Тако је говорио Заратустра

Tako je govorio Zaratustra (нем. Also sprach Zarathustra) дјело је њемачког филозофа Фридриха Ничеа, настало између 1883. и 1885, а које говори о старом шаману који се спушта са своје планине међу народ из жеље да научи нешто од њих и да народу подари своје знање. Приликом спуштања у село, наилази на разне људе, од којих дознаје њихове тајне.

Naslovnica prvoga izdanja

Он је, заправо, у потрази за човјеком себи равним, али многи не разумију његову филозофију и исмијавају га, но има и оних који му се диве.

„Заратустра“ је њемачка верзија имена персијског пророка Зороастра (Зараθуштра), наводног оснивача зороастризма, који је јако утицао на јудаизам и затим хришћанство. У књизи постаје јасно да Ниче приказује „новог“ или „друкчијег“ Заратустру, који окреће традиционални морал наглавце. Најславнији одломак налази се на почетку књиге: Заратустра се спушта с планине, разговара с неким човјеком и затим се пита: „Је ли могуће да људи још не знају да је Бог мртав?“

Због својих разматрања, то је једно од најпознатијих филозофских дјела овога аутора, а стил писања је недвосмислено сврстао Заратустру и у врхунце свјетске књижевности.

Литература

• Claus Zittel: Das ästhetische Kalkül von Friedrich Nietzsches "Also sprach Zarathustra".. Würzburg. 2001. ISBN 978-3-8260-1836-7.
• Stanley Rosen (2004). The Mask of Enlightenment, Nietzsche's Zarathustra. Yale University Press. ISBN 978-0-300-10451-6.