Википедија

Списак највећих познатих звезда

списак на Викимедији
Не поистовећивати са Списак најмасивнијих познатих звезда.

Ово је списак највећих познатих звезда по радијусу. Мерна јединица је радијус нашег Сунца (приближно 695,500 км).

Сразмера планета у Сунчевом систему и неких Звезда укључујући и УY Сцути:

Тачан редослед није у потпуности утврђен:

  • Могу се јавити велике грешке у утврђивању величина;
  • Растојање ових звезда од земље није увек тачно утврђено, што утиче и на одређивање њихове величине;
  • Све звезде на овом списку имају проширену атмосферу, а многе се налазе унутар непрозирних „љуски” или „дискова” прашине, и већина пулсира, услед чега њихов радијус не може тачно да се одреди;
  • Постоје теоретски разлози зашто се од ниједне звезде у нашој галаксији не очекује да буде више од 1.500 пута већа од нашег сунца, у складу са еволуционарним моделом и Хајаши зоном нестабилности. Тачан лимит зависи од металности звезде, тако да, на пример, супергиганти у Магеланском облаку имају нешто другачију граничну температуру и осветљеност. Код звезде које су изнад овог лимита, примећене су снажне ерупције као и промене у спектралном типу у периоду од свега пар месеци;
  • Испитивањем Магеланског облака је пописана већина црвених супергиганта и 44 од њих су већи од 700 Сунчевих радијуса.[1]

