Википедија

Средство за заштиту дрвета

Дрво се лако деградира без довољно очувања. Осим структуралних мера за очување дрвета, постоји низ различитих хемијских средстава за заштиту и процеса (такође познати као третман дрвета, обрада дрвета или третман под притиском) који могу продужити животни век дрвета, грађе и њихових повезаних производа, укључујући и конструкционо дрво. Они генерално повећавају издржљивост и отпорност на уништавање од инсеката или гљивица.

У влажном и оксигенираном тлу, постоји неколико третмана који омогућавају рањивом дрвету (овде меко дрво) да се дуго одупре разградњи бактерија или гљивица
Детаљ узорка на слици изнад

Хемикалије уреди

Хемијски конзерванси се могу класификовати у три широке категорије: конзерванси на бази воде, конзерванси на бази уља и лаки конзерванси органског растварача (ЛОСП).

Микронизовани бакар уреди

Технологија за заштиту честицама (микронизованог или диспергованог) бакра уведена је у САД и Европи. У овим системима, бакар се меље у микро честице и суспендује у води уместо да се раствара, као што је случај са другим бакарним производима као што су АЦQ и бакар азол. У производњи су два система партикулатног бакра. Један систем користи кват биоцидни систем (познат као МЦQ) и дериват је АЦQ. Други користи азолни биоцид (познат као МЦА или μЦА-C) добијен од азола бакра.

Два система партикулатног бакра, један који се продаје као МицроПро, а други као Wолманизед користећи μЦА-C формулацију, су постигли сертификат еколошки пожељних производа (ЕПП).[1][2] ЕПП сертификат је издао Научни системи сертификације (СЦС) и заснован је на компаративним проценама утицаја на животни циклус са индустријским стандардом.

Величина честица бакра која се користи у „микронизованим” бакарним перлама креће се од 1 до 700 нм са просеком испод 300 нм. Веће честице (као што су стварне микронске честице) бакра не продиру на одговарајући начин у зидове ћелија дрвета. Ови микронизовани конзерванси користе нано честице бакарног оксида или бакар карбоната, за које постоји забринутост за безбедност.[3] Група за заштиту животне средине поднела је петицију ЕПА 2011. године да се опозове регистрација производа од микронизованог бакра, наводећи безбедносне проблеме.[4]

Алкални кватернарни бакар уреди

Алкални кватернарни бакар (АЦК) је конзерванс направљен од бакра, фунгицида и кватернарног амонијум једињења (кват) попут дидецил диметил амонијум хлорида, инсектицида који такође појачава фунгицидни третман. АЦQ је ушао у широку употребу у САД, Европи, Јапану и Аустралији након ограничења на ЦЦА.[5] Његова употреба је регулисана националним и међународним стандардима, који одређују обим упијања конзерванса потребан за специфичну употребу дрвета.

Бакар азол уреди

Конзерванс бакар азол (означен као ЦА-Б и ЦА-C према Америчком удружењу за заштиту дрвета/АВПА стандардима) је главни конзерванс за дрво на бази бакра који је ушао у широку употребу у Канади, САД, Европи, Јапану и Аустралији након ограничења на ЦЦА. Његова употреба је регулисана националним и међународним стандардима, који одређују обим упијања конзерванса потребан за конкретну употребу дрвета.

Азол бакра је сличан АЦК-у, с том разликом што је растворени конзерванс бакра допуњен азолним кобиоцидом попут органских триазола као што су тебуконазол или пропиконазол, који се такође користе за заштиту прехрамбених усева, уместо кват биоцида који се користи у АЦQ.[6] Кобиоцид азола даје производ азола бакра који је ефикасан при мањим задржавањима него што је потребно за еквивалентне АЦQ перформансе. Општи изглед дрвета третираног бакарним азолним конзервансом је сличан ЦЦА са зеленом бојом.

Бакар нафтенат уреди

Бакар нафтенат, изумљен у Данској 1911. године, ефикасно се користио за многе примене укључујући: стубове за ограду, платно, мреже, стакленике, комуналне стубове, железничке везе, кошнице и дрвене конструкције у контакту са земљом. Бакар нафтенат је регистрован код ЕПА као пестицид са неограниченом употребом, тако да не постоје захтеви за лиценцирање савезних апликатора за његову употребу као конзерванса за дрво. Бакар нафтенат се може наносити четком, потапањем или третманом под притиском.

