Средња војна школа КоВ Сарајево

Средња војна школа КоВ Сарајево је постојала у периоду: 1952—1992 (држава: СФРЈ / Оружане снаге СФРЈ).

Средња војна школа КоВ Сарајево
Панорама касарне „Маршал Тито“ Сарајево - 1976. године
Тип	средња војна школа
Основана	1952.
Укинута	1992.
Локација	Сарајево
Држава	СФРЈ
Боје

Аблем СВШ КоВ из 1974.

Значка Интендантске СВШ

Грб Центра војних школа КоВ Сарајево

Родови КоВ

Историја

Настанак

Средња војна школа копнене војске Сарајево, наставила је традиције Пешадијске подофицирске школе која је отпочела са радом 1. септембра 1952. године у Зрењанину, где је школовање започела 1. класа ППШ (Пешадијска Подофицирска Школа), касније се преселила у Сомбор, где школовање започиње 2. класа, потом се сели у Билећу где су се школовале 3. и 4.класа, да би се од 1. септембра 1956. године преселила у касарну „Маршал Тито” у Сарајеву, где су се школовале класе од 5. до последње 40-те. Последња класа је започела школовање 1. септембра 1991. године.

Прве класе су имале двогодишње школовање, са 6. класом почиње трогодишње, а са 17. класом (од 1968. године) почиње четворогодишње школовање у коју су се уписивали ученици осмог разреда. Од 1979. године, поред четворогодишњег школовања, поново је уведено двогодишње школовање у које су се уписивали ученици након завршеног 2.разреда средње цивилне школе, тј. усмереног образовања, како се тада звало. Те класе су поред броја класе имале и ознаку „А”. СВС КоВ је била изабрана на нивоу ЈНА за експерименталну савремену школу, захваљујући чему је добијала додатна средства за најмодернија учила и за континуирану додатну обуку наставног кадра. Тако је била прва школа која је имала телевизију затвореног круга за примену у настави, прва која је имала тзв. програмирану учионицу и друга помоћна наставна средства која су била на нивоу најсавременијих школа у свету. Имала је и импресивну библиотеку. Истовремено, годинама је сарађивала са Филозофским факултетом у Сарајеву — Одсек педагогија, који је научно руководио обуком наставног кадра у методици и педагогији. Средња војна школа КоВ је била саставни део Центра војних школа КоВ Сарајево.

• 
  Капија број 4 касарне „Маршал Тито“ Сарајево - 1981. године
• 
  Свечаност у касарни „Маршал Тито“ Сарајево - 1990. године
• 
  Заставни питомачки вод у касарни „Маршал Тито“ Сарајево - 1990. године

Центар војних школа КоВ Сарајево

Центар војних школа копнене војске је била врло сложена и бројна наставно-научна установа ЈНА са дугом и богатом традицијом. Неговала је традиције Пешадијске официрске школе која је формирана 5.марта 1945.године, у време када су се водиле жестоке борбе за коначно ослободјење Југославије. У центру војних школа копнене војске вршило се васпитање, образовање и оспособљавање више десетина различитих профила старешина за мирнодобске и ратне дужности у оружаним снагама СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) — рода пешадије, интендантско-финансијске и ветеринарске службе. Питомци и слушаоци су се интезивно васпитавали у духу социјалистичког самоуправног друштва и југословенског социјалистичког патриотизма. У школама Центра школовали су се синови свих југословенских народа и народности и зато је он био у правом смислу речи, школа братства и јединства. Изузетно велика пажња се поклањала неговању борбених и револуционарних традиција народа и народности Југославије, посебно из народно-ослободилачког рата. Традиције су биле саставни део свакодневног рада и васпитања. Високо стручан и искусан наставни кадар, савремена наставно-материјална база и развијен истраживачки рад обезбедјивали су да се у Центру војних школа копнене војске теоријска и практично-примењена настава изводи врло квалитетно и у складу са друштвеним циљевима васпитања и образовања и концепцијом општенародне одбране. Животни стандард питомаца, слушалаца и других припадника Центра, био је на завидном нивоу — у границама материјалних могућности ЈНА Југословенска народна армија и тадашњег друштва. Развијана је свестрана сарадња са школском и радничком омладином, организацијама удруженог рада, друштвено-политичким организацијама и заједницама, као и другим структурама и институцијама. Врло чести су били сусрети питомаца и омладине на културно-забавном и спортском плану. За постигнуте резултате Центар војних школа копнене војске је одликово два пута Председник СФРЈ и Врховни командант Маршал Југославије Јосип Броз Тито. Осим тога, Центру је додељена Велика плакета ЈНА, Плакета безбедности од стране председника Савезног извршног већа (Владе) СФРЈ, Шестоаприлска награда града Сарајева, као и друга бројна признања (плакете, захвалнице и сл.) У Центру војних школа копнене војске, поред осталих школа и курсева, налазила се Војна академија копнене војске — смер пешадија, интендантски и финансијски смер, Средња војна школа копнене војске, Интенданстка средња војна школа а од 1985.године и Музичка средња војна школа.

