Tengrizam (tur. Tengricilik, азер. Tenqriçilik, туркм. Taňryçylyk, монг. Tэngэr šүtlэg, рус. Тенгрианство, кин: 腾 格里) представља модеран термин за централно-азијске религије, које карактерише шаманизам, анимизам, тотемизам, политеизам и монотеизам и обожавања предака.[1][2][3] Историјски гледано, то је главна религија Туркијаца, Монгола, Мађара, Прабугара, Хуна и Ксионгну народа. То је била државна религија шест древних држава: Гоктурског каганата, Аварског каганата, Западнотурског каганата, Старе Велике Бугарске, Првог бугарског царства и државе Хазара.

Симбол тангеризма
Тангеристички храм

Khukh и Tengri дословно значи „плави” и „небо”. Монголи и даље моле за „Munkh Khukh Tengri” („Вечито Плаво Небо”). Због тога се понекад поетично Монголија назива „Земља Вечног Плавог неба”. У савременој Турској тенгризам је такође познат као Göktanrı dini, „Религија Бога неба”.

Референце уреди

  1. ^ Michael Fergus, Janar Jandosova, Kazakhstan: Coming of Age, Stacey International, 2003, p.91: "[...] a profound combination of monotheism and polytheism that has come to be known as Tengrism."
  2. ^ H. B. Paksoy, Tengri in Eurasia Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2017), 2008
  3. ^ Napil Bazylkhan, Kenje Torlanbaeva in: Central Eurasian Studies Society, Central Eurasian Studies Society, 2004, p.40