Светски дан волонтера
Међународни дан волонтера, 5. децембар, обележава се у свету као подсећање на дан када је 1970. године створен Програм Уједињених нација за волонтере.[1] Циљ је подстаћи што већи број људи да понуде своје волонтерске услуге. Људи добре воље, како их називају, за свој рад не очекују материјалну надокнаду, сем моралних и друштвених сатисфакција, а помагање и посвећивање времена другима сматрају изразом људске хуманости, солидарности и узајамности, као и осећањем одговорности за своју заједницу.
Мотиви уреди
Генерална скупштина Уједињених нација је 1985. године прогласила 5. децембар за Међународни дан волонтера, као подсећање на дан када је 1970. године створен Програм УН за волонтере.
Мотиви за волонтерски рад израз су високе свести и спремности да се одговори на потребе других и унапреди живот у својој заједници. Поред сазнања да чине нешто за "праву ствар", волонтери су у прилици да добију нова искуства, знања и вештине и да остваре нова пријатељства и контакте, као и да искористе могућност стручног усавршавања и личног напредовања.
Волонтери УН промовишу идеале волонтеризма у целом свету, помажући најсиромашнијим и мање развијеним земљама.
Организација уреди
Канцеларија Програма Уједињених нација за развој (UNDP), преко које организација функционише, шаље волонтере у земље чланице, од којих су две трећине земље у развоју.
Организације Уједињених нација имају значајно искуство у 115 различитих професија, а сваке године 5.000 волонтера УН из више од 150 земаља активно подржавају програме, фондове и специјализоване агенције Светске организације.
Заступљеност уреди
Сваки трећи човек у свету се бавио волонтерским радом.
Резултати глобалне студије "Глас људи", спроведене у 56 земаља показали су да је Србија на 45 месту светске листе, а на другом у региону по броју волонтера, са 16 одсто испитаника који су у протеклих 12 месеци радили за неку непрофитну организацију без надокнаде или плате.
Истраживање у којем је испитано 60.000 људи, а које објављује Медијум галуп показало је да је Босна и Херцеговина са 22 одсто прва у региону по броју људи који су се бавили волонтерским радом.[2]
Бугарска је земља са најмањим бројем волонтера и у региону и у свету. Свега 5 одсто људи волонтира у тој земљи.
Највише волонтера у свету има у Норвешкој, чак 57 одсто, затим Луксембургу, 55 одсто и Камеруну 53 одсто.
По регионима, волонтерски рад је најраспрострањенији у Северној Америци (46 одсто), у Западној Европи, Латинској Америци, Африци и Азији је између 28 и 25 одсто људи радили волонтерски, док је у источној и средњој Европи само 12 одсто.