Википедија

Срђан Срдић

Срђан Срдић (Кикинда, 3. новембар 1977)[1] српски је романописац, аутор кратких прича, есејиста, критичар, уредник, издавач и предавач креативног писања. Објавио је четири романа, две збирке прича и књигу есеја, а као аутор или уредник објављивао је текстове у неколико антологија кратких прича и многобројним књижевним часописима.

Срђан Срдић
Лични подаци
ЗанимањеРоманописац, приповедач
ОбразовањеДоктор филолошких наука
Књижевни рад
Најважнија дела
Мртво поље, Еспирандо, Сатори, Сагоревања, Записи из читања, Сребрна магла пада
НаградеНаграда „Едо Будиша”

Образовање уреди

Након завршене средње музичке школе,[2] Срдић је дилпомирао на катедри за општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је одбранио и докторску тезу Однос стварности и фикције у прози Џонатана Свифта.[3]

Каријера уреди

2007, док је радио као гимназијски професор, Срдић је освојио прву награду за кратку причу на конкурсу часописа Улазница, док је у 2009 освојио награду Лаза Лазаревић. Следеће године му је додељена стипендија Фондације Борислав Пекић (Пекић је, сасвим случајно, један од Срдићевих литерарних узора[2]) за синопсис збирке прича.[4] Од 2008. до 2011. Срдић се налазио на месту главног уредника међународног фестивала кратке приче Кикинда Схорт, а на то место се вратио у септембру 2015, да би се 2016. трајно повукао с фестивала.[5] У децембру 2015. основао је издавачку кућу Партизанска књига.[6]

 
Срђан Срдић и Владимир Арсенић у Подгорици, 2018

Мртво поље уреди

Срдић је 2010. објавио своју прву књигу, роад хоррор роман[7] Мртво поље, који добија низ позитивних критика,[8] и који се нашао у неколико ужих избора за престижне литерарне награде у Србији (НИН, Витал, Борисав Станковић) а номинован је и за регионалну награду Меша Селимовић.[4] Роман је хваљен због специфичне употребе језика и због изналажења стилистичких и формалних средстава неопходних за бављење одабраном тематиком, употребом како модернистичких (неретка су била поређења с романом Уликс Џејмса Џојса), тако и постмодернистичких техника, честих измена перспективе и регистра.[8]

Радња романа смештена је у време грађанског рата, 1993. годину у Србији, и прати неколико испреплетених линија приче, Пабло и Паоло путују из Београда у Кикинду у намери да избегну мобилизацију, први под утицајем актуелних насилних идеологија, док га други бесциљно прати. Стела се налази на истом путу, али креће из супротног смера, праћена квази-психопатским капетаном, кроз чији лик је могуће установити утицај Кормака Макартија.[9] По речима Срдића роман је заснован на принципима античке трагедије, што је очевидно након расплета који обележавају неизбежна смрт и инцест. Трагично се налази "унутар контекста, а не у ликовима."[9]

Као и сви Срдићеви текстови, роман се заснива на обимној интертекстуалности, уључујући, поред већ поменутих, везе с ауторима као што су Јежи Косински, Вилијам Фокнер, Жорж Батај, Годфлесх, Кханате, итд. Такође, роман садржи издвојену дискографију и видеографију.[9][10][10]

Еспирандо уреди

Књига Еспирандо: Песме на смрт састоји се од девет прича које, свака на свој начин, третирају тему смрти (умирање, последице смрти...). Штампана 2011, књига је добила награду Биљана Јовановић и међународну награду Едо Будиша,[11] као и изузетно позитивне критике,[12][13][13] које истичу елиптичан и формално дифузан приступ језику, с опсегом приповедачких гласова који се креће од конвенционалног првог лица до разуздане полифоније, и успеле језичке ре-презентације граничних ситуација у којима се ликови налазе-оплакивања, насиља, болести, сексуалне чежње, самоубиства, "застрашујуће баналности".[14]

Збирка садржи бројне интертекстуалне везе, снажан утицај Семјуела Бекета у ликовима "у потпуности супротстављеним свету",[14], пастиширану Фокнерову причу Ружа за Емилију, цитате Перија Фарела, причу Зозобра чије име Срдић преузима од америчког авангардног музичког састава Олд Ман Глоом, причу Медицине инспирисану песмом бенда Јесу,[13] референце на дела Томаса Мана, Анрија Мишоа, Мишела Уелбека.[1]

