастицитет је такав да баш то омогућава, онда му не треба ускратити ту функционалну способност.[3]

2. Терапија болног синдрома;

Тригеминална неуралгија, бол у пределу лица, пароксизмалне парестезије у удовима, (најчешће као краткотрајан пецкав бол), дизестезија квалитета „печења“, Лермитов знак и хроничан бол у леђима који настаје најчешће након механичког напрезања због атаксије и слабости су најчешће карактеристик болног синдрома у МС. Лечење болног синдрома спроводи се применом следећих симптоматских лекова;

3. Терапија депресије и емоционалне лабилности;

4. Терапија поремећаја задржавања мокраће;

  • Oksibutinin, пробантин, имипрамин и други лекови из групе антихолинергичких лекова својим повољним дејством на контролу сфинктера, утичу на задржавање мокраће и регулисање других уринарних сметњи. Примењују се у почетној дози 3 до 4 x по 15 mg дневно, а оксибутин 4 x 5 до 10 mg. У најтежим случајевима када је капацитет бешике јако мали, може се применити интравенско убризгавање капсаицина.
  • Трициклични антидепресиви, Imipramin® и Amitriptilin®, због њиховог системског антихолинергичког дејства, повољно утиче на задржавање мокраће, примењен у дози 50 до 150 mg пре спавања.

5. Терапија поремећаја дефекације;

У ову групу поремећаја, који су присутни у око 50% случајева МС, најчешће спада; опстипација (затвор) или инконтиненција (немогућност задржавања столице). Ови поремећаји се лече;

  • Лаксативи, Dulkolax® у случају затвора (опсипације).
  • Лоперамид® у случају инконтиненције столице. Ови су поремечаји заступљени у око 50% случајева.

6. Терапија сексуалних дисфункције;

Сексуалне дисфункције - заступљене су у око 75% случајева код мушкараца и у 50% случајева код жена. Лече се следећим лековима који могу побољшати еректилне потешкоће у многим случајевима МС;

7. Терапија замора и недостатка енергије (астенија);

У току примене ових лекова као нус ефекат може се јавити несаница.

Физикална терапија уреди

Физикална терапија [1][4] је врло важан део лечења болесника са мултиплом склерозом, која поред вежби релаксације и истезања, примењује и бројне друге процедуре за побољшање контроле покрета, вежбе равнотеже и вежбе снаге.

Применом физикалне терапије постижу се два најважнија циља у лечењу МС;

  • Отклањање свих фактора који повећавају спастицитет (као што су болни надражаји, инфекција мокраћних канала, декубитуси, итд ).
  • Смањење спастицитета мишића, пасивним а затим и активним вежбама, уз криотерапију (која је и најважнија) - апликацијом хладноће у пределу појединих група мишића.

Говорна терапија уреди

Говорна терапија, је посебана врста лечења поремећаја говора, коју спроводе логопеди. Она има за циљ да оболелом од МС помогне у решавању, болешћу изазваних, говорних недостата, који отежавају комуникацију са другим људима и умањују радну способност.

Радна терапија уреди

Радна терапија је процес којим се кроз правилно усмерене активности развија, обнавља или одржава самосталност особе оболеле од МС у свакодневним активностима, спречава инвалидитет и побољшава квалитета живота.

Радна терапија је пре свега намењена оболелима од МС, чије су способности одржавања личне неге, радна активности и активности у слободно време угрожене или оштећене болешћу, старењем, психолошким проблемима, или комбинацијом наведених.

Психотерапија уреди

Психотерапија код МС је процес лечења, који се одвија између болесника и терапеута , и састоји се од низа вербалних и невербалних техника које имају за циљ да болесника доведу у стање бољег менталног функционисања или елиминишу симптоме менталних поремећаја.

Депресија, емоционална лабилност, когнитивни поремећаји, се понекада тешко клинички препознају, али на њих треба обратити пажњу код свих болесника који показују знаке; поремећаја спавања, раждражљивост, несналажења у свакодневном животу, као и знаке неуспешности у физикалној и медикаментној терапији.

Док се депресија и емоционална лабилност донекле могу лечити, поред психотерапије и медикаментима, дотле за когнитивне поремећаје не постоји адекватна медикаментозна терапија. Зато се применом психотерапије заједно са когнитивне рехабилитације болесници могу научити да користе компензаторне механизме.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ а б Rietberg et al.: Exercise therapy for multiple sclerosis. Cochrane Database Syst Rev. 2005; CD003980. . PMID 15674920.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) (Meta-Analyse)
  2. ^ Раичевић Р., Петковић С.,Лепић Т., Основи војне неурологије, ГШ Војске Србије и Црне Горе, ВМА Београд, 204. стр.228-240.
  3. ^ а б Нотх Ј. Трендс ин тхе патхопхyсиологy анд пхармацотхерапy оф спастицитy. Неурол. 238: 131—139. 1991.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  4. ^ Физикална терапија у МС Архивирано на сајту Wayback Machine (25. август 2010) Посећено:јун 2010.(језик: хрватски)

Спољашње везе уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Simptomatska_terapija_multiple_skleroze&oldid=27445198”