Википедија

Сулејман Пачариз

Сулејман Хафиз Пачариз (1900 — 1945) је био исламски свештеник и командант одреда Муслиманске милиције Санџака у Хисарџику (Пријепоље у Србији) током Другог светског рата.[2][3] Када је Немачки Рајх преузео контролу над Санџаком 1943 Пачариз је био постављен за команданта Легије Кремплер. Одред Муслиманске милиције под његовом контролом је био познат као Пачаризовци.[1] Командовао је одредом наводно јашући црног коња.[4] Ухапшен је 1945 године, осуђен на смрт због кривице за масакре цивила и стрељан као ратни злочинац.

Сулејман Пачариз
Војна каријера
Служба

1941–1945
ЧинПуковник[1]
Јединица

Други светски рат

уреди
 
Песма и цртеж из часописа "Освит" објављиваног у Сарајеву током другог светског рата

Са Усташама

уреди

На почетку другог светског рата у Југославији Усташе су окупирале Санџак и припојиле га НД Хрватској и основале Муслиманску милицију Санџака а Пачариза и више других виђенијих Муслимана поставиле на плаћене позиције команданата појединих локалних одреда. У старту су им додељени чинови мајора и ангажовани у акцијама усмереним против Српског становништва.[5] До септембра 1941 Усташе су предале контролу над Санџаком Италијанима.

Са Италијанским фашистима

уреди

Крајем јесени црногорски комунисти су преговарали са Пачаризом али нису успели да га убеде да се придружи партизанима. Пачариз је у свој одред мобилисао муслимане из Пријепоља, на десној обали Лима и у бившим општинама Велика Жупа и Сељашница. Његов одред су иницијално наоружале Усташе а затим Италијани.[6] Пачариз је често пријављивао већи број милиционера под својом командом и за себе задржавао њихове месечне плате које су добијали од Италијана.[7]

Половином новембра 1941 одред од око 40 војника четничког одреда ЈВуО из Косатице је покушао да разоружа одред Муслиманске милиције под командом Пачариза. Милиционери су одбили да предају оружје и у окршају коју је уследио два милиционера су погинула а један четник је био рањен. За освету су Пачаризовци напали део места Косатица насељен Србима, заробили, мучили и убили 7 Срба из Косатице.[8]

Битка за Сјеницу

уреди

Снаге Муслиманске милиције из Хисарџика под командом Пачариза су 22 децембра 1941 заједно са одредом Муслиманске милиције из Сјенице успешно одбиле напад Партизана који су покушали да заузму Сјеницу. У овој бици је било заробљено 7 партизана које је Пачариз повремено посећивао у затвору у Сјеници.[9] У фебруару 1942 команда италијанских снага у Пријепољу је наредила Пачаризу да иде у Сјеницу и доведе 18 заробљених партизана заробљених 22. децембра 1941. Италијани су намеравали да размене заробљене партизане за заробљене Италијанске војнике. Пачариз је спровео 13 партизана до Пријепоља остављајући 5 рањених партизана у Сјеници.[10][11] Сви партизани које је Пачариз довео Италијанима су стрељани у Пурића потоку испод Сријетежа.[12]

Пачариз је основао такозвани летећи вод од својих најлојалнијих људи. Употребљавао их је да присилно мобилише људе и да присиљава богатије муслимане да купују оружје од њега. Они који би му се супротставили били су брутално претучени и терорисани.[13] Заједно са осталим командирима Муслиманске милиције Санџака, учествовао је на конференцији у Годијеву[14] и сложио се са планом напада на Српска села у близини Сјенице и осталим деловима Санџака.[15]

Са Немачким нацистима

уреди

Када је био постављен на позицију Хöхере СС-унд Полизеифüхрер Сандсцхак (високи СС и полицијски лидер Санџака) у септембру 1943, Карл вон Кремплер је био познат као "принц Санџака" након релативно успешног формирања СС Полизеи-Селбстсцхутз-Регимент Сандсцхак. У октобру је отишао у Санџак и преузео контролу над локалним добровољачким милицијама од око 5.000 антисрба и антикомуниста са седиштем у Сјеници. Ова формација је понекад због тога називана Кампфгруппе Кремплер или "Муселманенгруппе вон Кремплер". Карл вон Кремплер је поставио Пачариза као формалног команданта ове јединице, али је у суштини он остао суштински командант јер је био кључна особа за обуку и обезбеђивање немачког оружја и мунициије.[16]

Сулејман Пачариз се са својим трупама у новембру 1944. повукао у Сарајево, гдје је СС Полизеи-Селбстсцхутз-Регимент Сандсцхак стављена под команду усташког генерала Вјекослава Макса Лубурића. Пачариз је унапријеђен у чин усташког пуковника.

