Википедија

Сужење мокраћовода бешике

Сужење мокраћовода бешике или стеноза уретре (лат. Стрицтура уретхрае) представља сужење лумена уретре различитог степена, које блокира проток мокраће у слузокожном мишићном канала који повезује мокраћну бешику са отвором на телу и због кога се урин отежано избацује у спољашњу средину. Сужење уретре може узроковати разне медицинске проблеме у уринарном тракту, укључујући упалу или инфекцију. Најчешће се јавља код мушкараца, а јако ретко код новорођенчади и код жена.

Сужење мокраћовода бешике
СинонимиСтриктура уретре
Анатомски пресек кроз пенис, мокраћовод и стриктуру бешике (означено словом C).
Специјалностиурологија

Клиничке карактеристике сужења условљавају избор одговарајуће хируршке терапије за њено решавање у које спадају: дилатација (бужирање) уретре, ендоскопска ресекција (уретротомија интерна), уградња уретралних стентова и отворене хируршке процедуре („енд-то-енд“анастомоза и аугментациона уретропластика).

Одмах по појави тегоба са мокрењем и изгледом мокраће пацијент се треба обратите лекару. Рани третман је потребан да би се спречили друга опаснија стања, као што је задржавање урина (јер код овог стања урин не може изаћи из тела), које може довести до трајни поремећај у бешици и бубрегу.

Терминологија уреди

Сужење (стриктура) мокраћовода бешике представља сужење лумена мокражиовода (уретре) различитог степена праћено ожиљним променама у спонгиозном ткиву (спонгиофиброза).[1]

У англосаксонској литератури термин „стрицтуре" односи се на поменути патолошки ентитет, а термин „стеносис" само на сужење лумена уретре без пратеће спонгиофиброзе или сужење оних делова уретре који немају спонгиозно тело (мембранозна и простатична уретра). С обзиром на етиолошке и патофизиолошке процесе, консензусом је прихваћено је да се сужења предње уретре називају стриктуре (енгл. антериор уретхрал стрицтурес), а за промене у задњој уретре користи се термин дисрупција (енгл. постериор уретхрал дисруптион).[1][2]

Епидемиологија уреди

Инциденца сужење мокраћовода бешике у општој популацији расте са годинама старости, и креће се од 1:10.000 код мушкараца старости 25 година, до 1:1.000 код мушкараца старијих од 65 година.[1][3]

Етиологија уреди

Сужење мокраћовода бешике је сужење лумена различитог степена, и може бити у распону од минималног до потпуног прекида континуитета протока мокраће кроз мокраћовод. Како се стриктуре или стенозе мокраћовода могу поделити — према етиолошким факторима, локализацији промена у различитим деловима мокраћовода и дужине сужења, све ове поделе наведене су у овој табели:[1]

Подела сужење мокраћовода бешике Фактори
Према етиолошком фактору
Конгениталне или урођене
Стечене

Идиопатске или непознатог порекла (34%), нпр. „окидач" може да буде превиђена мала траума у далекој прошлости.

Јатрогене (32%), код којих се као најчешћи јатрогени фактори наводе: трансуретралне ресекције (41%), продужене катетеризације (37%), цистоскопије (13%), операције хипоспадије (6%), радикалне простатектомије (3%).[4]

Инфламаторне или инфективне (20%), нпр. као последица лицхен сцлеросус или након инфекције изазване гонококо, у Реитеровом синдром (тријас: уретритис, конјуктивитис и артритис) и витилиго.

Исхемичне.

Механичка траума (14%).[5] која може да буде непенетрантна, пенетрантна, ампутација и авулзијаНајчешће настаје као последица дејства директне механичке силе у виду најахивања на чврст предмет. Посебан ентитет представљају руптуре постериорне уретре које настају након снажне трауме праћене фрактуром карличних костију и кидања уретре због чврстих припоја на карличном прстену.

Термичке, хемијске и радијационе повреде.

Према локализацији
  • предње уретрална стриктура
  • задња уретрална дисрупција
Према дужини сужења
  • престенасте
  • средње дужине
  • пануретралне

Упале, повреде или ожиљци, који доводе до стриктуре уретре могу настати због различитих етиолошких фактора, међу којима су најзначајнији:

  • Медицинске процедуре које убацују алат у уретру, као што је уретрални ендоскоп .
  • Рак мокраћовода или рак простате.
  • Дуготрајна употреба катетера.
  • Повреде или преломи у карличним костима.
  • Повреда препона, нпр. нанета након судара у подручју у близини скротума.
  • Сексуално преносиве инфекције, као што су гонореја или хламидија .
  • Бенигна хиперплазија простате (бенигно повећање простате).
  • Инфекције уринарног тракта које се често понављају или су неасдекватно лечене.
  • Након операцију простате, хипоспадије, имплантате пениса или радиотерапију.

