Телескоп Хабл
- За остале употребе, погледајте чланак Хабл
Свемирски телескоп Хабл (енгл. Hubble Space Telescope, HST) је пројекат настао сарадњом Насе и Европске свемирске агенције. Овај телескоп је лансиран у ниску Земљину орбиту 1990. године и остаје у операцији. Он није био први свемирски телескоп, али је један од највећих и најсвестранијих. Он је добро познат као витални истраживачки алат и као астрономијска благодат у погледу односа са јавношћу. Телескоп Хабл је назван по астроному Едвину Хаблу и једна је од великих опсерваторија агенције НАСА, заједно са Комптоском гама зрачном опсерваторијом, Чандровом рендгенском опсерваторијом и Спицеровим свемирским телескопом.[7]
 Телескоп Хабл | |
| Опште информације | |
|---|---|
| NSSDC ID | 1990-037Б |
| Организација | NASA / ЕСА / СТСцИ |
| Датум лансирања | 24. април 1990.[1] |
| Место лансирања | СЦ Кенеди |
| Возило лансирања | Дискавери (СТС-31) |
| Дужина мисије | 25 година |
| Датум деорбитације | ~2021[2][3] |
| Маса | 11.110 kg[4] |
| Тип орбите | близо кружне, ниска Земљина орбита |
| Висина орбите | 551–555 km |
| Орбитални период | 96–97 минута (14-15 периода на дан) |
| Орбитална брзина | 7.500 m/s |
| Убрзање услед гравитације | 8.169 m/s2 |
| Локације | ниска орбита Земље |
| Стил | Ричи-Кретиенов рефлектор |
| Таласна дужина | Оптичка, ултраљубичаста, блиско-инфрацрвена |
| Пречник | 2,4 m[5] |
| Површина | 4,5 m² [6] |
| Фокална дужина | 57,6 m |
| Инструменти | |
| NICMOS | инфрацрвена камера/спектрометар |
| ACS | оптичка камера за истраживања |
| WFC3 | оптичка камера широког поља |
| COS | ултраљубичасти спектрограф |
| STIS | оптички спектрометер/камера |
| FGS | три сензора за фино навођење |
| Вебсајт | хуббле.наса.гов хубблесите.орг www.спацетелесцопе.орг |
Телескоп се налази у орбити око Земље и снима веома квалитетне слике свемирских тела и појава, и прикупља мноштво научних информација. Хабл поседује огледало од 2,4 м (7,9 фт), и његова четири главна инструмента осматрају у ултраљубичастом, видљивом и блиском инфрацрвеном подручју електромагнетног спектра. Хаблова орбита изван дисторзије Земљине атмосфере омогућава му снимање слика екстремно високе резолуције са знатно нижим позадинским светлом у односу на земаљске телескопе. Овим телескопом су снимлене неке од најдетаљнијих слика видљивом светлошћу, омогућавајући дубок поглед у свемир. Многе Хаблове опсервације су довеле до пробоја у астрофизици, попут одређивања брзине ширења свемира. Хабл је на многе начине изменио људско размишљење о свемиру – донео је револуцију у модерну астрономију и то не само као врло добар инструмент, већ и као сталан подстицај новим истраживањима.
Научни институт за свемирски телескоп (енгл. Space Telescope Science Institute - STScI) бира Хаблове циљеве и обрађује резултирајуће податке, док Годардов центар за свемирске летове контролише свемирску летелицу.[8] Свемирски телескопи су били предложени већ 1923. године. Хабл је финансиран током 1970-их са предложеним лансирањем у 1983. години, али је пројекат испаштао услед техничких кашњења, буџетских проблема и катастрофе Чаленџера 1986. године. Коначно га је лансирао спејс-шатл Дискавери 1990. године, али је његово главно огледало било погрешно постављено, што је резултирало сферном аберацијом која је угрозила могућности телескопа. Оптика је коригована на њен дизајнирани квалитет сервисном мисијом из 1993. године.
Хабл је једини телескоп који је дизајниран тако да га астронаути могу одржавати у свемиру. Пет мисија спејс-шатла је поправиле, надоградиле и замениле системе на телескопу, укључујући свих пет главних инструмената. Пета мисија је била отказана из безбедносних разлога након катастрофе Колумбије (2003), али је управник агенције НАСА Мајкл D. Грифин одобрио је пету мисију сервисирања која је завршена 2009. године. Према подацима из 2020. године телескоп је оперативан, и очекује се да ће трајати бар до 2030–2040.[9] Његов наследник је Свемирски телескоп Џејмс Веб (енгл. James Webb Space Telescope - JVST) који би требало да буде лансиран у марту 2021. године.[10]
Положај уреди
Смештен је у ниској Земљиној орбити на 553 km висине уз помоћу свемирског шатла Дискавери. Земљу обилази под нагибом од 28,5°,при брзини од 27,300 км/х и направи пун круг за просечно 96 минута. У просеку Земљу обиђе 14-15 пута дневно.