Школовање питомаца СВШ КоВ и ИСВШ Сарајево

У овим школама су се школовали питомци за активне младје официре (подофицире) КоВ-а и интенданстке службе. Школовање је трајало четири године. У првој и другој години тежиште програма је било на опште-образовним предметима (као у свим средњим школама), опште-војним образовним предметима, тактичкој обуци и гадјањима из ватреног наоружања као и обуци у скијању и пливању. На почетку друге школске године, питомци су потписивали Свечану обавезу (Заклетву) чиме су стицали право на задуживање личног наоуружања и изводјење бојевих гадјања. Од 1975.године, сви питомци средње војне школе КоВ су прве две године завршавали у Сарајеву, док су трећу и четврту годину завршавали у специјализованим војно-наставним центрима широм Југославије, где су се изучавали, претежно, војностручни предмети у оквиру смерова: пешадије, артиљерије, артиљеријско-ракетних јединица, против-ваздушне одбране, оклопних јединца, инжињеријских јединица, везе, електронског извидјања и против електронских дејстава, извидјачко диверзантских јединица, јединица војне полиције, атомско-биолошко-хемијске одбране и интендантске службе, у специјализованим војно-школским центрима за родове и службе.

Војно-наставни центри су били:

• Сарајево (пешадијске јединице и интендантска служба),
• Задар (артиљерија и артиљеријско-ракетне јединице против-ваздушне одбране),
• Бања Лука (оклопно-механизоване јединце),
• Карловац (инжињеријске јединице),
• Београд (јединице везе и јединице за електронско извидјање и против-електронских дејстава),
• Панчево (извидјачко-диверзантске јединце и јединице војне полиције) и
• Крушевац (јединице, атомско-биолошко-хемијске одбране).

Школовање питомаца је било бесплатно. Био је обезбедјен солидан стандард и сви услови за рад, одмор и слободне активности. Смештај је био интернатског типа у собама за по неколико питомаца опремљених хотелским инвентаром. Питомци су примали солидан месечни џепарац који је увећаван након сваке успешно завршене школске године. О образовању, стручном усмеравању и здрављу питомаца старали су се старешине, професори и лекари, који су замењивали њихове родитеље.

• 
  Питомачка легитимација
• 
  Питомачки чинови
• 
  Питомачка соба
• 
  свечана униформа питомца свш
• 
  Питомац 1.године свш
• 
  Питомци 2.године свш - Потписивање Свечане обавезе
• 
  Питомац 3.године свш

Током школовања, питомци су унапредјивани у питомачке чинове. Након успешно завршене прве школске године унапредјивани су у први питомачки чин, питомац-разводник, након друге године у питомац-десетар, након треће у питомац-младји водник. После завршеног школовања, питомци су производјени у чин активног водника одговарајућег рода, односно службе и распоредјивани су на дужности командира: одељења, вода, карауле, руководиоца, управника и сличне дужности у јединицама и установама ЈНА. Питомци који су постизали одличан успех, уколико су испуњавали и друге прописане услове, могли су одмах наставити школовање у војној академији. Остали питомци, зависно од услова који су се прописивали сваке године, могли су конкурисати за редовно или ванредно школовање у војној академији родова КоВ и интендантске службе. Свечане промоције у чин водника, су се одржавале средином јула месеца у Сарајеву, где су се поново окупљали (као на почетку школовања) питомци из свих војно-наставних центара одакле су одлазили на прве дужности широм Југославије.

У Интендантској средњој војној школи, поред питомаца, школовали су се и ученици за квалификоване куваре. Њихово школовање је трајало три године. После завршеног школовања ученици су стицали звање квалификованог кувара, после чега су се упућивали на одслужење војног рока а онда се рапоредјивали на одговарајуће дужности у својству грађанских лица на служби у ЈНА.

Право конкурисања за Средњу војну школу КоВ и Интендантску средњу војну школу имали су сви ученици који су успешно завршили осмогодишњу школу. Од 1979.године су уведене „А” класе, које су се конкурисале након завршеног другог разреда средње школе у грађанству и њихово војно школовање је трајало две године. Услови пријема су се одредјивали сваке године конкурсом.

Шире информације су се могле добити код органа народне одбране у свакој Општини или директно на адресу школе која је била:

Средња војна школа КоВ, Улица Војводе Пуника број 12, 71002 САРАЈЕВО

• 
  Свечана обавеза у КМТ 10.10.1976.г
• 
  Обука из наставе гадјања
• 
  Свечаност у СВШ КОВ Сарајево
• 
  Свечана обавеза СВШ КОВ Сарајево 1990
• 
  Свечана обавеза СВШ КОВ Сарајево 1990

Гашење ЦВШ и СВШ КоВ Сарајево

Као последица почетка сукоба на простору СФРЈ и распада земље и ЈНА , Центар војних школа Сарајево је напустио касарну „Маршал Тито” Сарајево, 5.јуна 1992.године када су последњи питомци евакуисани и премештени у Београд и Пожаревац, где је део њих наставио школовање до краја, али у новој држави која се звала Савезна Република Југославија, коју су сачињавале две бивше југословенске републике, Србија и Црна Гора. Након завршетка школовања 40.(последње) класе СВШ КоВ, Средње војне школе су укинуте а школовање подофицира је замењено вишемесечним курсевима обуке.

• 
  Некада смо били поносни - Милан Лишанин за Војни ветеран

Начелници Средње војне школе КоВ

• 1957—1969.године, Народни херој пуковник Саво Трикић, пуковник Стеван Ковачевић и пуковник Милорад Дракулић
• 1969—1983.године, пуковник Лука Шоша
• 1983—1986.године, пуковник Славко Кривошија
• 1986—1992.године, пуковник Мијо Чичковић

Спољашње везе

• Званична презентација