Патофизиологија уреди

 
Основни патофизилошки механизам представља оштећење епитела мокраћовода и спонгиозног ткива

Основни патофизилошки механизам представља оштећење епитела мокраћовода и спонгиозног ткива, које доводи у процесу зарастања до стварање ожиљка односно спонгиофиброзе. То има за последицу трајно сужење лумена уретре.[6]

Најзначајније промене током развоја сужење мокраћовода бешике дешавају се управо у везивном ткиву спонгиозног тела уретре, где долази до губитка односа између глатке мускулатуре, екстрацелуларног матрикса и васкуларних синусоида. Мења се структура колагена, у смислу повећања колагена типа III на рачун колагена типа I, а осим тога повећава се укупан број колагених влакана, а опада количина еластичних влакана, што све резултира смањеним еластицитетом периуретралног ткива и мањом комплијантношћу уретре.[7][8][9][10]

Клиничка слика уреди

Клиничком сликом сужења мокраћовода бешике доминирају следећи знаци и симптоми:

  • Жеља за чешћим и изненадним мокрењем.
  • Немогућност мокрења или немогућност контроле процеса уринирања.
  • Бол и печење при мокрењу .
  • Слаб малаз урин или смањена количина урина.
  • Појава крви у сперми или урину.
  • Боја урина је прилично тамна.
  • Пенис је болан и отечен.
  • Бол у карличној шупљини или доњем трбуху (абдомену).

Дијагноза уреди

 
Уретрографски налаз сужење мокраћовода бешике мушкарца

Дијагноза сужења мокраћовода бешике поставља се на основу:[11][12]

  • анамнезе,
  • клиничког прегледа подручје око пениса — како би се открили клин ички знаци који могу пратити стриктуре уретре (повећање или отицање простате и лимфних чворова у подручју препона, и подручје пениса које је тешко опипљиво).
  • мерење брзине протока мокраће када пацијент уринира.
  • лабораториске анализе — узорака урина да би се проверио садржај бактерија и могуа појава крви у урину.
  • цистоскопија — поступак уметања малог црева опремљеног светлом и камером, за проверу стања уретре и мокраћне беђике.
  • ретроградна уретрографија уз помоћа X-зрака — како би се утврдило стање и присуство евентуалне повреде уретре.
  • тестови за сексуално преносиве болести — посебно за проверу могућих инфекција хламидијом и гонорејом.

Тарапија уреди

Постоји неколико облика терапији које лекари могу предузети у санацији сужења мокраћовода бешике , у које спадају:[13]

Дилатација (бужирање) уретре
Такође погледајте: Бужирање уретре

Дилатација или бужирање је поступак који има за циљ сукцесивно увођење чврстих (пластичних или металних) бужија у уретру све до мокраћне бешике у циљу проширења њеног лумена. Осим наведених могу се користити и тзв. Амплатз дилататори и балон дилататори. Понекад се овај поступак мора поновити неколико пута, јер се сужања, због еластичности зида уретре, могу поновити након дилатације.

Циљ ове процедуре је ширење лумена мокраћовода без изазивања повреде, или стварања слепог канала, који представља плићу или дубљу пунктиформну рану у спонгиозном телу пениса. Зато приликом бужирања не треба корисити претерану силу, веч се саветаује, да бужија практично својом тежином проналази пут кроз уретру

Уколико ипак дође до јатрогених крварења, много је вероватније да ће крајњи резултати бити нова, још јача стеноза уретре.

Уретротомија

Уретеротомија је поступак који се заснива, прво на уметању малог црева са камером у мокраћовод да би се видело место ожиљног ткива које узрокује сужење, а затим на резању скалпелом ткива које је изазвало сужење, тако да се уретрални канал постане поново растегљив.

Уретропластика

Уретропластика је метода која се заснива на уклањању ткива које је изазвало суженње и преобликовању уретре. Ова процедура се изводи на стриктурама уретре које су озбиљне и трају дуго.

 
Уретрални стент
Уретрални стент

Трајни уретрални стент одобрен је за употребу код мушкараца са булбарном стриктуром уретре 1996. године, али је убрзо улоњен са тржишта САД.

Привремени термоекспандирајући уретрални стент (Мемотхерм) доступан је у Европи, али тренутно није одобрен за употребу у Сједињеним Америчким Државама.


Након најновијих истрживња, примена стента у решавању стенозе уретре сада је препоручена само код мањог броја пацијената, који имају:

  • рецидивантне булбарне стриктуре,
  • немају могућности за понављане дилатације, односно нису у стању да поднесу отворену операцију.
Стално постављање катетера

Трајни катетер се пласира у уретру само код тешких стриктура уретре.

