Теорије о узроцима транссексуализма
Теорије о узроцима транссексуализма су скуп различитих хипотеза које су кроз историју дефинисале узроке настанка транссексуализма односно родне дисфорије.
Једне су узрок налазиле у психолошким, друге у социолошким, треће у биолошким факторима, док су четврте објашњавале појаву транссексуализма мешавином свих наведених фактора.[1][2][3][4]
Теорија о психолошким факторима уреди
Прве теорије су појаву транссексуализма приписивале психолошким факторима. Мада су се неке показале нетачним, друге, попут оних које су објашњавале појаву транссексуализма због родитељског одговора на новонастало унакрсно родно понашање, показале су значајније клиничке и емпиријске доказе.
- Фројдова теорија о психолошким факторима
Један, од првих, који је објашњавао настанак транссексуализма био је Сигмунд Фројд.[5] Он је у својој теорији настанак мушког транссексуализма повезао дечаком који је видео гениталије своје мајке и схватио да јој недостаје пенис. Након ове ситуација могло је доћи до формирања ужасавајуће анксиозности, проистекле из страха да ће изгубити свој пенис (кастрациони страх), што је могло довести до појаве трансвеститизма али и транссескуализма, као и до неких сексуалних патологија.
Према Фројдовој теорији бити мушкарац и мужеван је једно од најважнијих стања, како за мушкарце, тако и за жене, јер је бити жена и женствен мање вредно.[6][7]
- Теорија неодвојивости од мајке
Једна од теорија узрок мушког транссексуализма нашла је у немогућности дечака да се одвоји од мајке у раном детињству. Уместо да се идентификује са фигуром оца, дечак се идентификује са фигуром мајке.
- Теорија фаворизовања полова од стране родитеља
Још неколико студија је објашњавало појаву како мушког тако и женског транссексуализма као последицу родитељског фаворизовања опонашања улога супротног пола од оног са којим је рођено дете. То је доводило до велике конфузије код деце и несклада у току родне идентификације.[8] Међутим, овом теоријом се не може објаснити појава транссексуализма у стабилним и хармоничним интерперсоналним односима унутар породице.
Биолошке теорије уреди
Биолошке теорије своје ставове заснивају на утицају хормона у раном феталном периоду на појаву транссексуализма. Наиме, у првих шест недела феталног развоја не постоје разлике између мушког и женског фетуса, јер се оне виде тек касније. Сматра се да андрогени имају велику улогу у програмирању можданих поља, а касније и на постнаталну активацију већ програмираних функционалних физиономија мозга.
Дорнер је својевремено указивао да је формирање полног идентитета и сексуалног понашања у вези са дејством тестостерона на регион у хипоталамусу у време формирања гонада.[9]
Према биолошкој теорији постоје три кључна периода у којима се испољава утицај полних хормона на развој мозга:
- Први — у 16. гестационој недељи, када долази до појаве андрогених рецептора у мозгу.
- Други — постнатални у 6. недељи, када долази до појачане секреторне функције полних жлезда услед одсуства хормона из постељице.
- Трећи — период пубертета, у којем долази до експлозије хормонске експресије, када се коначно формира фенотип, као и тип полног понашања, и када особа постаје свесна своје фемининости односно маскулиности.[3]
Бихевиористичке теорије уреди
Бихевиористичке теорије објашњавају појаву транссексуализма као резултат процеса учења понашања детета у току формирања родног идентитета, заснованог на урезивању и условљавању одређених модела понашања (нпр фаворизовање да се девојчица понаша мушкобањасто, или дечак да буде исфеминизиран).[6]
Мултифакторијалне теорије уреди
Да је развој транссексуализма мултифакторијалан, међу првима је тај став изнео канадски психијатар Кенет Цукер.[4] Према њему, кључну улогу имају биолошки фактори на развој мозга, и то генетски и епигенетски као и пренатално дејство андрогена, али је и утицај средине неопходан да би се транссексуализам заиста и развио.
