Википедија

Старогрчка филозофија

Филозофско порекло и темељ западне цивилизације

Старогрчка филозофија је настала у 6. веку пре нове ере и наставила се током хеленистичког периода и доба у којем су Грчка и већина грчких насеља биле део Римског царства. Филозофија је коришћена као вид схватања света са нерелигиозне перспективе. Она се бавила широким спектром предмета, укључујући астрономију, математику, политичку филозофију, етику, метафизику, онтологију, логику, биологију, реторику и естетику.[1]

Атинска школа (1509–1511) сликара Рафаела, приказује познате грчке филозофе у једном идеализованом окружењу инспирисаном архитектуром античке Грчке

Грчка филозофија је утицала на велики део западне културе од њеног настанка. Алфред Норт Вајтхед је једном напоменуо: „Најсигурнија општа карактеризација европске филозофске традиције је та да се састоји од низа фуснота до Платона”.[2] Јасне, непрекинуте линије утицаја воде од старих грчких и хеленистичких филозофа до ране исламске филозофије, средњовековног сколастизма, европске ренесансе и доба просветитељства.[3]

На грчку филозофију донекле су утицале старија литература о мудрости и митолошке космогоније древног Блиског Истока, мада се и даље расправља о обиму тог утицаја. Класициста Мартин Литчфилд Вест наводи, „контакт с орјенталном космологијом и теологијом помогао је у либерацији имагинације раних грчких филозофа; то им је засигурно дало многе сугестивне идеје. Али они су себе учили разуму. Филозофија је, како је ми разумемо, грчка творевина”.[4]

Каснија филозофска традиција била је у толикој мери под утицајем Сократа, као што га је представио Платон, да се филозофија развијена пре Сократа конвенционално назива предсократском филозофијом. Периоди који су следили, до и након ратова Александра Великог, су периоди „класичне грчке” и „хеленистичке” филозофије.

Пресократска филозофија уреди

Главни чланак: Пресократовци

Конвенција о именовању оних филозофа који су били активни пре Сократове смрти као пресократовци се усталила након издавања Херман Дилсове пуликације Fragmente der Vorsokratiker 1903. године, иако тај појам није настао у њој.[5] Тај израз се сматра корисним, јер је оно што је постало познато под називом „атенска школа” (састављена од Сократа, Платона и Аристотела) наговестило успон новог приступа филозофији. Теза Фридриха Ничеа да је овај помак започео са Платоном, а не са Сократом (и отуда његова номенклатура „предплатонске филозофије”) није спречила превладавање „предсократовске” дистинкције.[6]

Предсократисти су се првенствено бавили космологијом, онтологијом и математиком. Они су се разликовали од „нефилозофа” по томе што су одбацивали митолошка објашњења у корист аргументованог дискурса.[7]

Референце уреди

  1. ^ „Анциент Греек пхилосопхy, Херодотус, фамоус анциент Греек пхилосопхерс. Анциент Греек пхилосопхy ат Хелленисм.Нет”. www.хелленисм.нет. Приступљено 2019-01-28. 
  2. ^ Алфред Нортх Wхитехеад (1929), Процесс анд Реалитy, Парт II, Цхап. I, Сецт. I.
  3. ^ Кевин Сцхарп (Департмент оф Пхилосопхy, Охио Стате Университy) – Диаграмс Архивирано 2014-10-31 на сајту Wayback Machine.
  4. ^ Гриффин, Јаспер; Боардман, Јохн; Мурраy, Осwyн (2001). Тхе Оxфорд хисторy оф Грееце анд тхе Хелленистиц wорлд. Оxфорд [Оxфордсхире]: Оxфорд Университy Пресс. стр. 140. ИСБН 978-0-19-280137-1. 
  5. ^ Грег Wхитлоцк, префаце то Тхе Пре-Платониц Пхилосопхерс, бy Фриедрицх Ниетзсцхе (Урбана: Университy оф Иллиноис Пресс, 2001), xив–xви.
  6. ^ Грег Wхитлоцк, префаце то Тхе Пре-Платониц Пхилосопхерс, бy Фриедрицх Ниетзсцхе (Урбана: Университy оф Иллиноис Пресс, 2001), xиии–xиx.
  7. ^ Јохн Бурнет, Греек Пхилосопхy: Тхалес то Плато, 3рд ед. (Лондон: А & C Блацк Лтд., 1920), 3–16. Сцаннед версион фром Интернет Арцхиве

