Tipac
Типац или тврдача (лат. Нардус стрицта L.) је једина врста рода Нардус L. Име рода потиче од грчке речи нардос која је код старих Грка била првобитно име за једну индијску биљку (вероватно Нардостацхyс фатаманси или Н. грандифлора) из које се добијало миришљаво Нарде уље. Име је врло рано пренето и на врсте рода Андропогон са ароматичним ризомима (А. нардус, А сцхоенантхус и др.).
| Nardus stricta (L.) DC. | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Поддивизија: | |
| Класа: | |
| Надред: | |
| Ред: | |
| Породица: | Poaceae Barnhart
|
| Племе: | Nardeae Rchb.
|
| Род: | Nardus L.
|
| Врста: | N. stricta |
| Синоними | |
| |
Опште карактеристике
уредиТипац је вишегодишња зељаста, густо бусенаста биљка, висине до 60 цм, са дебелим ризомима, дугим до 5 цм, од којих полазе бројни збијени вегетативни и цветни изданци. Стабло је круто и усправно, а само у основи са лишћем. Наниже је глатко, а навише храпаво. Знатно је дуже од листова. Листови су дуги до 20 цм, сивозелени. Доњи листови су редуковани на беличасте сламно жуте и сјајне љуспе. Горњи листови су са врло уским, чекињасто савијеним, око 4 мм широким, шиљатим, усправним љуспама, храпавим по ободу. Лигула је кратка, до 2 мм дуга, а може и потпуно да недостаје. Клас је једностран, једноставан, танак. Класићи су дуги до 12 мм, врло уско ланцетасти, дуго ушиљени, у почетку усправни, а касније право одстојећи. Млади класови су плавичасти или љубичасти, а касније постају жути, седећи на двема странама тростране осовине. Плеве недостају, односно закржљале су. Види се само једна нејасна љуспа на осовини класа. Доња плевица је са леђне стране равна, с три нерва, често врло тамна, сужена у круту ос. Горња плевица је дуга око 4 мм, нежно танко кожаста. Стубић је једноставан, а жиг је једноделан. Плод је с три ивице, го, вретенаст и сужен у стубић, који на њему остаје. Цвета од маја до јула. Утврђен је број хромозома 2н = 26.[2] [3] [4]
Станиште и распрострањење
уреди
Типац се може наћи од брдског до субнивалног појаса, на планинама (до 3 000 м надморске висине). Најбројније популације насељавају ацидофилне ливаде брдског и планинског појаса, а заједнице припадају класи Нардо-Цаллунетеа, односно реду Нардеталиа. Насељава и пескове, прљуше и присојне стране, кршеве и зидине. Местимично је честа на влажним, мочварним ливадама, тресавама, у светлим шумама, на пашњацима, сиромашним ливадама.
Распрострањен је у Европи и Азији. [5] [6][7]
Употреба
уредиТипац је веома лош као крма, јер садржи пуно силицијум-диоксида. Сматра се коровском биљком.[8] [9]
Референце
уреди- ^ „Дантхониа”. Тхе Плант Лист. Версион 1. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Том Цопе & Алан Граy (2009). Грассес оф тхе Бритисх Ислес. БСБИ Хандбоок. 13. Лондон, УК: Ботаницал Социетy оф тхе Бритисх Ислес. стр. 53. ИСБН 978-0-901158-42-0.
- ^ Тутин, Т. Г.; et al. Флора Еуропаеа. Цамбридге Университy Пресс.
- ^ Јосифовић, M. (1976). Флора СР Србије. Београд: Српска академија наука и уметности.
- ^ Шилић, Чедомил (1990). Ливадске биљке. ИП СВЈЕТЛОСТ, Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево. Завод за уџбенике и наставна средства Београд. ИСБН 978-86-01-02501-1.
- ^ „Staništa Srbije - Priručnik sa osnovnim opisima i podacima” (PDF). habitat.bio.bg.ac.rs. Pristupljeno 03. 10. 2018.
- ^ „Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i za zaštitu prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za njihovo očuvanje”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Pristupljeno 03. 10. 2018.
- ^ Брyнмор Тхомас & C. Б. Фаирбаирн (1956). „Тхе wхите бент (Нардус стрицта): итс цомпоситион, дигестибилтy анд пробабле нутритиве валуе”. Грасс анд Фораге Сциенце. 11 (4): 230—234. дои:10.1111/ј.1365-2494.1956.тб00079.x.
- ^ Wелцх, D. (1986). „Студиес ин тхе гразинг оф хеатхер моорланд ин нортх-еаст Сцотланд. V. Трендс ин Нардус стрицта анд отхер унпалатабле граминоидс”. Јоурнал оф Апплиед Ецологy. 23 (3): 1047—1058. ЈСТОР 2403954. дои:10.2307/2403954.
Спољашње везе
уреди