У својој теорији он је истакао и утицаји појединих делова лимбичког система на развој шема сексуалног понашања код мушкараца и код жена, а постхумним анализирањем је показано да је број неурона у лимбичким једрима много мањи код транссексуалаца који врше родно усклађивање у правцу женског пола (трансжене).[10]
уреди
Аутори свих теорија о развоју родног идентитета се слажу око чињенице да се језгро родног идентитета може наћи код деце узраста од око три године, са јасним препознавањем да ли је дете дечак или девојчица.
Истраживања су показала такође да овај концепт показује велику резистентност на мењање током каснијег живота, из чега се може извести закључак да је основа за настанак транссекуализма заправо постављена пре навршене треће године живота.
Ипак, 2002. године, Шваб и сарадници су претпоставили:
| „ | Да се функционалне полне разлике везане за репродуктивност, род и сексуалну оријентацију као и да се инциденца неуролошких и психијатријских обољења заснивају на структурним и функционалним разликама у хипоталамусу и другиим лимбичним структурама. Фактори који утичу на род, односно осећај особе да је мушко или женско, су пренатални хормони и једињења која мењају ниво ових хормона, као што су антиконвулзиви, док је утицај постнаталних социјалних фактора контроверзан. | ” |
Многи аутори су такође тврдили да се период сексуалне диференцијације људског хипоталамуса јавља између четврте године живота и одраслог доба, што би значило да је то много касније него што се мислило у ранијим студијама. Према Швабу, касна сексуална диференцијација може ипак, бити заснована на процесима који су већ програмирани током трудноће или током неонаталног периода.[11]
Из свега наведеног, научна јавност сматра се да су потребна додатна истраживања да би се открило право порекло појаве транссексуализма.
Извори уреди
- ^ Мицхел А, Мормонт C, Легрос ЈЈ. А псyцхо-ендоцринологицал овервиеw офтранссеxуалисм. Еур Ј Ендоцринол. 2001;145(4):365-76.
- ^ Зхоу ЈН, Хофман МА, Гоорен Љ, Сwааб ДФ. А сеx дифференце ин тхе хуманбраин анд итс релатион то транссеxуалитy. Натуре. 1995;378(6552):68-70.
- ^ а б Хеннингссон С, Wестберг L, Нилссон С, Лундстрöм Б, Екселиус L, Бодлунд О,Линдстрöм Е, Хеллстранд M, Росмонд Р, Ерикссон Е, Ландéн M. Сеx стероидрелатедгенес анд мале-то-фемале транссеxуалисм. Псyцхонеуроендоцринологy.2005;30(7):657-64.
- ^ а б Зуцкер К Ј. Меасуремент оф псyцхосеxуал дифферентиатион. Арцхивес оф СеxуалБехавиор, 2005; 34:375–388.
- ^ . Фреуд С. Тхрее цонтрибутионс то тхе тхеорy оф сеx. Ин Тхе басиц wритингс оф Сигмунд Фреуд. (А.А. Бриллс, Транс.). 1905. Неw Yорк: Рандом Хоусе.
- ^ а б Цалифиа П. Сеx цхангес: Тхе политицс оф трансгендерисм. Сан Францисцо, ЦА: ЦлеирПресс, Инц. 1997
- ^ Цохен-Кеттенис ПТ, Гоорен Љ. Транссеxуалисм: а ревиеw оф етиологy, диагносисанд треатмент. Ј Псyцхосом Рес. 1999;46(4):315-33.
- ^ Столлер РЈ. Масцулинидаде е феминилидаде: Апресентаçõес до гéнеро. Брасил: Артес Мéдицас. 1993
- ^ Дöрнер Г, Ецкерт Р, Хинз Г. Андроген-депендент сеxуал диморпхисм оф тхе иммуне сyстем. Ендокринологие. 1980 Јул;76(1):112-4.
- ^ Круијвер ФП, Зхоу ЈН, Поол ЦW, Хофман МА, Гоорен Љ, Сwааб ДФ. Мале-тофемале транссеxуалс хаве фемале неурон нумберс ин а лимбиц нуцлеус. Ј Цлин Ендоцринол Метаб.. 2000;85(5):2034-41.
- ^ Сwааб ДФ, Цхунг WЦ, Круијвер ФП, Хофман МА, Исхунина ТА. Сеxуал дифферентиатион оф тхе хуман хyпотхаламус. Адв Еxп Мед Биол. 2002;511:75- 100.
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