Списак уреди

Списак Највећих звезда, по радијусу
Звезда Сунчев радијус
 (Сунце = 1) 		Коментар Реф.
УY Сцути 1,708 Маргина грешке у одређивању величине: ± 192 Сунчевих радијуса пошто звезда пулсира. Када је најмања, била би слична по величини са ВX Сагитари (види испод). [2]
НМЛ Цyгни 1,650 НМЛ Цyг је необичан хyпергигант окружен циркумстеларном небулом. Наведена величина је највероватнија величина; Стварна се креће између 1,642 то 2,775. [3]
WОХ Г64 1,540 Ово би била највећа звезда у великом Магеланском облаку, али је необична по положају и кретању те би још могла бити и хало гигант. [4]
Wестерлунд 1-26 1,530 Ова звезда има јако необичне параметре и има снажну радио емисију. Спектар јој се мења, али осветљеност јој је стална. [5]
ВX Сагиттарии 1,520 ВX Сгр је пулсирајуће промењива, и њен привидни пречник се знатно мења. [6]
ВВ Цепхеи А 1,050-1,900 ВВ Цеп А је изразито деформисана звезда у бинарном систему, и њезин компањон Б-типа ВВ Цепхеи Б јој краде масу, бар у делу орбите.
РW Цепхеи 1,435 РW Цеп је промењива и по осветљености и спектралном типу (Г8 до M), те отуда вероватно и по дијаметру. Пошто спектрални тип и температура при маxималној осветљености нису познати, то је наведена величина само процена.
ВY Цанис Мајорис/Велики пас (сазвежђе) 1,420 Својевремено је сматрано да је овај црвени хyпергигант толико велик да се супротставља теорији звездане еволуције, али усаврешеним системима мерења испоставило се да је звезда далеко мања него што се првобитно мислило. [7][8]
КY Цyгни 1,420 КY Цyгни се налази у области изразитог међузвезданог одумирања што отежава одређивање тачне величине. Наведена величина је у складу са звезданом еволуцијом, али је могуће и да је већа. [9]
АХ Сцорпии 1,411 АХ Сцо је промењива за скоро 3 величине у визуелном опсегу, и процењених 20% у тоталној осветљености. Промене дијаметра нису јсано уочљиве услед промена температуре. [2]
ХР 5171 А 1,316 ХР 5171 А је јако деформисана звезда у уском бинарном систему, и њен секундар јој краде масе. [10]
ПЗ Цассиопеиае 1,260-1,340 [11]
КW Сагиттарии 1,235 [2][9]
ИРЦ-10414 1,200 [12]
БЦ Цyгни 1,140 [9]
В354 Цепхеи 1,104.5 [6][9]
РТ Царинае 1,090 [9]
БИ Цyгни 1,078 [6][9]
Бетелгез (Алпха Орионис) 1,075 Девета најсјајнија звезда ноћног неба. [13]
В396 Центаури 1,070 [9]
ЦК Царинае 1,060 [9]
Му Цепхеи (Херсцхел'с „Гарнет Стар”) 1,035 [9][14]
С Персеи 1,005 У Персејевом Дуплом кластеру. [9]
РС Персеи 1,000 У Персејевом Дуплом кластеру. [9]
НР Вулпецулае 980 [9]
РW Цyгни 980 [9]
ГЦИРС 7 960 [15]
Антарес А (Алпха Сцорпии А) 883
Тхета Мусцае 878
В602 Царинае 860 [9]
В1749 Цyгни 830 [9]
IX Царинае 790 [9]
СУ Персеи 780 У Персејевом Дуплом кластеру. [9]
ТВ Геминорум 770 [9]
Т Цепхеи 742
В382 Царинае 700 Жути хипергигант, један од најређих типова звезда.
Следеће добро познате зветде су излистане ради поређења.
Име звезде Соларни радијус
(Сунце = 1) 		Коментар Реф.
В509 Цассиопеиае 650 Жути хипергигант, један од најређих типова звезда.
ТЗ Цассиопеиае 645
ЦЕ Таури („Рубy Стар”) 608 Може бити заклоњена месецом што омогућава прецизно одређивање њеног привидног пречника. [16]
В355 Цепхеи 535 [6][9]
Р Лепорис („Хинд'с Цримсон Стар”) 500 Једна од највећих угљеничних звезда у Млечном путу.
Алпха Херцулис (Рас Алгетхи) 460
Рхо Цассиопеиае 450 Жути хипергигант, један од најређих типова звезда.
Мира А (Омицрон Цети) 400 [17]
В838 Моноцеротис 380 Својевремено је била на врху листе, као једна од највећих познатих звезда, сада се смањила по величини након што је била Супернова.
Р Дорадус 370 Друга звезда са привидном величином после сунца.
Тхе Пистол Стар 306 Плави хипергигант, међу најтежим и најосветљенијим познатим звездама.
С Дорадус 240
Ла Суперба (Y Цанум Венатицорум) 215 Једна од најхладнијих и најцрвенијих познатих звезда.
Денеб (Алпха Цyгни) 203 19-а најсјајнија звезда ноћног неба.
Ета Царинае А (Тсеен Схе) 140 Раније се веровало да је у питању најтежа јединствена звезда, међутим 2005 је откривено да је у питању бинарни систем [18]
Пеонy Небула Стар 100 Кандидат за нсјсјајнију звезду Млечног Пута.
Ригел А (Бета Орионис А) 78 Седма најсјајнија звезда ноћног неба.