Историја уреди
Слање телескопа у орбиту је била замишљено пуно пре лансирања Хабловог телескопа у свемир. Па ипак наука и технологија су напредовали толико да су људи могли послати телескоп у орбиту. Градња је започета 1977. године а одлучено је да се телескоп назове по Едвину Хаблу. Телескоп је завршен 1985, а након одлагања због катастрофе Челенџера 1986, телескоп је лансиран 1990. године.
Ускоро, након првих снимака, било је јасно да с Хаблом нешто није у реду. Слике су биле мутне и нису се могле фокусирати. Са следећим летом шатла грешка је поправљена - огледало је замјењено новим. Затим слике које су уследиле биле су боље од свих до тада.
Уследиле су још четири сервисн мисије.
Карактеристике уреди
Хаблов свемирски телескоп је постављен у кружну орбиту око Земље на висини од 600 km. Срце телескопа чини 2,4 метарско огледало. Тежак је око 10 тона а величине као мањи аутобус. Енергију добија из соларних плоча димензија 2.6 x 7.1 метара које му дају енергију потребне за рад. Део енергије се акумулира у 6 никл-водикових батерија које му дају енергију док је у Земљиној сенци.
Телескоп има две антене. Једну за примање наредби са Земље а другу за слање података на Земљу.
Хабл, наравно, има систем за исправљање положаја, и прецизне жироскопе који помажу у врло прецизним мерењима.
Хабл може помоћу 4 инструмента снимати у распону од инфрацрвеног па све до ултраљубичастог дела спектра. Уз једну камеру има два комбинована уређаја спектрограф комбиновам с камером. Лако се може поправити у свемиру, без потребе враћања на Земљу. Састоји се од пуно одвојених модула који се могу лако заменити и одвојити.
Мисије уреди
- Лансирање-24. април 1990. године
- Постављање у орбиту-25. април 1990. године
- Прва фотографија-20. мај 1990. године
- Сервисна мисија 1(СТС-61)-децембар 1993. године
- Сервисна мисија 2(СТС-82)-фебруар 1997. године
- Сервисна мисија 3А(СТС-103)-децембар 1999. године
- Сервисна мисија 3Б(СТС-109)-фебруар 2002. године
- Сервисна мисија 4(СТС-125)-мај 2009. године
Референце уреди
- ^ Лyнн Јеннер, Бриан Дунбар. „Тхе Хуббле Сторy (пп. 2)”. НАСА. Архивирано из оригинала 20. 08. 2011. г. Приступљено 2. 6. 2010.
- ^ Оффице, ХСТ Програм (2003). „Хуббле Фацтс: ХСТ Орбит Децаy анд Схуттле Ре-боост” (ПДФ). Годдард Спаце Флигхт Центер. Приступљено 12. 5. 2009.
- ^ Каудерер, Амико (26. 3. 2009). „Спаце Схуттле Миссион Овервиеw — СТС-125: Тхе Финал Висит”. НАСА. Архивирано из оригинала 10. 08. 2015. г. Приступљено 2. 5. 2009.
- ^ „Хуббле Ессентиалс: Qуицк Фацтс”. ХубблеСите.орг. Архивирано из оригинала 6. 7. 2016. г.
- ^ Нелсон, Буддy; et al. (2009). „Хуббле Спаце Телесцопе: Сервицинг Миссион 4 Медиа Референце Гуиде” (ПДФ). НАСА/Лоцкхеед Мартин. стр. 1—5.
- ^ СYНПХОТ Усер'с Гуиде, версион 5.0, Спаце Телесцопе Сциенце Институте. стр. 27.
- ^ Цанригхт, Схеллеy. „НАСА'с Греат Обсерваториес”. НАСА. Архивирано из оригинала 20. 06. 2015. г. Приступљено 26. 4. 2008.
- ^ „Хуббле Ессентиалс”. Хубблесите.орг. Приступљено 3. 3. 2016.
- ^ Харwоод, Wиллиам (30. 5. 2013). „Фоур yеарс афтер финал сервице цалл, Хуббле Спаце Телесцопе гоинг стронг”. ЦБС Неwс. Приступљено 3. 6. 2013.
- ^ „НАСА Цомплетес Wебб Телесцопе Ревиеw, Цоммитс то Лаунцх ин Еарлy 2021”. НАСА. 27. 6. 2018. Архивирано из оригинала 14. 03. 2020. г. Приступљено 28. 6. 2018.