Смрт

уреди

Пачариз је заробљен 1945 у близини Бања Луке, осуђен је на смрт због ратних злочина над цивилима и стрељан је као ратни злочинац.[17]

Посвећена му је једна песма.[18] У част Сулејмана Пачариза је једна улица у Сарајеву названа његовим именом.[19]

Референце

уреди
  1. ^ а б Милош, Стојан (2004). Блеибург и крижни пут: злочин без казне. Огранак Матице хрватске Ливно, Хрватски информативни центар. стр. 254. ИСБН 978-953-6058-36-5. „Према имену пуковника усташке војнице Сулејмана ефендије Пачариза” 
  2. ^ Симпозијум сеоски дани Сретена Вукосављевића. Општинска заједница образовања. 1982. стр. 107. 
  3. ^ Бојовић, Јован Р.; Шибалић, Мијушко (1979). Дурмиторска партизанска република: материјали са научног скупа одржаног у Жабљаку 24, 25 и 26, августа 1977. године. Историјски ин-т СР Црне Горе. стр. 382. 
  4. ^ Муñоз, Антонио Ј. (2001). Тхе еаст цаме wест: Муслим, Хинду анд Буддхист волунтеерс ин тхе Герман армед форцес, 1941-1945. Аxис Еуропа Боокс. стр. 289. ИСБН 978-1-891227-39-4. 
  5. ^ Сербиа), Војноисторијски институт (Белграде, (1969). Зборник Документа. стр. 399. 
  6. ^ Радаковић, Петко (1981), „Муслиманска милиција у служби окупатора”, Ужичка Република, Записи и сећања - I, Ужице: Музеј устанка 1941, стр. 660, 661 
  7. ^ Живковић 2017, стр. 435: "... Он је са друге стране, Италијанима у Пријепољу пријављивао често већи број бораца од оног који га је тренутно пратио, а допунска следовања у храни и плате (око 1.000 лира месечно по милицајцу) узимао за себе."
  8. ^ Радаковић, Петко (1981), „Муслиманска милиција у служби окупатора”, Ужичка Република, Записи и сећања - I, Ужице: Музеј устанка 1941, стр. 662, 663 
  9. ^ Дјурашиновић-Костја, Војин (1961). Стазама пролетерским. Просвета. стр. 395. 
  10. ^ Ћуковић, Мирко (1964). Санџак. Нолит-Просвета. стр. 253. 
  11. ^ Вујачић, Рада (1975). Жене Србије у НОБ. Нолит. стр. 528. 
  12. ^ Радаковић, Петко (1981), „Муслиманска милиција у служби окупатора”, Ужичка Република, Записи и сећања - I, Ужице: Музеј устанка 1941, стр. 662 
  13. ^ Радаковић, Петко (1981), „Муслиманска милиција у служби окупатора”, Ужичка Република, Записи и сећања - I, Ужице: Музеј устанка 1941, стр. 661 
  14. ^ Пајовић, Радоје; Жељезнов, Душан; Божовић, Бранислав (1987). Павле Ђуришић, Ловро Хацин, Јурај Шпилер. Центар за информације и публицитет. стр. 245. ИСБН 978-86-7125-006-1. 
  15. ^ Реџић, Вучета (2002). Грађански рат у Црној Гори: Дешавања од средине 1942. године до средине 1945. године. Ступови. стр. 61. 
  16. ^ "Тхе Мослем Милитиа анд Легион оф тхе Сандјак" ин Аxис Еуропа Магазине, Вол. II/III (Но. 9), Јулy–Аугуст–Септембер 1996, пп.3-14.
  17. ^ Војноисторијски институт (Белграде, Сербиа). Зборник докумената и података о народноослободилачком рату народа Југославија. Војноисторијски институт. стр. 32. 
  18. ^ Етнографски институт, Српска академија наука иуметности (1960). Посебна издања. Научно дело. стр. 28. 
  19. ^ Пуковник НДХ у Сарајеву: Ко је био Сулејман Пачариз? - Ослобођење, Матеа Јерковић, 26/01/2021

Извори

уреди
  • Живковић, Милутин Д. (2017). Санџак 1941–1943. Филозофски Фалултет, Универзитет у Београду. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sulejman_Pačariz&oldid=26079847”