Литература уреди

  • Баирд, Форрест Е.; Кауфманн, Wалтер (2008). Фром Плато то Деррида. Уппер Саддле Ривер, Неw Јерсеy: Пеарсон Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-158591-1. 
  • Николаос Бакалис (2005). Хандбоок оф Греек Пхилосопхy: Фром Тхалес то тхе Стоицс Аналyсис анд Фрагментс, Траффорд Публисхинг ISBN 1-4120-4843-5
  • Јохн Бурнет, Еарлy Греек Пхилосопхy, 1930.
  • Фрееман, Цхарлес (1996). Егyпт, Грееце анд Роме . Оxфорд Университy Пресс. 
  • Wиллиам Кеитх Цхамберс Гутхрие, А Хисторy оф Греек Пхилосопхy: Волуме 1, Тхе Еарлиер Пресоцратицс анд тхе Пyтхагореанс, 1962.
  • Сøрен Киеркегаард, Он тхе Цонцепт оф Иронy wитх Цонтинуал Референце то Соцратес, 1841.
  • А.А. Лонг. Хелленистиц Пхилосопхy. Университy оф Цалифорниа, 1992. (2нд Ед.)
  • Мартин Литцхфиелд Wест, Еарлy Греек Пхилосопхy анд тхе Ориент, Оxфорд, Цларендон Пресс, 1971.
  • Мартин Литцхфиелд Wест, Тхе Еаст Фаце оф Хелицон: Wест Асиатиц Елементс ин Греек Поетрy анд Мyтх, Оxфорд [Енгланд] ; Неw Yорк: Цларендон Пресс, 1997.
  • Цларк, Степхен. 2012. Анциент Медитерранеан Пхилосопхy: Ан Интродуцтион. Неw Yорк: Блоомсбурy.
  • Цурд, Патрициа, анд D.W. Грахам, едс. 2008. Тхе Оxфорд Хандбоок оф Пресоцратиц Пхилосопхy. Неw Yорк: Оxфорд Унив. Пресс.
  • Гаца, Катхy L. 2003. Тхе Макинг оф Форницатион: Ерос, Етхицс, анд Политицал Реформ ин Греек Пхилосопхy анд Еарлy Цхристианитy. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс.
  • Гарани, Мyрто анд Давид Констан едс. 2014. Тхе Пхилосопхизинг Мусе: Тхе Инфлуенце оф Греек Пхилосопхy он Роман Поетрy. Пиеридес, 3. Неwцастле упон Тyне: Цамбридге Сцхоларс Публисхинг.
  • Гилл, Марy Лоуисе, анд Пиерре Пеллегрин. 2009. А Цомпанион то Анциент Греек Пхилосопхy. Оxфорд: Блацкwелл.
  • Ханкинсон, Р.Ј. 1999. Цаусе анд Еxпланатион ин Анциент Греек Тхоугхт. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс.
  • Хугхес, Беттанy. 2010. Тхе Хемлоцк Цуп: Соцратес, Атхенс анд тхе Сеарцх фор тхе Гоод Лифе. Лондон: Јонатхан Цапе.
  • Кахн, C.Х. 1994. Анаxимандер анд тхе Оригинс оф Греек Цосмологy. Индианаполис, ИН: Хацкетт
  • Мартíн-Веласцо, Марíа Јосé анд Марíа Јосé Гарцíа Бланцо едс. 2016. Греек Пхилосопхy анд Мyстерy Цултс. Неwцастле упон Тyне: Цамбридге Сцхоларс Публисхинг.
  • Нигхтингале, Андреа W. 2004. Спецтацлес оф Трутх ин Цлассицал Греек Пхилосопхy: Тхеориа ин итс Цултурал Цонтеxт. Цамбридге, УК: Цамбридге Унив. Пресс.
  • О’Градy, Патрициа. 2002. Тхалес оф Милетус. Алдерсхот, УК: Асхгате.
  • Преус, Антхонy. 2010. Тхе А то З оф Анциент Греек Пхилосопхy. Ланхам, MD: Сцарецроw.
  • Реид, Хеатхер L. 2011. Атхлетицс анд Пхилосопхy ин тхе Анциент Wорлд: Цонтестс оф Виртуе. Етхицс анд Спорт. Лондон; Неw Yорк: Роутледге.
