Старохрватска гробља
Старохрватска гробља је термин који означава раносредњовековна гробља (8.–11. век), углавном међусобно слична савременим гробљима у суседним земљама Балканског полуострва али и шире, због својих особености и појаве на подручју хрватске кнежевине. У највећем броју она припадају типу гробаља на редове (низање гробова у углавном правилним редовима у смеру запад – исток, неретко са већим или мањим скретањима према југу или северу).[1]
Значај уреди
Значај раносредњовековних гробља, која су настала су уз прве подигнуте цркве, али и на локацијама без цркава, огледа се у томе што су она својим настанком и ширењем указивала на континуитет и густину појединих насеља у Хрватској, али и за разумијевању друштвених и културних прилика у старохрватском раном средњем веку, на основу материјални остака сачуваних у њима.[2]
Историја уреди
Од досељавања Словена на Балканско полуострво па до развијеног средњег века на простору Хрватске мењали су се обичаји и веровања а у складу са тим и изглед гробаља, отпрулике ови редоследом:
7. до 8. век. — карактеришу најстарија гробља по типу паљевинског гробља (на којма је сахрана вршена углавном у керамичким урнама.
Прва половина 8. и 9. век — карактерише се појава гробља на редове, у којима су у почетку покојници сахрањивани по паганским обичајима
Прва половина 8. до краја друге трећине 11. века — карактерише се појава гробља са поганским и хришћанским обележјима
Између 9. и 10. века до око средине 11. века — коначно настају гробља са искључиво хршћанским начином сахрањивања.[3]
Пагански начин сахрањивања уреди
На гробљима са поганским начином сахрањивања гробнице су биле различитих типова. Ипак најчешће су обичне земљане раке, деломично обложене каменом или дрветом или пак са каменим плоћама. Погребни обичаји, широко распрострањени на читавом словенском подручју Балканског полуострва, попут паљења ватре и разбијања посуђа и полагање хране и пића у гроб откривени су на поганским гробљима.[4]
Напуштање гробаља на редове и почетак обвезног схрањивања посмртних остатака покојника уз цркве узрокована је променама на друштвено-привредном плану и црквеним реформама у другој половини 11. века. На већини гробаља у Хрватској око цркви континуитет сахрањивања трајаће све до касног средњег века.
Покојници су полагани у начелу у испруженом положају на леђима (ретко другачије) с главом окренутом ка на западу и рукама испруженима уз тело (ретко на бедрима, трбуху или карлиици).
Углавном је у гроб полаган само један покојник, али има примера гробова са већим бројем покојника (истовремено или накнадно сахрањених, а највише четири), то су вероватно били породични гробови.[5]
Хришчански начин сахрањивања уреди
Између 9. и 10. века па све до око средине 11. века на тлу Хрватске коначно настају гробља са искључиво хршћанским начином сахрањивања.
На гробљима са хршћанским начином схрањивања готово су искључиво заступљени гробови са ракама обложеним сувозиданим каменом или вертикално постављеним каменим плочама. У таквим гробовима до данашњих дана су сачувани бројни артефакти, посебно накит и делови (функционални или украсни) одеће или ношње покојника. са којом су покојници сахрањивани.[6]
Накит покојника су углавном чиниле наушнице и прстење. Наушнице и претсење. по изгледу и материјалу су разноврсне у многобројним варијантама, израђене у различитим техникама (ливење, филигран, гранулација, искуцавање у лиму, позлата итд.) и различитим материјалима (бронза, сребро, злато).
Опрему ратника, са којом су они сахрањивани, углавном чини оружје каролинског типа (двосекли мач), а опрему коњаника мамузе са прибором за закопчавање. Ратане секире и бојни ножеви, врхови стрелица и копља такође су честе врсте оружја проналажене у мушким гробовима широм Хрватске, заједно са ножевима и кресивом. Ти се налази у мушким гробовима, изузев мамуза, јављају знатно чешће и на гробљима са паганским начином сахрањивања.[7]
Извори уреди
- ^ M. Петринец, Гробља од 8. до 11. стољећа на подручју раносредњовјековне хрватске државе, Музеј хрватских археолошких споменика–Сплит, 2009.
- ^ Т. Раукар, Хрватско средњовјековље: простор, људи, идеје, Школска књига, 1997.
- ^ К. Филипец, Доња Панонија од 9. до 11. стољећа, Универзитет у Сарајеву, 2015.
- ^ Т. Раукар, Хрватско средњовјековље: простор, људи, идеје, Школска књига, 1997
- ^ Т. Трако Пољак, Хрватски симболички идентитет: значење националних симбола из перспективе хрватских грађана, ТИМ пресс, 2016.
- ^ Маја Петринец Два старохрватска гробља у Бискупији код Книна, Вјесник за археологију и повијест далматинску, Вол. 98 Но. 1, 2005.
- ^ M. Петринец, Досадашњи резултати истраживања раносредњовјековног гробља у Главицама крај Сиња као прилог разрјешавању проблема кронологије старохрватских гробаља, Опвсцула Арцхаеологица 26, Загреб 2002, 257-273.
Литература уреди
- Истра и сјевернојадрански простор у раном средњем вијеку (материјална култура од 7. до 11. стољећа), Монографије и каталози 4, Пула 1995.
- Е. Болтин-Томе, Трије старословански гробови в Предлоки, БС, 6, Београд 1977, 131-140
- Ј. Белошевић, Старохрватска некропола у селу Биљанима Доњима код Задра, Диадора 8, Задар 1985, 103-110.
- Ј. Белошевић, Старохрватска некропола у Станковцима код Бенковца, РФФЗд, 24 (11), Задар 1985, 73-96.