Теслина кугла
Теслина кугла или плазма лампа је један од изума Николе Тесле који је био веома популаран 1980-их. Тесла ју је измислио након експериментисања са високом фреквенцијом електричне струје у стакленој цеви док је проучавао феномен високог напона.
Плазма лампа је декоративни уређај, обично се састоји од стаклене сфере са електродом уграђеном унутар ње. На електроду се примењује наизменични високи напон са фреквенцијом од око 30 кХз. Унутар сфере је разређени гас (да би се смањио пробојни напон). Различите мешавине гасова могу се изабрати као пуњење да би „муња“ дала одређену боју. Теоретски, радни век плазма сијалица може бити веома дуг, јер је ово уређај за осветљење мале снаге који не садржи филаменте и не загрева се током рада. Типична потрошња енергије је 5-10 V.
Плазма лампу је изумео Никола Тесла 1894. године.
Мере предострожности уреди
Приликом руковања морају се предузети мере предострожности: ако се метални предмет, као што је новчић, стави на плазма лампу, можете добити слаб струјни удар, под условом да је особа уземљена.
Лампа у проводницима може индуковати значајан наизменични електрични напон чак и кроз непроводну сферу. Додиривање лампе и уземљеног предмета, као што је радијатор у исто време, довешће до струјног удара.
Слично томе, треба покушати да не постављате електронске уређаје близу плазма лампе. Ово може довести не само до загревања стаклене површине, већ и до значајног утицаја наизменичне струје на сам електронски уређај.
Електромагнетно зрачење које ствара плазма лампа може ометати уређаје као што су дигитални аудио плејери и слични уређаји. Ако се неонска, флуоресцентна или било која друга лампа са гасним пражњењем доведе до радне плазма лампе на удаљености од 5-20 цм, она ће се упалити.
Плазма лопта у акцији уреди
У патенту САД Патент 0 514 170 („Електрични извор светлости“, 6. фебруар 1894) Никола Тесла је описао дизајн плазма лампе. Тесла је описао лампу која се састоји од стаклене сијалице са једном електродом унутра. Струја високог напона из Теслине завојнице је примењена на електроду, што је резултирало сјајем на крају електроде, познатим као коронско пражњење. Тесла је свој проналазак назвао "Сингле-цонтацт ламп", а касније и "цев за гасно пражњење".
Плазма кугла је добила свој модеран изглед захваљујући проналазачу и научнику Џејмсу Фалку. Дизајнирао је необичне лампе и продао их колекционарима и научним музејима 1970-их.
Технологија стварања гасних смеша коришћена у производњи савремених плазма кугли није била доступна у време Николе Тесле. Модерне лампе користе мешавину инертних гасова као што су ксенон, криптон, неон. Због тога, пражњења у модерним плазма куглама имају различите нијансе.