  • Wолфсдорф, Давид. 2013. Плеасуре ин Анциент Греек Пхилосопхy. Кеy Тхемес ин Анциент Пхилосопхy. Цамбридге; Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс.
  • Бриссон, L. ет ал. Лире лес Прéсоцратиqуес. Прессес университаирес де Франце, Парис, 2012.
  • Бурнет, Јохн, Еарлy Греек Пхилосопхy, Меридиан Боокс, Неw Yорк, 1957
  • Цолли, Гиоргио, Тхе Греек Wисдом (Ла Сапиенза греца, 3 вол. Милан 1977-1980)
  • Де Вогел, Цорнелиа Ј., Греек Пхилосопхy, Волуме I, Тхалес то Плато, Е.Ј. Брилл, Леиден, 1963
  • Диелс, Херманн, Дие Фрагменте дер Ворсократикер, 6тх ед., рев. бy Wалтхер Кранз (Берлин, 1952).
  • Фрееман, Катхлеен, Анцилла то тхе Пре-Соцратиц Пхилосопхерс: А Цомплете Транслатион оф тхе Фрагментс ин Диелс, ISBN 978-1-60680-256-4 (Цамбридге, [1948] 1970).
  • Ллоyд, Г. Е. Р., Еарлy Греек Сциенце: Тхалес то Аристотле. Неw Yорк: Нортон, 1970.
  • Кирк, Г.С., Равен, Ј.Е. & Сцхофиелд, M., Тхе Пресоцратиц Пхилосопхерс (Сецонд Едитион), Цамбридге Университy Пресс, 1983
  • Нахм, Милтон C., Селецтионс фром Еарлy Греек Пхилосопхy, Апплетон-Центурy-Црофтс, Инц., 1962
  • Алаин Соурниа. Воyаге ен паyс прéсоцратиqуе. Публибоок, 2007.
  • Гианнис Стамателлос, Интродуцтион то Пресоцратицс: А Тхематиц Аппроацх то Еарлy Греек Пхилосопхy wитх Кеy Реадингс, Wилеy-Блацкwелл, 2012.
  • Адрадос, Францисцо Р. 1994. "Хуман Воцабуларy анд Натуралист Воцабуларy ин тхе Пресоцратицс." Глотта 72.1-4: 182-195.
  • Цорнфорд, Ф. M. 1991. Фром Религион то Пхилосопхy: А Студy ин тхе Оригинс оф Wестерн Спецулатион. Принцетон, Њ: Принцетон Унив. Пресс.
  • Грахам, D. W. 2010. Тхе Теxтс оф Еарлy Греек Пхилосопхy: Тхе Цомплете Фрагментс анд Селецтед Тестимониес оф тхе Мајор Пресоцратицс. 2 волс. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс.
  • Франек, Јурај. 2013. "Пресоцратиц Пхилосопхy анд тхе Оригинс оф Религион." Граецо-Латина Бруненсиа. 18.1: 57-74.
  • Фурлеy, D. Ј., анд Р. Е. Аллен, едс. 1970. Студиес ин Пресоцратиц Пхилосопхy. Вол. 1, Тхе Бегиннингс оф Пхилосопхy. Лондон: Роутледге & Кеган Паул.
  • Јаегер, W. 1947. Тхе Тхеологy оф тхе Еарлy Греек Пхилосопхерс. Оxфорд: Оxфорд Унив. Пресс.
  • Мансфелд, Ј., анд D. Т. Руниа. 2010. Аëтиана: Тхе Метход анд Интеллецтуал Цонтеxт оф а Доxограпхер. Вол. 3, Студиес ин тхе Доxограпхицал Традитионс оф Анциент Пхилосопхy. Леиден, Тхе Нетхерландс, анд Неw Yорк: Брилл.
  • Мансфелд, Ј. анд О. Примавеси. 2011. Дие Ворсократикер: Гриецхисцх/Деутсцх. Стуттгарт: Рецлам.
  • МцКирахан, Р. D. 2011. Пхилосопхy Бефоре Соцратес. Индианаполис, ИН: Хацкетт.
  • Робб, К., ед. 1983. Лангуаге анд Тхоугхт ин Еарлy Греек Пхилосопхy. Ла Салле, ИЛ: Хегелер Институте.
  • Стокес, M. 1971. Оне анд Манy ин Пресоцратиц Пхилосопхy. Wасхингтон, DC: Центер фор Хеллениц Студиес.
  • Властос, Г. 1995. Студиес ин Греек Пхилосопхy. Вол. 1, Тхе Пресоцратицс. Едитед бy D. W. Грахам. Принцетон, Њ: Принцетон Унив. Пресс.
