За време рада мотора се на свака два обртаја коленастог вратила^{[мртва веза]} обави по једно сагоревање. Приликом сагоревања ослобађа се велика количина топлоте. Да би се мотор заштитио штетног деловања високе температуре неопходно је да се врши његово хлађење у току рада. У ту сврху се користе уређаји за хлађење који се могу сврстати у две групе:

уређаје са ваздушним хлађењем*
уређаје са хлађењем помоћу расхладне течости*

Хлађење помоћу ваздуха

Хлађење ваздухом се претежно користи на моторима мање снаге. На оваквим моторима се постављају ребра да би се добила што већа додирна површ хлађења. Да би се повећао ефекат расхлађивања, неопходно је повећати притисак и брзину струјања ваздуха. Повећање брзине струјања се постиже коришћењем вентилатора који добија погон од коленастог вратила мотора преко клинастог ремена. Број окретаја вентилатора треба да буде сталан, па ремен (каиш) треба да буде увек правилно затегнут. Ребра на блоку и глави мотора не смеју бити замашћена од уља нити запрљана од прашине, јер се тако спречава струјање ваздуха, а тиме и хлађење мотора.

Хлађење помоћу расхладне течности

Код мотора хлађених помоћу расхладне течности се налазе канали у блоку и глави мотора кроз које струји течност (вода). Канали се налазе у непосредној околини загрејаних места на мотору. Хлађење расхладном течношћу је кружно принудно хлађење. Користи се пумпа која проузрокује струјање расхладне течности, вентилатор, хладњак и термостат. Вод са термостатом се користи за брзо достизање радне температуре мотора. Скраћени пут расхладне течности се користи само док се не достигне радна температура, а обилазни пут преко хладњака се користи тек када се мотор јаче загреје.^[1] Вода прима у себе топлоту са загрејаних места, од чега се и сама загреје и тако загрејана прелази у хладњак мотора у коме с охлади, па се тако охлађена поново враћа у мотор да опет прими топлоту. Према томе расхладна течност стално кружи од мотора до хладњака и натраг.

Пумпа за воду (расхладну течност)

Улога пумпе воде је да повећа брзину струјања расхладне течности кроз систем. Најчешће је центруфугалног типа. Пумпа се састоји од: кућишта, ротора са лопатицама, доводних и одводних цеви за воду и ременице. Вода кроз цев улази у средину обртног кола пумпе која се обрће великом брзином. Обртно коло захвата воду лопатицама, а вода услед центрифугалне силе бежи ка ободу, где се у једном каналу скупља и одатле под притиском одлази у мотор. Пумпа најчешће добија погон преко заједничког вратила са вентилатором преко клинасте ременице. У случају недовољне затегнутости вентилаторског ремена, број обртаја пумпе и вентилатора је мањи па је и хлађење лошије. Вентилаторски ремен је правилно затегнут када се под нормалним притиском палца улегне од 1,5 до 2 центиметра.

Хладњак

Служи да се вода за хлађење, која из мотора долази загрејана, у њему охлади, да би се поново вратила у мотор. Хладњак се састоји од: коморе за воду која долази из мотора, отвора за сипање воде, преливне цеви за вишак воде, саће хладњака, доње коморе за расхлађену воду, завесе за регулисање хлађења и др. Саће чини његов најважнији део јер се у њему обавља хлађење. Ту се налази велики број танких цевчица вертикално постављених. Оне су изграђене од материјала који се брзо загрева и хлади ( Ал, Цу ). Попреко на цевчице се постављаји лимени листићи који повезују цевчице, и слузе за повећање додирне површине са ваздухом. У току рада мотора треба водити рачуна да се не скупљају нечистоће које би испуниле саће и смањиле капацитет хлађења, зато га повремено треба чистити. Топла вода долази у горњу комору, пада вертикално кроз саће и охлађена се скупља у доњу комору, одакле наставља пут ка мотору.^[2]

Термостат

Термостат се састоји од: кућишта термостата, вентила, хармонике у којој се налази алкохол или етар као лако испарива течност која се брзо шири на повишеној температури. Када је мотор хладан вода се креће краћим путем из шупљине блока и главе мотора до термостата од којег се враћа у пумпу. Када се постигне радна температура, алкохол почиње да се шири у растегљивој мембрани и почиње подизати вентил који омогућује протицање воде према хладњаку. Када се температура смањи, термостат се затвара и тако одржава радну температуру воде. Вода треба да је чиста, без примеса карбоната који се таложе на зидове шупљина мотора. Тада се смањује пролаз воде и капацитет хлађења.

Течност за хлађење мотора

Као течност за хлађење се најчешће употребљава вода. Зими, ако се возило оставља напољу, вода из уређаја за хлађење се мора испустити. Замрзавање воде ће узроковати пукотине на блоку и глави мотора, зато што лед има већу запремину од воде у течном стању. Да би се то спречило у расхладни систем се сипа течност која има нижу тачку мржњења. Најчешће се користи мешавина воде и етилен-гликола позната као антифриз.^[3]

Референце

^ Радојевић, Раде (2005). Механизација пољопривреде. Београд: Пољопривредни факултет.
^ Савић, Миливоје; Вујадиновић, Војислав (2003). Пољопривредна техника. Београд: Завод за уџбенике.
^ Комарчевић, Драгослав; Савић, Миливоје; Вујадиновић, Војислав (1995). Мотори. Београд: Завод за уџбенике.

[1] Радојевић, Раде (2005). Механизација пољопривреде. Београд: Пољопривредни факултет.

[2] Савић, Миливоје; Вујадиновић, Војислав (2003). Пољопривредна техника. Београд: Завод за уџбенике.

[3] Комарчевић, Драгослав; Савић, Миливоје; Вујадиновић, Војислав (1995). Мотори. Београд: Завод за уџбенике.

[1]

[2]

[3]

Систем за хлађење мотора

Садржај