Терпеноид
Терпеноиди, или изопреноиди, су велика и разноврсна класа природних органских једињења која је слична терпенима. Они су изведени из изопренских јединица састављених и модификованих на многобројне начине. Већина њих су мултицикличне структуре које се међусобно разликују не само у функционалним групама, него и у њиховом основном угљеничним скелетонима. Ови липиди се могу наћи у свим класама живих бића, и они су једна од највећих група природних производа.[1]
Биљни терпеноиди се широко користе због њихових ароматичних својстава. Они су део традиционалних биљних лекова. Истражује се могућност њихове примене за антибактеријске, антинеопластичне, и друге фармацеутске сврхе.[2]
Терпеноиди доприносе мирису еукалиптуса, укусу цимета, каранфилића, и ђумбира, и жутој боји цвећа. Добро-познати терпеноиди су цитрал, ментол, цамфор, Салвинорин А биљке Salvia divinorum, и канабиноиди нађени у канабису.
Стероиди и стероли животиња настају из терпеноидних прекурсора. У појединим околностима терпеноиди се додају протеинима, нпр., да би се појачало њихово везивање за ћелијске мембране. То се назива изопренилацијом.
Већина њих су супстрат биљних цитохрома P450.
Структура и класификација уреди
Терпени су угљоводоници који настају комбинацијом неколико изопренских јединица. Терпеноиди се могу сматрати терпенима код којих су метил групе померене или уклоњене, или су додати атоми кисеоника. (Неки аутори користе термин терпен у ширем смислу, тако да обухвата терпеноиде.) Попут терпена, терпеноиди се могу класификовати на основу броја исопренских јединица:
- Хемитерпеноиди, 1 изопренска јединица (5 угљеника)
- Монотерпеноиди, 2 изопренске јединице (10C)
- Сесквитерпеноиди, 3 изопренске јединице (15C)
- Дитерпеноиди, 4 изопренске јединице (20C) (е.г. гинкголиди)
- Сестертерпеноиди, 5 изопренских јединица (25C)
- Тритерпеноиди, 6 изопренских јединица (30C)
- Тетратерпеноиди, 8 изопренских јединица (40C) (е.г. каротеноиди)
- Политерпеноид са већим бројем изопренских јединица
Литература уреди
- ^ А. Салминен, M. Лехтонен, Т. Сууронен, К. Каарниранта анд Ј. Хуусконен. „Ревиеw, Терпеноидс: натурал инхибиторс оф НФ-κБ сигналинг wитх анти-инфламматорy анд антицанцер потентиал”. Целлулар анд Молецулар Лифе Сциенцес. 65 (19): 2979—2999. дои:10.1007/с00018-008-8103-5.[мртва веза]
- ^ Сам Зwенгер; Цххандак Басу. „Плант терпеноидс: Апплицатионс анд Потентиалс”. Биотецхнологy анд Молецулар Биологy Ревиеwс. 3: 1—7.