Канопус (Алпха Царинае) 65 Друга најсјајнија звезда ноћног неба.
Алдебаран (Алпха Таури) 44.2 [19]
Р136а1 35.4 Најтежа и најсјајнија позната звезда.
ХДЕ226868 21 Супергигант компањон црне рупе Цyгнус X-1. Црна рупа је 500,000 пута мања од звезде.
ВВ Цепхеи Б 10 Б-тип компањон ВВ Цепхеи А.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ . дои:10.1086/504417.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  2. ^ а б в . дои:10.1051/0004-6361/201220920.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ . дои:10.1051/0004-6361/201219587.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  4. ^ Емилy M. Левесqуе; Пхилип Массеy; Бертранд Плез & Кнут А. Г. Олсен (јун 2009). „Тхе Пхyсицал Пропертиес оф тхе Ред Супергиант WОХ Г64: Тхе Ларгест Стар Кноwн?”. Астрономицал Јоурнал. 137 (6): 4744. Бибцоде:2009АЈ....137.4744Л. арXив:0903.2260  . дои:10.1088/0004-6256/137/6/4744. 
  5. ^ Wригхт, Н. Ј.; Wессон, Р.; Дреw, Ј. Е.; Барентсен, Г.; Барлоw, M. Ј.; Wалсх, Ј. Р.; Зијлстра, А.; Драке, Ј. Ј.; Еислоффел, Ј.; Фарнхилл, Х. Ј. (16. 10. 2013). „Тхе ионизед небула сурроундинг тхе ред супергиант W26 ин Wестерлунд 1”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy: Леттерс. 437 (1): Л1—Л5. дои:10.1093/мнрасл/слт127. 
  6. ^ а б в г Маурон, Ницолас; Јосселин, Ериц (2010). „Тхе масс-лосс ратес оф ред супергиантс анд тхе де Јагер пресцриптион”. арXив:1010.5369   [астро-пх.СР]. 
  7. ^ . дои:10.1051/0004-6361/201219126.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  8. ^ Цхои, Yоон Кyунг; Хирота, Томоyа; Хонма, Мареки; Кобаyасхи, Хидеyуки; Бусхимата, Такесхи; Имаи, Хиросхи; Иwадате, Кензабуро; Јике, Такааки; Камено, Сеији; Камеyа, Осаму; Камохара, Рyуицхи; Кан-Yа, Yукитосхи; Каwагуцхи, Нориyуки; Кијима, Масацхика; Ким, Ми Кyоунг; Куји, Сеисуке; Кураyама, Томохару; Манабе, Сеији; Маруyама, Кента; Матсуи, Макото; Матсумото, Наоко; Миyаји, Такесхи; Нагаyама, Такуми; Накагаwа, Акихару; Накамура, Каyоко; Ох, Цхунг Сик; Омодака, Тосхихиро; Оyама, Томоаки; Сакаи, Сатосхи; Сасао, Тетсуо; Сато, Катсухиса; Сато, Маyуми; Схибата, Катсунори M.; Тамура, Yосхиаки; Тсусхима, Миyуки; Yамасхита, Казуyосхи (2008). „Дистанце то ВY ЦМа wитх ВЕРА”. Публицатионс оф тхе Астрономицал Социетy оф Јапан. Публицатионс Астрономицал Социетy оф Јапан. 60 (5): 1007. Бибцоде:2008ПАСЈ...60.1007Ц. арXив:0808.0641  . дои:10.1093/пасј/60.5.1007. 
  9. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п . дои:10.1086/430901.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  10. ^ . дои:10.1051/0004-6361/201322421.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  11. ^ . дои:10.1088/0004-637X/774/2/107.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  12. ^ Бибцоде:2014МНРАС.437..843Г
  13. ^ . дои:10.1051/0004-6361/201118002.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  14. ^ Тсуји, Такасхи (2000). „Wатер ин Емиссион ин тхе Инфраред Спаце Обсерваторy Спецтрум оф тхе Еарлy M Супергиант Стар μ Цепхеи”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал Леттерс. 540 (2): 99—102. Бибцоде:2000АпЈ...540Л..99Т. арXив:астро-пх/0008058  . дои:10.1086/312879. 
  15. ^ Паумард, Т.; Пфухл, О.; Мартинс, Ф.; Кервелла, П.; Отт, Т.; Потт, Ј.-У.; Ле Боуqуин, Ј. Б.; Бреитфелдер, Ј.; Гиллессен, С.; Перрин, Г.; Буртсцхер, L.; Хаубоис, X.; Бранднер, W. (2014). „ГЦИРС 7, а пулсатинг М1 супергиант ат тхе Галацтиц центре. Пхyсицал пропертиес анд аге”. Астрономy & Астропхyсицс. 568 (85): А85. арXив:1406.5320  . дои:10.1051/0004-6361/201423991. 
  16. ^ „Биг анд Гиант Старс”. Приступљено 4. 10. 2014. 
  17. ^ „Архивирана копија” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 03. 03. 2016. г. Приступљено 25. 02. 2015. 
  18. ^ „Тхе ХСТ Треасурy Програм он Ета Царинае”. Етацар.умн.еду. 1. 9. 2003. Архивирано из оригинала 26. 07. 2011. г. Приступљено 14. 10. 2012. 
  19. ^ Рицхицхи, А.; Роццатаглиата, V. (2005). „Алдебаран'с ангулар диаметер: хоw wелл до wе кноw ит?”. Астрономy анд Астропхyсицс. 433: 305—312. Бибцоде:2005А&А...433..305Р. арXив:астро-пх/0502181  . дои:10.1051/0004-6361:20041765. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spisak_najvećih_poznatih_zvezda&oldid=26785946”