Топикални лек
Топикални лек је лек који се примењује на телесним површинама као што је кожа или мукозна мембрана за лечење болести широког опсега класа. Овај тип лекова обухвата кремове, пене, гелове, лосионе, и масти.[1]
Већина топикалних лекова је епикутана (и.е. они се примењују директно на кожу). Топикални лекови могу да буди и инхалациони, као што су лекови за астму, или се могу примењивати на површини других ткива, као што су капи за очи које се наносе на коњунктиву, или капи за уши које се стављају у уво, или лекови који се примењују на површини зуба. У погледу начина примене лека, топикални лекови су у контрасту са ентералним (делују у дигестивном тракту) и интраваскуларно/интравенозним (ињекције у циркулаторни систем) применама.[2]
Топикални ефекат, у фармакодинамичком смислу, се може односити на локалне, уместо системичких, циљева лекова. Међутим, мноштво топикално администрираних лекова има системичко дејство.
Неке хидрофобне хемикалије, као што су стероидни хормони, могу да буду апсорбовани у тело након примене на кожи у облику крема, гелова, или лосиона. Трансдермални фластери су постали популарни начин администације појединих лекова за контролу рађања, терепије хормонске замене, и спречавање болести кретања. Пример антибиотика који могу да буду примењени топикално је хлорамфеникол.
Референце уреди
- ^ „Псориасис-Треатмент”. Медицал Референце. Университy оф Марyланд Медицал Сyстем. 2009. Архивирано из оригинала 20. 05. 2013. г. Приступљено 22. 09. 2016.
- ^ Загхи, D; et al. (2007). „Сурвеy оф Сафетy анд еффицацy информатион ин друг инсертс фор топицал пресцриптион медицатионс”. Америцан Јоурнал оф Цлиницал Дерматологy. 8 (1): 43—46. дои:10.2165/00128071-200708010-00006.
Литература уреди
- Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
- Др. Давид Едwардс - Дентистрy Мицробиологy Лецтуре сериес