Википедија

Сквош

Сквош (енгл. squash), игра у двоје на затвореном игралишту, са рекетом дугачке дршке и меканом лоптицом од каучука.

Рекет и лоптица за сквош

Начин игре уреди

 
Дворана за сквош

Сквош је један од најбржих и најисцрпљујућих спортова. Будући да је терен мали, а лопта од каучука, она брзо одскаче и свом се брзином враћа према играчима (рекорд: 242 km/h). Пауза између две измене удараца не сме прећи 10 секунди. Играчи који покушају да успоре игру, зараде казнене бодове. Постоје 4 категорије лоптица, зависно од брзине којом одскачу. Боја тачкице означава у коју категорију спада лопта. Ако је жута, то значи да је спора, бела да је врло спора. Црвена боја означава брзу лопту, а плава врло брзу.

 
Матју Кастање на Нантском сквошном турниру 2017.

Историја уреди

Сквош води порекло из старије игре рекета која се играла у лондонским затворима у 19. веку. Касније, око 1830. године, дечаци у школи Хароу приметили су да пробушена лопта, која би се „згњечила“ при удару о зид, пружа већу разноликост игри. Игра се проширила и на друге школе. Прва игралишта изграђена у школи Хароу била су опасна, јер су се налазила у близини водоводних цеви, потпора, димњака и избочина. Природни каучук је био преферирани материјал за лопту. Студенти су модификовали рекете како би имали мањи домет и побољшали способност играња у овим скученим условима.[1] Године 1864, школа је изградила четири спољна терена.[2]

У 20. веку игра је постала све популарнија у разним школама, клубовима и на теренима за сквош приватних индивидуа, али без условљених димензија. Први терен за сквош у Северној Америци био је у школи Светог Павла у Конкорду у држави Њу Хемпшир 1884. Године 1904. у Филаделфији, Пенсилванија, формирано је најраније национално удружење сквоша на свету, Америчко удружење рекете за сквош, сада познато као УС Сквош. У априлу 1907. године Удружење за тенис, рекет и фајвс из Квинса у Њујорку, које је регулисало та три спорта (фајвс су сличан спорт који користи руке уместо рекета), основало је пододбор за постављање стандарда за сквош. Удружење је 1912. објавило правила за сквош,[1]‍:38 комбинујући аспекте ова три спорта. Године 1912, брод Титаник је имао терен за сквош у првој класи, доступан за 50 центи. Терен за сквош прве класе налазио се на Г-палуби. Галерија за гледаоца је била за један ниво виша, на Ф-палуби. Путници су могли да користе терен један сат, осим ако други нису чекали. Године 1923, Краљевски аутомобилски клуб био је домаћин састанка на којем се даље дискутовало о правилима и прописима. Пет година касније, Удружење сквоша, данас познато као Енглески сквош, основано је да постави стандарде игре у Великој Британији и на међународном нивоу.[1]

Рекети за сквош су се променили на сличан начин као рекети за тенис. Осамдесетих година конструкција је прешла са ламинираног дрвета[3] на лакше материјале (попут алуминијума и графита) са малим додацима компонената попут кевлара, бора и титанијума. Природне жице од „црева“ такође су замењене синтетичким жицама.[3] Прилагођавање рекета за сквош је такође напредовало током година. Постоје прилагођене варијације облика главе рекета, равнотеже рекета и тежине рекета. Најчешћа варијација рекета за међународне појединачне игре је облик сузе (затвореног грла), равномерне равнотеже и тежине рекета од 130 г. За хардолл дублове, најчешћа варијација је облик главе отвореног грла, уједначеног баланса и тежине рекета од 140 г.[4]

Постоји неколико варијанти сквоша који се играју широм света, иако је међународна верзија спорта постала доминантна форма. У Сједињеним Државама, варијанта сквоша позната као хардбол традиционално се играла са тврђом лоптом и теренима различитих величина. Хардбол сквоша је изгубио велики део популарности у Северној Америци (у корист међународне верзије). Постоји варијанта сквоша у дублу коју играју четири играча. Постоји и варијанта сквоша налик тенису позната као сквош тенис. Коначно, рекетбол, сличан спорт, игра се и у Сједињеним Државама.

Начин игре уреди

Сквош је један од најбржих, најисцрпљујућих, а према часопису Форбес и најздравији спорт на свету.[5] Будући да је терен мали, а лоптица од каучука, она брзо одскакује и свом се брзином враћа према играчима (рекорд: 242 km/h). Постоје 4 категорија лоптица, зависно од брзине којом одскакују. Лоптице су црне боје, а категорија лоптице означава се тачкицом. Жута тачкица означава врло спору, а бела или зелена спору лоптицу. Црвена боја означава лоптицу средње брзине, а плава врло брзу лоптицу.

