Стојанка Алексић
Стојанка Алексић рођена је у Бачини 4. децембра 1934. године. Дипломирала на Медицинском факултету у Београду 1960[1]. Специјализацију из микробиологије положила у ВМА 1965. У Хигијенском институту у Хамбургу запослила се 1970. године. Награду Р. О. Неуман за научне радове публиковане у Немачкој добила је 1972.1974. стекла је диплому специјалисте за рад у Немачкој. 1982. одбранила је хабилитациони рад[1] и стекла доцентуру за предмет микробиологија на Универзитету у Хамбургу. 1992. стекла је диплому професора за Хамбуршки универзитет. Од 1978 до данас је шеф Националног центра за дијагностику и испитивање узрочника цревних обољења и опсту микробиологију Савезне републике Немачке.[2]
Стојанка Алексић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1934. |
| Место рођења | Бачина |
У току свих ових година а нарочито у току агресије на Југославију показала је изузетно велику активност; у хуманитарним организацијама и допремала у нашу земљу лекове, храну и опрему за болничке установе, а то и данас чини.
Њене везе и сарадња са Југославијом нису престајала све време блокаде Југославије а нарочито у току агресије 1999. Активност у овој области може да се подели у 4 групе.
- У њеним лабораторијама у Хигијенском институту у Хамбургу било је на специјализацији преко 30 лекара из Србије и Југославије, а организовала је и 10 стручних семинара за Југословенско микробиолошко друштво.
- Сарађивала успешно у часопису "Гласник" Завода за заштиту здравља Србије и за овај часопис успоставила сарадњу са још 12 међународних часописа. Слала и допремала стручну литератутуру из своје области за наше одговарајуће установе.
- Радила на успостављању контаката са онима који су се бавили проучавањем СИДЕ /ХИВ-а/ и сифилиса.
- У току последњих година а нарочито за време агресије на Југославију 1999., набављала, куповала и допремала у нашу земљу храну, лекове и неопходне апарате за лабораторије и болнице као чланица добротворних хуманитарних акција.[3]
Научна и педагошка активност уреди
Др. Стојанка Алексић је у току свог досадашњег научно-истраживачког и стручног рада објавила 216 радова у југословенским, немачким и другим иностраним часописима. Била је ментор у изради 10 докторских дисертација и коментор у 2. Израдила је 14 стручних елабората чији су наслови наведени. У 5 књига писала је поглавља о ентеробактеријама и коаутор у два уџбеника. Дала је велики допринос усавршавању дијагностичких поступака цревних узрочника болести нарочито Салмонелла и Yерсиниа и испитивању њихових морфолошких, имунолошких, биохемијских и молекуларно-биолошких особина. Експерт је Светске здравствене организације. Одржала је преко 60 семинара у различитим градовима Немачке, Данске, Шведске, Швајцарске, Аустрије, Бугарске, Јапана, Индонезије, Хонг-Конга, Аустралије и Југославије. Коаутор је у три књиге. Од 1982. је члан Подкомитета за таксономију ентеробактериацеа као и Комисије за бактериолошку дијагностику цревних инфекција. Др. Стојанка Алексић је у Немачкој и иностраној научној и стручној литератури цитирана 4-000 пута. Овако велики број цитата једног аутора у светској литератури је необориви доказ значаја и вредности постигнутих резултата у савременој микробиолошкој науци. Дат је списак са насловима 21 рада у којима су прилози микробиолошкој науци и епидемиолошкој пракси. Врло високу оцену научноистраживачког рада Др. Стојанке Алексић дала су у писменој форми највећа имена у микробиолошкој науци као што су проф. Др. Х. Карсцх из Вирцбурга, Др. Ј. Хеесема из Минхена и проф. Др. Боцкемüхла из Хамбурга.
Стојанка Алексић је 2000 године у центру за Радну и околинску средину у Берлину одржала предавање под насловом: Оекологисцхе Фолген унд гесундхеитлицхе Сцхäден ин дер Зивилбевелкöрунг дурцх дие 78-тагиген НАТО Луфтангриффен ауф Југослаwиен". У веома опширном излагању она је навела све штете по људско здравље изазване овим бомбардовањима.[4]
Радови уреди
- "Муниција са осиромашеним ураном 238, нова технологија за масовно уништење људи, животиња и природе" документовано са 13 фотоприлога
- Реферат "Последице санкција и НАТО агресије на здравље становништва у С. Р. Југославији" реферат одржан на европском саветовању међународног трибунала о НАТО -рату против Југославије. Одржано 30. октобра 1999. у Берлину. Оекологисцхе Фолген унд гесундхеитлиехе Сцхаден дер Зивилбеволкерунг дурцх ден НАТО Криег'" одржан 1999. године у Хамбургу. "Оекологисцхе Фолген унд десундхеитлицхе Сцхаден ин дер Зивил- беволкерунг дурцх дие 78 тагиген НАТО Луфтангриффен ауф Југослаwиен". Значајно је и предавање под насловом "Муниција са осиромашеним уранијумом 238: нова технологија за масовно уништење људи, животиња и природе"
Сва наведена предавања одржана су у току 1999. године и успела су у значајном делу да допринесу правим узроцима агресије НАТО е на Југославију.[5]
Референце уреди
- ^ а б „СТОЈАНКА АЛЕКСИЋ”. сану.ац.рс. Приступљено 25. 1. 2024.
- ^ „Алексиц Стојанка”. www.сану.ац.рс. Приступљено 2019-03-08.
- ^ „Одлази докторка Стојанка Алексић”. www.новости.рс (на језику: српски). Приступљено 2019-03-08.
- ^ ГОДИШЊАК CXIX ЗА 2012. (на језику: српски). Српска академија наука и уметности.
- ^ „Интервју др Стојанка Алексиц | Актуелно | Зентралрат дер Сербен ин Деутсцхланд”. www.зентралрат-дер-сербен.де. Архивирано из оригинала 14. 10. 2007. г. Приступљено 2019-03-08.