Свих девет прича раније је објављено у књижевним часописима у Србији и Хрватској. Украјинско издање књиге објављено је 2013.[15] Књига је 2016. објављена у Немачкој, у преводу Славице Стевановић.[16] Овај превод нашао се у избору од 30 најбољих књига које су независни издавачи Немачке, Аустрије и Швајцарске објавили у 2016. години.[17] Енглески превод приче Сиво, суморно нешто објављен је у часопису Тхе Офи Пресс Магазине из Мексико Ситија, док су Комарци преведени на албански и штампани у антологији кратке приче Из Београда, с љубављу (Нга Београди, ме дасхури ). Срдићеве приче такође су превођене на румунски, мађарски и пољски језик.[4]

Сатори уреди

Срдићев други роман, Сатори, штампан је 2013. То је прва Срдићева књига коју је објавила издавачка кућа КрР (Књижевна радионица Рашић).[18] Срдић је завршио текст романа у јануару 2013, током резиденцијалног боравка у Кући за писце у Пазину. Боравак је подразумевала награда Едо Будиша, коју је Срдић добио за збирку прича Еспирандо.[19] Критика је радњу романа сместила у пост-свет, узимајући у обзир уводне цитате из постструктуралистичких текстова Ролана Барта, Жана Франсоа Лиотара, али и шкотског пост-роцк бенда Могwаи.[20] наратор у роману, Возач, радио-водитељ који никада није имао возачку дозволу, напушта сопствену породицу и пешице креће на путовање својствено јунацима билдунгсромана. Возач излази из града, сећајући се и сусрећући с људима с обода друштва, пружајући ишчашену, наизглед неусклађену приповест, обележену осећањем солипсистичког ужаса које је изложено кроз језик ликова.[21] "Ово није књига ни о чему, већ књига о ничему",[22] Роман се такође бави питањима баналности и страхом од слободе, уз фокус на Возачев контакт с војском, посредно указујући на послединце ратних злочина, (“постојање ПТСП синдрома код оних који нису директно учествовали у рату”[20] .

 
Срдић у Кијеву, 2016

У роману се јављају странице цитата из Гончаровљевог романа Обломов, Флоберовог Сентименталног васпитања као и интервју с лидером бенда Каyо Дот, стихове композиције Тхе Деад Флаг Блуес канадског пост-роцк састава Годспеед Yоу! Блацк Емперор и наводе из анимираног филма Стрипy. иако има елементе билдунгсромана и роад романа, Срдић је о књизи говорио као о анти-билдунгсроману, с централним јунаком који не сазнаје ништа и не стиже нигде.[21]

Сатори је хваљен као текст Срдићевог даљег напредовања, посебно уочљивог у иронијској дистанци недовољно израженој у његовим ранијим делима, као и због пружања нових могућности читања кроз цитате, како Срдићевог текста, тако и цитираних текстова.[20] Нешто двосмисленији критичари, и поред истицања Срдићевих приповедачких врлина и значаја, износили су одређену скепсу према намерној нехотичности и недовољном присуству значења.[23]

Роман Сатори је 2015. објављен у Украјини у преводу Але Татаренко.[24] Роман је објављен у преводу на македонски језик 2016. године.[25]Албанско издање романа објављено је 2017. године у преводу Бена Андонија.[26]

Сагоревања уреди

Сагоревања, друга збирка Срдићевих прича, штампана је у мају 2014. I ову књигу објавила је издавачка кућа КрР (Књижевна радионица Рашић).[18] У књизи се поново налази девет прича, које на различите наративне начине третирају проблем идентитета. За синопсис Сагоревања Срдић је награђен стипендијом Фондације Борислав Пекић.[27]

Књижевни критичар Владимир Арсенић, сврставајући Срдића у ред најзначајнијих постјугословенских писаца, наглашава језичку брижљивост, као и нове домете Срдићевог поступка, приметне у причи О вратима, коју сматра генијалном.[28] Мирнес Соколовић се критички односи према књизи, не доводећи у питање Срдићев значај, он поједине приче оцењује као неуверљиве, док причу Суммертиме сматра најбољим моментом збирке.[29] Срђан Видрић описује Сагоревања као радикалну и бескомпромисну књигу намењену компетентнијим читаоцима, која "представља значајан допринос српској приповедачкој уметности".[30]

Пет прича из Сагоревања објављено је у америчким и шкотским[31] књижевним часописима, док се енглеско издање књиге у преводу Наташе Срдић појавило на англосаксонским тржиштима 2018.[32]

Записи из читања уреди

Прва Срдићева збирка есеја објављена је 2014. под називом Записи из читања.[33] Срдићев уредник Иван Радосављевић у поговору за ову књигу наводи како ће седам у њој штампаних есеја "с једне стране, привући читаоце које занимају теме којима се Срдић овде бави, а с друге стране, привући ће оне читаоце које овај аутор занима као приповедач и романописац, захваљујући томе што пружа особене увиде у његов интелектуални и уметнички хабитус."[34]

Записи из читања наишли су на одличну рецепцију."[35] У изразито позитивном приказу књиге Драган Бабић износи став да је Срдић "више од поштоваоца" аутора о којима пише, те да је њихов "одличан тумач".[36]

Фотографију за корице Записа из читања наменски је урадио амерички авангардни музичар Алан Дубин, чије је стихове Срдић наводио у Сагоревањима и Мртвом пољу.

