Сонетни венац је циклус од неколико, најчешће петнаест, сонета упућених једној особи, који су повезани јединственом темом или темама. Сваки сонет у циклусу истражује један аспект теме и груписан је тако да се последњи стих сваког сонета понавља као први стих следеће песме. Почетни стихови првих четрнаест сонета формирају последњи, петнаести сонет, познат под називом магистрале или мајсторски сонет.[1] Напредни облик сонетног венца укључује и акростих у петнаестом сонету, који формира име вољене особе или историјске личности о којој аутор пева.

Ову песничку форму осмислила је Сијенска академија у петнаестом веку. На простору бивше Југославије најпознатији сонетни венац је спевао словеначки песник Франце Прешерен. Као Петрарка Лаури, тако је и Прешерен испевао сонетни венац својој драгој, Јулији Примицовој. У овом венцу опеване су две главне емоционалне компоненте његовог песничког бића: љубав и родољубље.

Референце

уреди
  1. ^ Греене, Роланд; Степхен Цусхман; Цаванагх, Цларе; Јахан Рамазани; et al. (2012). Тхе Принцетон Енцyцлопедиа оф Поетрy анд Поетицс. Принцетон Университy Пресс. стр. 241. ISBN 0-691-15491-0.