Стална конференција градова и општина

Стална конференција градова и општина - Савез градова и општина Србије (СКГО) је асоцијација локалне самоуправе. Мисија СКГО је да заступа интерересе, пружа услуге и подржава развој и унапређење локалне самоуправе кроз заједничко деловање чланства, у складу са европским стандардима.

Историјат

Оснивање

У Београду је, 21. и 22. априла 1953. године одржана Оснивачка скупштина Сталне конференције градова и градских општина ФНРЈ. Поред доношења Одлуке о оснивању и Статута, као и избора органа, донета је и Одлука о ступању у чланство организације Међународног савеза градова (ИУЛА), који је, на иницијативу Белгијског националног савеза, основан 1913. године, из истих побуда и на истим принципима на којима је основана и Стална конференција.

Том приликом посебно је наглашено да је за време старе Југославије, од 1927. године до почетка Другог светског рата, постојао и деловао Савез градова Југославије чији је основни циљ био борба против централних власти, за градску самоуправу. Тако се и родила идеја о Конференцији. Доста дуго је тражен одговарајући назив за организацију југословенских градова и општина, који би у највећој мери одговарао њеном карактеру и циљевима. Жеља је била да се већ у самом називу изрази необавезност ставова и закључака проистеклих из међусобних консултација, а у исто време нагласи континуитет и сталност размене искустава. Тако је и дошло до имена Стална конференција, а не савез, удружење или томе слично, што би могло да означава чвршће и обавезније облике удруживања.

У свом првом статуту (који је потврдила тадашња Савезна скупштина), Конференција је прокламовала начела пуне добровољности учлањивања, равноправности свих чланова - великих и малих општина и градова, удруживања и сарадње искључиво на бази самостално оцењеног сопственог интереса. Основни принцип рада свих тела, органа и скупова Конференције био је принцип договарања и споразумевања, консултативности без наметања одлука и закључака било ког форума члановима организације.

Прве године

Од самог почетка деловања Сталне конференције као консултативне организације југословенских градова, годишње скупштине њених чланова, саветовања и други шири скупови били су - поред седница Председништва и сталних одбора - најважнији облици њеног рада. Поред тога, интензивно је развијана издавачко-публицистичка делатност, издавањем књига, часописа и билтена, организовани су разни облици појединачне - непосредне помоћи члановима (одговори на питања, информације и друге услуге), успостављане су и развијане међународне везе и сарадња са многим националним и међународним организацијама локалних власти у циљу размене искустава, а развијани су и други облици рада.

Првих година, скупштине СКГОЈ су се одржавале два пута, касније једном годишње, а почев од 1964. године, оне се одржавају сваке друге године. Увек су биле посвећиване најактуелнијој тематици за коју се сматрало да је у том периоду у центру пажње општина и градова.

Асоцијација је, на 6. седници Скупштине 1956. године променила назив у Стална конференција градова Југославије, а назив Стална конференција градова и општина Југославије, носила је од 22. седнице Скупштине, одржане 1978. године, до 33. седнице децембра 2003, када мења назив у Стална конференција градова и општина.

Осим изградње свог политичког утицаја, СКГОЈ је улагала много напора у комуникацију са чланством и у развијање међуопштинске сарадње. Издаваштво је сматрано једним од главних задатака асоцијације. Месечни часопис „Комуна“, бројне тематске публикације и преводи објављивани су ради што потпунијег информисања градова, општина и шире јавности о свим аспектима сложене проблематике од значаја за локалне власти.

У периоду између 1960. и 1990. асоцијација је имала више од 30 запослених. У највећој мери је била финансирана од чланарина и прихода часописа „Комуна“. Мањи део прихода долазио је од јавних предузећа, кроз техничку подршку секцијама СКГОЈ.

Током 90-тих година 20. века

Током деведесетих година 20. века, у време снажне централизације власти и узимања надлежности општинама, околности у којима су се налазиле СКГОЈ и општине су се значајно промениле. Асоцијација више није могла да пружа општинама многе основне услуге.

Истовремено, на политичкој сцени Србије и Југославије одигравале су се промене од кључног значаја за земљу у целини, а нарочито за локалне власти. Посебно 1996. година је била преломна тачка не само за градове и општине, већ и за цело друштво. Режим је на изборима ухваћен у крађи гласова опозиције. После дугог протеста, резултати избора су били признати и тада је, као политички одговор режиму, основан Савез слободних градова и општина Србије (ССГОС), као институција општина у рукама опозиције. ССГОС је 1998, након дугог процеса регистрације, напокон званично призната. Оснивачи ССГОС су били водећи људи из 35 градова (у којима живи око 60% становништва) у којима су коалиција Заједно и остале опозиционе странке добиле изборе. Градоначелник Ниша Зоран Живковић изабран је за председавајућег ССГОС.

После избора 2000.

После избора 2000. започео је процес спајања ССГОС и СКГОЈ. На првој радној седници, одржаној 31. октобра 2000, руководиоци две асоцијације постигли су договор о заједничком даљем раду, односно о укључивању ССГОС у СКГОЈ, као националну институцију локалних власти у Савезној Републици Југославији.

СКГОЈ је сазвала састанак Председништва 14. новембра 2000. први пут после више година мировања. XXXI Скупштина СКГОЈ је одржана 14. јуна 2001. године. На њој су изабрани нови органи СКГОЈ. Том приликом усвојена је Изјава о мисији и Стратегија СКГОЈ и основано шест одбора. Од тог тренутка, започело је интензивирање активности Конференције, нарочито кроз рад одбора, пројекте са страним партнерима, обнављање сарадње са међународним организацијама, пружање услуга и заступање интереса општина. Број запослених је поново у порасту, да би организација и кадровски могла да одговори повећаном обиму послова.

Након проглашења државне заједнице Србија и Црна Гора, која је наследила дотадашњу Савезну Републику Југославију, на 33. седници Скупштине СКГОЈ у децембру 2003. изменом Статута мења се назив организације у Стална конференција градова и општина. Такође, тада је одређено да су чланице СКГО градови и општине Србије.

Спољашње везе

• Званична презентација Сталне конференције градова и општина (језик: српски)