Сребрна магла пада уреди

Срдићев трећи роман, Сребрна магла пада, објављен је у новембру 2017, и то је прва књига коју је штампао у властитој издавачкој кући.[37] Роман се сматра најуспешнијим, али и најкомплекснијим Срдићевим делом. Књижевни критичар Владимир Арсенић роман види као "готово експериментални прозни текст који следи најрадикалније модерне и постмодерне моделе, љубавну причу о немогућности комуникације."[38]У поговору романа, Иван Радосављевић, стални Срдићев уредник, наводи како "роман почива на двема паралелним причама које се у једном часу укрштају, формирајући двоглаво сведочење о привременој природи и финалној неодрживости присног, интимног контакта, о немогућности аутентичне комуникације, о усамљености као неотклоњивом атрибуту човековог стања."[39] Срдић је о роману више пута говорио као о својој најуспешнијом и најинтимнијој књизи[40], причи о "комуникацији између мушкарца и жене која се одиграва у најбазичнијим условима."[41]

Начин на који је текст романа конституисан, као и несвакидшња пагинација, изазвали су бројне контроверзе код читалаца и критике.[42][43] Док је један део критичара отворено хвалио језик романа, "чији учинци сежу до саме нутрине бића"[44], други је показивао недовосмислено неразумевање смисла текста романа.[45][46] Роман Сребрна магла пада се нашао у финалу доделе НИН-ове награде за роман године, али је, након најдуже седнице у шездесетчетворогодишњој историји доделе, Срдић остао без признања, пошто је за његову књигу гласала само књижевна критичарка Јасмина Врбавац.[47]

Као и у претходним Срдићевим романима, и у овом су интензивно присутне музичке референце, дате у виду сугестија испред поглавља која припадају централној јунакињи, Соњи. Референце долазе од музичара и бендова какви су Тхе Моунт Фуји Доомјазз Цорпоратион, Сцорн, Надја, Цонтроллед Блеединг, Баба Броокс, Харолд Будд, Хецтор Зазоу, Оxбоw, Јодис, Азониц, Тхе Киллимањаро Даркјазз Енсембле, Сунн О))), Yакуза и Годфлесх.[37]

Љубавна песма уреди

Срдићев четврти роман, Љубавна песма, објављен је у новембру 2020, поново у издању Партизанске књиге.[48] Протагониста романа који се представља као Кастор, некада глобално успешни музичар, напушта свој пређашњи живот и пред прославу Нове године стиже у једно египатско летовалиште где наводно чека своју партнерку и припрема венчање.[49] Роман је конституисан на сменама сцена Касторовог радикално политички некоректног понашања према свима на које у летовалишту наилази и снова који су, заправо, његова сећања на кључна места љубавног односа који сматра пресудним по властиту егзистенцију.[50]

Након иницијалног изненађења које су изазвали тематика књиге, наслов и корице, роман је задобио готово плебисцитарно позитивне критике. У уредничком поговору Иван Радосављевић истиче како се "у контексту целине књижевног опуса Срђана Срдића роман издваја издваја не само освајањем тематски свежег терена, већ и новим врхунцем примењеног језичког креативног умећа којим је проза овог аутора и досад обиловала".[51] У несвакидашњој и афирмативној критици непознати аутор који за себе узима псеудоним Дарко Дони Срдића види као "не само једног од занимљивијих аутора на савременој сцени, него можда и једног од најпрецизнијих и најдетаљнијих читача који на овим просторима живе и стварају".[52] У екстензивном приказу романа, књижевна критичарка Жарка Свирчев инсистира на Срдићевом даљем експериментисању с различитим типовима референци, али и духовитости и карневалској атмосфери присутним у роману, док аутора види као неког ко "далеко превазилази границе језика унутар којих тај језик комуницира"[53]

Остали утицаји уреди

Срдић такође истиче како су Дејвид Фостер Волас, Дон Делило, Иво Андрић, Јукио Мишима, роман Корекције Џонатана Френзена, Роберто Болањо, Луј Фердинанд Селин, Томас Бернхард, Милан Оклопџић и Михаил Булгаков изузетно значајни за његово читалачко и списатељско искуство.