Правила игре уреди

Наведена правила[6] покривају већину ситуација које настају у рекреативној игри. На страницама Светског савеза сквоша налазе се потпуна правила с детаљним објашњењима.[7]

Сквош се игра на 3 добијене игре (сета). Сет у правилу осваја играч који први осваја 11 бодова. Изузетак наступа у случају резултата 10:10. Тада игру осваја играч који први поведе с два поена разлике. При сервису играч мора барем једном ногом да стоји унутар сервисног поља. Сервис је исправан ако лоптица погоди предњи зид изнад сервис линије, а испод оут линије, те падне у четвртину на супротној страни (осим ако је приматељ не удари пре тога).

Одабир играча који ће сервирати на почетку меча врши се вртњом рекета. Након тога увек сервира играч који је освојио последњи поен. Све док исти играч осваја поене дужан је да мења страну с које сервира. На почетку сваког сета и код промене сервера, исти може бирати с које ће стране сервирати. Након сервиса лопта пре него такне под мора ударити у предњи зид изнад летвице. При томе је дозвољено да се користи бочни као и стражњи зид. Пре сваког ударца лопта сме да падне највише једном на под. Ударац мора бити обављен тако да лопта није ношена или двапут дотакнута рекетом. Неретко се у игри догађају блиски контакти међу играчима. У таквим се ситуацијама не поступа увек једнако:

  • Ако играч засмета свом противнику при кретању према лопти, досуђује се ЛЕТ (измена се понавља).
  • Ако играч засмета противнику досуђује се СТРОКЕ (ударач осваја поен).
  • Ако се у тренутку ударца противник налази између лопте и предњег зида досуђује се СТРОКЕ. Ударач у таквој ситуацији ради противникове сигурности не сме да удари лопту.
  • Ако се противник оправдано боји да удари лопту, јер би могло доћи до контакта или не зна положај противника досуђује се ЛЕТ.
  • Ако је ометање минимално досуђује се НО ЛЕТ (измена се не понавља и њен резултат остаје важећи).
  • Ако се процењује да играч не би стигао лопту без обзира на сметњу досуђује се НО ЛЕТ.
  • Ако је играч наставио с игром након контакта досуђује се НО ЛЕТ.
  • У случају да играч при ударцу дотакне рекетом противников рекет или одећу, аутоматски осваја поен (СТРОКЕ).

Терен уреди

Терен за сквош је површина окружена с четири зида. Подна површина је подељена по пола на предњу и стражњу. Стражња страна је додатно раздвојена на леву и десну страну. Подна површина је тако подељена у 3 дела: предња половина, стражња лева четвртина и стражња десна четвртина. Обе стражње четвртине садрже сервисне просторе.

Терен је окружен с четири зида и то предњи, два бочна те стражњи зид. Стражњи зид је стаклени како би судије и публика могли да прате меч. Постоје и терени који су комплетно направљени од стакла тзв. „стаклени терен”. Горња линија која пролази дуж врха предњег зида, спуштајући се дуж бочних зидова до стражњег зида означава „оут”. Доња линија предњег зида назива се 'тин', а налази се на висини од пола метра такође означава „оут”. Средња линија задњег зида назива се сервисна линија.

Димензије +/-
Дужина 9750мм 10мм
Ширина 6400мм 10мм
Висина 5640мм

Широм света уреди

Према подацима Светске федерације за сквош, у свету постоји око 50.000 терена за сквош, а 188 земаља и територија има најмање један терен. Енглеска је имала највећи број од 8.500. Остале земље са више од 1.000 терена, према падајућем редоследу бројности, биле су Немачка, Египат, Сједињене Америчке Државе, Аустралија, Јужна Африка, Канада, Малезија, Француска, Холандија и Шпанија. Данас Сједињене Државе имају најбрже растуће учешће у сквошу. Процењује се да широм света има 20 милиона играча сквоша.

Према подацима од новембра 2019. године, било је играча из осамнаест земаља у првих педесет светске ранг листе за мушкарце, при чему је Египат доминирао са петнаест играча, од којих је шест било у првих десет, укључујући рангове од првог до четвртог.[8] Слично томе, на светској ранг листи жена налазиле су се играчице из шеснаест земаља, које је опет предводио Египат заузимајући тринаест места од првих педесет, док је држао места од првог до четвртог на свету.[9]

Турнеју мушких и женских професионалних сквош асоцијација, мушке и женске ранг листе води Професионална сквош асоцијација (ПСА).