  • Е. Зеллер, Дие Пхилосопхие дер Гриецхен, 1ст Волуме, п. 378-395, Тüбинген, 1856
  • А. Фаирбанкс, Тхе Фирст Пхилосопхерс оф Грееце, п. 65-85, Неw Yорк, 1898 (цф. Хановер Хисторицал Теxтс)
  • M. Р. Wригхт, Тхе Пресоцратицс - тхе маин фрагментс ин Греек, Бристол, 1985 (цф. Xенопханес оф Цолопхон бy Гианнис Стамателлос)
  • Б. Гентили анд C. Прато (едс.), Поетарум Елегиацорум Тестимониа ет Фрагмента 1, Леипзиг 1988 (бест Греек теxт аваилабле)
  • Ј.Х. Лесхер (ед.), Xенопханес. Фрагментс, Торонто 1992 (бест Енглисх едитион анд транслатион)
  • Ј. Лесхер, Пресоцратиц Цонтрибутионс то тхе Тхеорy оф Кноwледге, 1998
  • У. Де Yоунг, "Тхе Хомериц Годс анд Xенопханес' Оппосинг Тхеорy оф тхе Дивине", 2000
  • W. Дрецхслер анд Р. Каттел, "Менсцх унд Готт беи Xенопханес", ин: M. Wитте, ед., Готт унд Менсцх им Диалог. Фестсцхрифт фüр Отто Каисер зум 80. Гебуртстаг, Берлин – Неw Yорк 2004, 111-129
  • Х. Фрäнкел, "Xенопханесстудиен", Хермес 60 (1925), 174-192
  • Е. Хеитсцх, Xенопханес унд дие Анфäнге критисцхен Денкенс. Маинзер Академие дер Wиссенсцхафтен унд дер Литератур, Абх. д. Геистес- унд Созиалwисс. Кл., 1994, Х. 7
  • W. Јаегер, Тхе Тхеологy оф тхе Еарлy Греек Пхилосопхерс, Гиффорд Лецтурес 1936, репр. Wестпорт, Цт. 1980
  • К. Јасперс, Тхе Греат Пхилосопхерс 3, Неw Yорк етц. 1993
  • Р. Каттел, "Тхе Политицал Пхилосопхy оф Xенопханес оф Цолопхон", Трамес 1(51/46) (1997), 125-142
  • О. Каисер, "Дер еине Готт унд дие Гöттер дер Wелт", ин: Зwисцхен Атхен унд Јерурсалем. Студиен зур гриецхисцхен унд библисцхен Тхеологие, ихрер Еигенарт унд ихрем Верхäлтнис, Берлин - Неw Yорк 2003, 135-152
  • Луцхте, Јамес (2011). Еарлy Греек Тхоугхт: Бефоре тхе Даwн. Лондон: Блоомсбурy Публисхинг. ИСБН 978-0567353313. 
  • К. Зиеглер, "Xенопханес вон Колопхон, еин Револутионäр дес Геистес", Гyммасиум 72 (1965), 289-302
  • Цлассен, C. Ј. 1989. "Xенопханес анд тхе Традитион оф Епиц Поетрy". Ин Иониан Пхилосопхy. Едитед бy К. Боудоурис, 91–103. Атхенс, Грееце: Интернатионал Ассоциатион фор Греек Пхилосопхy.
  • Грахам, D. W. 2010. Тхе Теxтс оф тхе Еарлy Греек Пхилосопхерс: Тхе Цомплете Фрагментс анд Селецтед Тестимониес оф тхе Мајор Пресоцратицс. Цамбридге, УК: Цамбридге Унив. Пресс.
  • Грангер, Х. 2007. "Поетрy анд Просе: Xенопханес оф Цолопхон". Трансацтионс оф тхе Америцан Пхилологицал Ассоциатион 137:403–433.
  • Грангер, Х. 2013. "Xенопханес’ Поситиве Тхеологy анд хис Цритицисм оф Греек Популар Религион". Анциент Пхилосопхy 33:235–271
  • Мансфелд, Ј. 1987. "Тхеопхрастус анд тхе Xенопханес Доxограпхy". Мнемосyне 40:286–312.
  • Wаррен, Ј. 2007. Пресоцратицс. Стоцксфиелд, УК: Ацумен.

Спољашње везе уреди

 
Старогрчка филозофија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Starogrčka_filozofija&oldid=27676516”