Универзитет на Хавајима је открио да је бакар нафтенат у дрвету при оптерећењима од 1,5 лб/цу фт (24 кг/м3) отпоран на нападе формозанских термита. Федерални регистар је 19. фебруара 1981. изложио став ЕПА у вези са здравственим ризицима повезаним са разним конзервансима за дрво. Као резултат тога, Служба националних паркова је препоручила употребу бакар-нафтената у својим објектима као одобрене замене за пентахлорофенол, креозот и неорганске арсенике. У 50-годишњој студији коју су АВПА представили 2005. Мајк Фриман и Даглас Крафорд наводе: „Ова студија је поново проценила стање обрађених стубова од дрвета у јужном Мисисипију и статистички израчунала нови очекивани животни век. Утврђено је да комерцијални конзерванси за дрво, као пентахлорофенол у уљу, креозот и бакар нафтенат у уљу, пружао је одличну заштиту за стубове, са животним веком који је сада израчунат на преко 60 година. Изненађујуће, креозот и пента третирани стубови са 75% препорученог задржавања АВПА, а бакар нафтенат при 50% потребног задржавања АВПА, дало је одличне перформансе на овој локацији АВПА Хазард Зоне 5. Нетретирани стубови јужног бора су трајали 2 године на овом месту за тестирање.“[7]

Стандард АWПА М4 за негу производа од дрвета третираних конзервансима напомиње: „Прикладност система заштите за третман на терену биће одређена врстом средства за заштиту које је првобитно коришћено за заштиту производа и доступношћу средства за заштиту на терену. Многи производи са конзервансима нису упаковани и означени за употребу у широј јавности, систем другачији од оригиналног третмана ће можда морати да се користи за третман на терену. Корисници требају да пажљиво прочитају и следе упутства и мере предострожности наведене на етикети производа када користе ове материјале. Бакар-нафтенатни конзерванси који садрже најмање 2,0% метала бакра препоручују се за материјал који је првобитно третиран бакар-нафтенатом, пентахлорофенолом, креозотом, раствором креозота или конзервансима на бази воде."[8] Стандард М4 је усвојио[9] Међународни савет за кодексе (ИЦЦ) 2015 Међународни грађевински кодекс (ИБЦ) одељак 2303.1.9 Дрво третирано конзервансом и 2015 Међународни стамбени кодекс (ИРЦ) Р317.1.1 Теренски третман. Америчко удружење државних званичника за путеве и транспорт ААСХТО је такође усвојило АWПА М4 стандард.

Референце уреди

  1. ^ „Енвиронменталлy Преферабле Продуцт”. СЦС Глобал Сервицес. Архивирано из оригинала 25. 4. 2019. г. Приступљено 28. 3. 2018. 
  2. ^ „Енвиронменталлy Преферред Продуцтс”. У.С. Генерал Сервицес Администратион. Приступљено 28. 3. 2018. 
  3. ^ „Ц&ЕН” (ПДФ). Пубс.ацс.орг. Приступљено 2015-08-27. 
  4. ^ [1] Архивирано јул 13, 2011 на сајту Wayback Machine
  5. ^ „Alternatives to Chromated Copper Arsenate for Residential Construction” (PDF). Fpl.fs.fed.us. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-05-14. г. Приступљено 2015-08-27. 
  6. ^ Lebow, Stan (април 2004). „Alternatives to Chromated Copper Arsenate for Residential Construction” (PDF). US Department of Agriculture. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-05-14. г. Приступљено 2012-02-05.  Report Research Paper FPL−RP−618.
  7. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2016-01-29. г. Приступљено 2016-01-22. 
  8. ^ „AWPA Store”. www.awpa.com. Архивирано из оригинала 06. 06. 2023. г. Приступљено 28. 3. 2018. 
  9. ^ „ICC - International Code Council”. iccsafe.org. Приступљено 28. 3. 2018. 

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sredstvo_za_zaštitu_drveta&oldid=27064716”