Професионална сквош тура је турнеја са седиштем у Сједињеним Државама.[10]

Шире прихватање уреди

Сквош се редовно појављује на мултиспортским догађајима на Комонвелтским играма и Азијским играма од 1998. Сквош је такође редован спорт на Панамеричким играма од 1995. Играчи и удружења сквоша дуго година лобирају да тај спорт буде уврштен у Олимпијске игре, мада за сада безуспешно. Сквошу је мало недостајало да буде прихваћен на Играма у Лондону 2012. и Играма у Рио де Жанеиру 2016. (није се пласирао јер је МОК скупштина одлучила да дода голф и рагби у олимпијски програм).[11] Сквош је такође изостављен из Олимпијских игара 2020.[12] На 125. МОК заседању у Буенос Аиресу, МОК је гласао за рвање уместо за сквош или бејзбол/софтбол. Уобичајени разлог за неуспех овог спорта у усвајању за олимпијско такмичење је што је гледаоцима тешко да прате радњу, посебно путем телевизије. Претходни првопласирани играч на свету Петер Никол изјавио је да је веровао да је сквош имао „врло реалну шансу“ да буде додат на листу олимпијских спортова за Олимпијске игре 2016,[13] али је на крају изгубио у корист голфа и рагбија седам.

Сквош је био прихваћен као демонстративни спорт за Летње олимпијске игре младих 2018.[14] Светска федерација сквоша се нада да ће ово укључивање створити снажну основу за потенцијално укључивање на Летњим олимпијским играма 2024. године.[15]

Референце уреди

  1. ^ а б в Зуг, Јамес. „Хисторy оф Сqуасх”. УС Сqуасх. Архивирано из оригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено 17. 1. 2011. 
  2. ^ „Фром присон рацкетс то сqуасх рацqуетс” (на језику: енглески). 26. 6. 2002. Приступљено 22. 7. 2019. 
  3. ^ а б "Граyс оф Цамбридге: Хисторy" Архивирано 6 јул 2011 на сајту Wayback Machine - makers of rackets and founded in 1855 by Henry John Gray, the Champion rackets Player of England. "In those days, the rackets were made from one piece English ash, with a suede leather grip and natural gut. ... The 1980s witnessed a period of re-structuring and consolidation. The Cambridge rackets factory was forced to close in face of the move to graphite rackets, and production was moved to the Far East."
  4. ^ „Best Squash Racquet 2019 - 8 Racquets to ELEVATE Your Game”. BossSquash (на језику: енглески). 5. 3. 2019. Приступљено 13. 10. 2019. 
  5. ^ „Najzdraviji sport na svijetu”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 22. 06. 2021. 
  6. ^ „Hrvatski squash savez, pravila”. Архивирано из оригинала 24. 08. 2013. г. Приступљено 22. 06. 2021. 
  7. ^ WSF
  8. ^ „PSA World Tour Rankings”. psaworldtour.com. 26. 11. 2019. Архивирано из оригинала 04. 01. 2021. г. Приступљено 22. 06. 2021. 
  9. ^ „PSA World Tour Rankings”. psaworldtour.com. 26. 11. 2019. Архивирано из оригинала 11. 06. 2017. г. Приступљено 22. 06. 2021. 
  10. ^ „Professional Squash Tour”. Prosquashtour.net. Приступљено 18. 4. 2013. 
  11. ^ „Golf & rugby voted into Olympics”. BBC.co.uk. 9. 10. 2009. Приступљено 2. 3. 2010. 
  12. ^ „Squash Leads on 'Innovation' in Bid Presentation”. World Squash Federation. 
  13. ^ Slater, Matt (23. 3. 2007). „Squash 'deserves Olympic place', BBC article”. BBC News. Приступљено 26. 2. 2012. 
  14. ^ „Buenos Aires 2018 take Youth Olympic Games to the next level with Squash”. World Squash Federation. 6. 7. 2017. Архивирано из оригинала 07. 02. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2018. 
  15. ^ „Squash Favourite for 2024 Olympic Games inclusion”. squash.org.au (на језику: енглески). Приступљено 10. 10. 2018. 

Literatura уреди

Спољашње везе уреди

 
Сквош на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Skvoš&oldid=27554453”