Свами Вивекананда

индијски хиндуистички монах и филозоф

Свами Вивекананда (12. јануар 1863 — 4. јул 1902), рођен као Нарендранат Дата, био је индијски хиндуистички монах[4], главни следбених индијског мистика Рамакришне из 19. века.[5][6] Он је био кључна фигура увођења индијске филозофије веданте и јоге у Западни свет,[7][8] а заслужан је за подизање међуверске свести, чиме је хиндуизам довео до статуса велике светске религије током касног 19. века.[9] Он је био главни покретач у оживљавању хиндуизма у Индији и допринео је концепту национализма у колонијалној Индији.[10] Вивекананда је основао организацију Рамакришна мат и мисију Рамакришна.[8] Он је вероватно најпознатији по свом говору који је започео речима - „Сестре и браћо Америка ...”,[11] у којем је увео хиндуизам на Парламенту светских религија у Чикагу 1893. године.

Свами Вивекананда
Вивекананда ин Цхицаго, Септембер 1893. Он тхе лефт, Вивекананда wроте: "Оне инфините пуре анд холy – беyонд тхоугхт беyонд qуалитиес I боw доwн то тхее".
Вивекананда у Чикагу, септембар 1893. На левој страни, Вивекананда је написао: „Биће бесконачно чисто и свето - изван мисли изван квалитета ја се клањам теби.”[1]
Пуно имеНарендранатх Датта
Име по рођењуНарендранат Дата
НадимакСwами Вивекананда
Датум рођења12 јануар 1863(1863-01-12)
Место рођењаКолката, Бенгалско председништво, Британска Индија (данашња Колката, Западни Бенгал
 Индија)
Датум смрти4. јул 1902.(1902-07-04) (39 год.)
Место смртиБелур Мат, Бенгалско председништво, Британска Индија (данашњи Западни Бенгал)
 Индија
ПребивалиштеИндија
Држављанствоиндијско
Занимањемонах, филозоф
Деловањемодерна веданта,[2][3] ража јога[3]

Рођен у аристократској Бенгали Кајаста породици из Колкате, Вивекананда је био склон духовности. На њега је утицао његов гуру, Рамакришна, од кога је сазнао да су сва жива бића отелотворење самог божанства; према томе, служење Богу могло би се остварити служењем човечанству. Након смрти Рамакришне, Вивекананда је екстензивно обилазио Индијски потконтинент и стекао знање из прве руке о животним условима у Британској Индији. Касније је отпутовао у Сједињене Државе, представљајући Индију на Парламенту светских религија 1893. године. Вивекананда је одржао стотине јавних и приватних проповеди и предавања, ширећи принципе хиндуистичке филозофије у Сједињеним Државама, Енглеској и Европи. У Индији се Вивекананда сматра патриотским светитељем, а његов рођендан слави се као Национални дан младих.

Публикације уреди

Објављено за време његовог живота[12]
Објављено постхумно

Ово је списак изабраних Вивеканандиних књига које су објављене након његове смрти (1902)[12]

  • Аддрессес он Бхакти Yога
  • Бхакти Yога
  • Тхе Еаст анд тхе Wест (1909)[17]
  • Инспиред Талкс (1909)
  • Нарада Бхакти Сутрас – транслатион
  • Пара Бхакти ор Супреме Девотион
  • Працтицал Веданта
  • Спеецхес анд wритингс оф Сwами Вивекананда; а цомпрехенсиве цоллецтион
  • Цомплете Wоркс: а цоллецтион оф хис wритингс, лецтурес анд дисцоурсес ин а сет оф нине волумес (нинтх волуме wилл бе публисхед соон)
  • Сееинг беyонд тхе цирцле (2005)

Референце уреди

  1. ^ „Wорлд фаир 1893 цирцулатед пхото”. вивекананда.нет. Приступљено 11. 4. 2012. 
  2. ^ Бхајанāнанда (2010), Фоур Басиц Принциплес оф Адваита Веданта, п.3
  3. ^ а б Де Мицхелис 2005.
  4. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 46. ИСБН 86-331-2112-3. 
  5. ^ „Сwами Вивекананда: А схорт биограпхy”. www.онеиндиа.цом. Приступљено 3. 5. 2017. 
  6. ^ „Лифе Хисторy & Теацхингс оф Сwами Вивекананд”. Приступљено 3. 5. 2017. 
  7. ^ „Интернатионал Yога Даy: Хоw Сwами Вивекананда хелпед популарисе тхе анциент Индиан регимен ин тхе Wест”. 21. 6. 2017. 
  8. ^ а б Феуерстеин 2002, стр. 600.
  9. ^ Цларке 2006, стр. 209.
  10. ^ Вон Денсе 1999, стр. 191.
  11. ^ Дутт 2005, стр. 121.
  12. ^ а б „Вивекананда Либрарy онлине”. вивекананда.нет. Приступљено 22. 3. 2012. 
  13. ^ Цхаттопадхyаyа 1999, стр. 33.
  14. ^ Де Мицхелис 2005, стр. 124.
  15. ^ Кеарнеy 2013, стр. 169.
  16. ^ Банхатти 1995, стр. 145.
  17. ^ Урбан 2007, стр. 314.

Литература уреди

Спољашње везе уреди