Промена тока мокраће

Промена тока мокраће заснива се на стварајући отвора у стомаку, којим се уретра повезује са спољашњом средином.

Остали облици лечења

Поред горе наведених процедура, лекар такође прописати антибиотике да би се спречила инфекција мокрачних путева. Антибиотици се морају давати дужи временски период, односно све док се уретрални тракт не врати у нормалну функцију или прошири.

Компликације уреди

Претпоставка је да су чести рецидиви ове болести, које срећемо у клиничкој пракси, резултат неадекватног терапијског приступа

Превенција уреди

Како су један од узрока сужење мокраћовода бешике полно преносива инфекција, пацијентима се саветује сигуран сексуални однос као главна превентивна мера.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ а б в г Владимир Љ. Којовић Савремени приступ у хируршком лечењу стенозе уретре Докторска дисертација, Београд, 2016. Објављено уз дозволу аутора У: Дигитални репозиторијума Универзитета у Београду.
  2. ^ Латини ЈМ, МцАнинцх ЈW, Брандес СБ, Цхунг ЈY, Росенстеин D. СИУ/ИЦУД Цонсултатион Он Уретхрал Стрицтурес: Епидемиологy, етиологy, анатомy, анд номенцлатуре оф уретхрал стеносес, стрицтурес, анд пелвиц фрацтуре уретхрал дисруптион ињуриес. Урологy. 2014 Мар; 83(3 Суппл):С1-7.
  3. ^ Мундy АР. Манагемент оф уретхрал стрицтурес Постград Мед Ј 2006;82:489-493.
  4. ^ Еллиот С, Брандес СБ. Етиологy, хистологy, анд цлассифицатион оф уретхрал стрицтуре дисеасе. Ин:Брандес С, Мореy АФ. Адванцед Мале Уретхрал анд Генитал Рецонструцтиве Сургерy, Спрингер Сциенце Бусинесс Медиа, Неw Yорк, 2014; 95.
  5. ^ Фентон АС, Мореy АФ, Авилес Р, Гарциа ЦР. Антериор уретхрал стрицтурес: Етиологy анд цхарацтеристицс. Урологy. 2005;65:1055–8.
  6. ^ Јордан ГХ, МцЦаммон. Уретхрал Стрицтуре Дисеасе. Ин: МцДоугал WС, Wеин АЈ, Кавоусси ЛР, Новицк АЦ, Партин АW, Петерс ЦА, Рамцхандани П. Цампбелл-Wалсх Урологy 10тх ед. Пхиладелпхиа: Саундерс, 2011 .
  7. ^ Бастос АЛ, Силва ЕА, Силва Цоста W, Сампаио ФЈ. Тхе цонцентратион оф еластиц фиберс ин тхе мале уретхра дуринг хуман фетал девелопмент. БЈУ Инт. 2004;94(4):620–3.
  8. ^ Баскин ЛС, Цонстантинесцу СЦ, Хоwард ПС, МцАнинцх ЈW, Еwалт ДХ, Дуцкетт ЈW, ет ал. Биоцхемицал цхарацтеризатион анд qуантитатион оф тхе цоллагеноус цомпонентс оф уретхрал стрицтуре тиссуе. Ј Урол. 1993;150:642–7.
  9. ^ Цалвацанти АГ, Цоста WС, Баскин ЛС, ет ал. А морпхометриц аналyсис оф булбар уретхрал стрицтурес. БЈУ Инт. 2007;100(2):397–402.
  10. ^ Сингх M, Бландy ЈП. Тхе патхологy оф уретхрал стрицтуре. Ј Урол. 1976;115:673–6
  11. ^ Аугенбраун МХ, МцЦормацк WМ. Уретхритис. Ин: Беннетт ЈЕ, Долин Р, Бласер МЈ, едс. Манделл, Доуглас, анд Беннетт'с Принциплес анд Працтице оф Инфецтиоус Дисеасес, Упдатед Едитион. 8тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2015:цхап 109.
  12. ^ Елдер ЈС. Обструцтион оф тхе уринарy трацт. Ин: Клиегман РМ, Стантон БФ, Ст. Геме ЈW, Сцхор НФ, едс. Нелсон Теxтбоок оф Педиатрицс. 20тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2016:цхап 540.
  13. ^ МцЦаммон КА, Зуцкерман ЈМ, Јордан ГХ. Сургерy оф тхе пенис анд уретхра. Ин: Wеин АЈ, Кавоусси ЛР, Партин АW, Петерс ЦА, едс. Цампбелл-Wалсх Урологy. 11тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2016:цхап 40.

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Suženje_mokraćovoda_bešike&oldid=27448344”