Награде уреди

Дела уреди

Романи уреди

  • Мртво поље. Београд: Стубови културе. 2010. ISBN 978-86-7979-308-9. стр. 287.
  • Сатори. Београд: Књижевна радионица Рашић. 2013. ISBN 978-86-6351-000-5. стр. 215.
  • Сребрна магла пада. Кикинда: Партизанска књига. 2017. ISBN 978-86-6477-016-3. стр. 258.
  • Љубавна песма. Кикинда: Партизанска књига. 2020. ISBN 978-86-6477-059-0
  • Аутосекција: Партизанска књига. 2023.[59]

Збирке прича уреди

  • Еспирандо. Београд: Стубови културе. 2011. ISBN 978-86-7979-346-1. стр. 181.
  • Сагоревања. Београд: Књижевна радионица Рашић. 2014. ISBN 978-86-6351-006-7. стр. 169.

Збирке есеја уреди

  • Записи из читања. Нови Сад: Културни центар Новог Сада. 2014. ISBN 978-86-7931-395-9. стр. 162.

Антологије уреди

  • Да сам Шејн. Загреб: Конзор. 2007. ISBN 978-953-224-201-0. стр. 229-234.
  • Кикинда Схорт 3.0. Кикинда: Народна библиотека "Јован Поповић".- као уредник. 2009. ISBN 978-86-7378-031-3.
  • Кикинда Схорт 04. Кикинда: Народна библиотека "Јован Поповић". - као уредник. 2010. ISBN 978-86-7378-033-7.
  • Кикинда Схорт 05 Кикинда: Народна библиотека "Јован Поповић". - као уредник. 2011. ISBN 978-86-914515-0-9.
  • Нга Београди, ме дасхури. Приштина: MM. 2011. ISBN 978-9951-516-05-1. стр. 155-172.
  • Изван коридора. Загреб: V.Б.З. д.о.о. 2011. ISBN 978-9940-9215-6-9. стр. 151-159.
  • У знаку вампира: мушке приче о крвопијама. Београд: Паладин. 2012. ISBN 978-86-87701-20-5. стр. 96-105.
  • Пуцања: избор из младе српске прозе. Београд: Службени гласник. 2012. ISBN 978-86-519-1536-2.
  • Путник са далеког неба: Милош Црњански у причи. Београд: Лагуна. 2013. ISBN 978-86-521-1301-9. стр. 339-348.
  • Нова српска приповетка. Београд: Паладин. 2013. ISBN 978-86-87701-37-3. стр. 462-470.
  • Гаврилов принцип: приче о сарајевском атентату. Београд: Лагуна. 2014. ISBN 978-86-521-1551-8. стр. 115-129.