Литература уреди
- Стролгер, Лоуис-Грегорy; Росе, Сусан, ур. (јануар 2017). „Хуббле Спаце Телесцопе Цалл фор Пропосалс фор Цyцле 25” (ПДФ). Спаце Телесцопе Сциенце Институте.
- Росе, Сусан, ур. (децембар 2011). „Хуббле Спаце Телесцопе Пример фор Цyцле 25” (ПДФ). Спаце Телесцопе Сциенце Институте. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2. 10. 2013. г. Приступљено 5. 10. 2014.
- Аллен, Леw; Ангел, Рогер; Мангус, Јохн D.; Роднеy, Георге А.; et al. (novembar 1990). The Hubble Space Telescope Optical Systems Failure Report. NASA. Bibcode:1990STIN.9112437. Проверите вредност параметра
|bibcode=length (помоћ). NASA TM-103443. The definitive report on the error in the Hubble mirror. - Dunar, Andrew J.; Waring, Stephen P. (1999). „The Hubble Space Telescope” (PDF). Power to Explore: History of Marshall Space Flight Center 1960–1990. NASA. ISBN 978-0-16-058992-8. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2003. г. Приступљено 20. 12. 2018. Covers the development of the telescope.
- Logsdon, John M.; Snyder, Amy Paige; Launius, Roger D.; Garber, Stephen J.; Newport, Regan Anne, ур. (2001). Exploring the Unknown: Selected Documents in the History of the U.S. Civil Space Program. Volume V: Exploring the Cosmos (PDF). NASA History Series. NASA. ISBN 978-0-16-061774-4. NASA SP-2001-4407. Contains many of the primary documents such as Spitzer's 1946 article, the Wood's Hole report on STScI autonomy, and the ESA memorandum of understanding. Also includes other NASA astronomy programs.
- Spitzer, Lyman S. (mart 1979). „History of the Space Telescope”. Quarterly Journal of the Royal Astronomical Society. 20: 29—36. Bibcode:1979QJRAS..20.29S Проверите вредност параметра
|bibcode=length (помоћ). Covers the early history of precursors and proposals. - Tatarewicz, Joseph N. (1998). „The Hubble Space Telescope Servicing Mission”. Ур.: Mack, Pamela E. From Engineering Science to Big Science. NASA History Series. NASA. ISBN 978-0-16-049640-0. NASA SP-1998-4219. A detailed account of the first servicing mission.
- Bahcall, John N.; Barish, Barry C.; Hewitt, Jacqueline N.; McKee, Christopher F.; et al. (август 2003). „Репорт оф тхе ХСТ-ЈWСТ Транситион Панел” (ПДФ). НАСА.
- Пеарце, Рохан (29. 3. 2012). „Wхат wент wронг wитх тхе Хуббле Спаце Телесцопе (анд wхат манагерс цан леарн фром ит)”. Тецхwорлд. Приступљено 30. 3. 2012.
- Зиммерман, Роберт Ф. (2010). Тхе Универсе ин а Миррор: Тхе Сага оф тхе Хуббле Спаце Телесцопе анд тхе Висионариес Wхо Буилт Ит. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-14635-5.
- Баум, WА; Јохнсон, ФС; Оберлy, ЈЈ; Роцкwоод, CC; et al. (новембар 1946). „Солар Ултравиолет Спецтрум то 88 Километерс”. Пхyс. Рев. Америцан Пхyсицал Социетy. 70 (9–10): 781—782. Бибцоде:1946ПхРв...70..781Б. дои:10.1103/ПхyсРев.70.781.
- „Тхе Фирст Орбитинг Солар Обсерваторy”. хеасарц.гсфц.наса.гов. НАСА Годдард Спаце Флигхт Центер. 26. 6. 2003. Приступљено 25. 9. 2011.
Спољашње везе уреди
- Дубоки свемир: Хаблов нефилтриран свемир (Свемирски телескоп Хабл - Званични канал)
- Телескоп Хабл: 15. година открића - Документарни филм (ХубблеЕСА - Званични јутјуб канал)
- Хуббле Спаце Телесцопе ат НАСА.гов
- Хубблесите.орг, а Хуббле оутреацх сите бy СТСцИ
- Спацетелесцопе.орг, а Хуббле оутреацх сите бy ЕСА
- Тхе Хуббле Херитаге Пројецт бy СТСцИ
- Хуббле арцхивес бy СТСцИ
- Хуббле арцхивес бy ЕСА
- Хуббле арцхивес бy ЦАДЦ
- Хуббле цуррент поситион бy Н2YО.цом
- Патрицк МцЦраy 2015-04-24 Обсервинг тхе Астрономицал Сублиме