Преводи уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Срђан Срдић, Еспирандо Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013), Стубови културе, 2011.
  2. ^ а б Ана Клањац, Интервју: Срђан Срдић Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2014), Зихер, јануар 2013.
  3. ^ Партизанска књига - О нама, Партизанска књига
  4. ^ а б в Тхе Еуропеан Схорт Сторy Нетwорк, тхесхортсторy.еу Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2017)
  5. ^ Међународни фестивал кратке приче Кикинда Схорт, Кикинда Схорт Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2015)
  6. ^ Партизанска књига, Партизанска књига
  7. ^ Мића Вујичић, Роад хорор роман Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013) Yеллоw Цаб, децембар 2010.
  8. ^ а б Владимир Арсенић, Мртво Поље Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2018) е-новине, август 2010.
  9. ^ а б в Срђан Срдић, Још увек живимо у '93. Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2016) е-новине, фебруар 2011.
  10. ^ а б Срђан Срдић, Мртво поље Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2013), Стубови културе, 2010.
  11. ^ Ауторска страница на сајту издавача, крр.рс Књижевна радионица Рашић.
  12. ^ Давор Бегановић, Тко приповиједа? Архивирано на сајту Wayback Machine (21. октобар 2014) ПроЛеттер, децембар 2010.
  13. ^ а б в Леда Сутловић, Еспирандо Боокса, децембар 2011.
  14. ^ а б Владимир Арсенић, Тренутак пре краја Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) е-новине, септембар 2011.
  15. ^ Украјинско издање књиге Еспирандо, Еспирандо Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2015) Литопyс, 2013.
  16. ^ Немачко издање књиге Еспирандо, Еспирандо.
  17. ^ Немачко издање књиге Еспирандо у избору од 30 књига, Еспирандо.
  18. ^ а б Публисхер'с wебсите, крр.рс Књижевна радионица Рашић.
  19. ^ Срђан Срдић, Сатори, Књижевна радионица Рашић, 2013.
  20. ^ а б в Владимир Арсенић, На развалинама света Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2017) е-новине, март, 2013.
  21. ^ а б Срђан Срдић, Интервиеw - Вавилон РТС, јун 2013.
  22. ^ Срђан Срдић, Интервиеw - Гутенбергов одговор Радио Београд, мај 2013.
  23. ^ Саша Ћирић, Заумно просветљење Новости, јун 2013.
  24. ^ Украјинско издање романа Сатори, Сатори УМКА, 2015.
  25. ^ Македонско издање романа Сатори, Сатори Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2016) Готен, 2016
  26. ^ Албанско издање романа Сатори, Сатори Поетека, 2017.
  27. ^ Агенција Тањуг, Алексић и Срдић добили стипендије Борислав Пекић Глас јавности, 02. 07. 2010.
  28. ^ Владимир Арсенић, Горка лепота Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2014) е-новине, април, 2014.
  29. ^ Мирнес Соколовић, Високе пећи неутралности електробетон, јул, 2014.
  30. ^ Срђан Видрић, На згаришту приче Летопис Матице српске, новембар 2015.
  31. ^ Срђан Срдић, Абоут а Доор Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2015) Гуттер, 2015.
  32. ^ Енглеско издање Сагоревања, Цомбустионс Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) Глагослав, 2018.
  33. ^ Срђан Срдић, Записи из читања Културни центар Новог Сада, 2014.
  34. ^ Иван Радосављевић, Одшкринута врата атељеа Културни центар Новог Сада, 2014.
  35. ^ Бранко Ћурчић, Поздрави из подземља Аванград, број 19, 2014.
  36. ^ Драган Бабић, Исповести једног уживаоца Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) Нова мисао, број 29, септембар/октобар 2014.
  37. ^ а б Срђан Срдић, Сребрна магла пада Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) Партизанска књига, 2017.
  38. ^ Владимир Арсенић, Интродуцтион: Абоут а Цертаин Доор то Пост-Yугослав Литературе Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) Цомбустионс, Глагослав, 2018.
  39. ^ Иван Радосављевић, О природи људских (не)могућности Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) Сребрна магла пада, Партизанска књига, 2017.
  40. ^ Срђан Срдић, Нови роман је моје највеће достигнуће у књижевности Градски.онлине, 2017.
  41. ^ Срђан Срдић, Нисам могао да напишем бољу књигу од ове Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) Војвођанске вести, 2018.
  42. ^ Срђан Срдић, Пронашао сам начин да искажем најгоре искуство у свом животу Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) Спутникнеwс, 2017.
  43. ^ Срђан Срдић, Схватати себе преозбиљно, то је пут у фашизам Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) Политика, 2018.
  44. ^ Жарка Свирчев, Етос и ерос бродоломничког језика Поља, 2018.
  45. ^ Игор Ђорђевић, Писац тражи читаоца мазохисту Електробетон, 2018.
  46. ^ Горан Лазичић, Читалац у магли Линкс, 2018.
  47. ^ Жири донео одлуку са сат времена закашњења Блиц, 2018.
  48. ^ Срђан Срдић,Љубавна песма Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2021) Партизанска књига, 2020.
  49. ^ Љубавна песма са летовања у Египту Вечерње новости, 18. 11. 2020.
  50. ^ Љубавна песма Срђана СрдићаТВ Кикинда, 11. 1. 2021.
  51. ^ Иван Радосављевић, Како је љубав немогућа Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2021) Партизанска књига, 2020.
  52. ^ Дарко Дони, Љубавна песма - Срђан Срдић Слово Прес, 19. 3. 2021.
  53. ^ Жарка Свирчев, Постиле уз Љубавну песму Стране.ба, 25. 12. 2021.
  54. ^ Улазница 2007. у зрењанинској Народној библиотеци Данас, 2007.
  55. ^ Кикинђанину награда Лаза К. Лазаревић Кикинда Онлине, 2009.
  56. ^ Додељене стипендије Фонда Борислав Пекић Блиц, 2010.
  57. ^ Срдићу награда Биљана Јовановић Б92, 2012.
  58. ^ Срђану Срдићу награда у Хрватској Б92, 2012.
  59. ^ „„АУТОСЕКЦИЈА“, НОВИ РОМАН СРЂАНА СРДИЋА: Забавна књига, мимо свих очекивања”. НОВОСТИ (на језику: српски). Приступљено 2024-01-11. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Srđan_Srdić&oldid=27751887”