Тортура или мучење (злостављање) јесте поступање учињено са намером да се некој особи нанесе бол, тешка физичка патња, или тешка психичка патња у циљу добијања обавештења, признања или кажњавања за дело за које је та особа осумњичена. Такође, тортура се може вршити и у циљу застрашивања или вршење притиска на особу или неко треће лице и из неке друге побуде (као што је на пример мржња или пакост) засноване на било каквом облику дискриминације (етничка или верска припадност, пол, итд.). Тортура не укључује бол или патњу који потичу искључиво од правоснажних санкција, који су неодвојиви део њих или представљају њихов случајни елемент.[1] Тортура, по дефиницији је свестан и намерни чин; дела која несвесно или из нехата наносе патњу или бол, без посебне намере да се то учини, обично се не сматрају мучењем.[2]

Тортура у средњем веку

Мучење су вршили или санкционисали појединци, групе и државе током историје од античких времена до данашњих дана, а облици мучења могу у великој мери варирати у трајању од само неколико минута до неколико дана или дуже. Разлози мучења могу укључивати кажњавање, освету, изнуду, убеђивање, политичку индокринацију, одвраћање, принуду жртве или треће стране, испитивање ради извлачења информација или признања, без обзира да ли су нетачна, или једноставно садистичко задовољење мучитеља или посматрача мучења.[3][4] Алтернативно, неки облици мучења дизајнирани су да нанесу психолошки бол или оставе што мање физичких повреда или доказа док се постиже иста психолошка девастација. Мучитељ може или не мора да убије или повреди жртву, али мучење може да резултира намерном смрћу и да служи као облик смртне казне. У зависности од циља, чак и облик мучења који је намерно фаталан може се продужити како би се жртва присилила да пати што је дуже могуће (попут полувешења). У другим случајевима, мучитељ може бити равнодушан према стању жртве.

Дефиниције уреди

Мучење[5] се дефинише као намерно наношење тешког бола или патње некоме под контролом починиоца.[6][7] Третман мора бити наметнут са специфичном сврхом, као што је кажњавање и приморавање жртве да призна или пружи информације.[8][9] Дефиниција коју је дала Конвенција Уједињених нација против тортуре разматра само мучење које спроводи држава.[10][11][12] Већина правних система укључује агенте који делују у име државе, а неке дефиниције додају недржавне наоружане групе, организовани криминал или приватне особе које раде у установама које надгледа држава (као што су болнице). Најопширније дефиниције обухватају свакога као потенцијалног починиоца.[13] Граница тежине на којој се третман може класификовати као тортура је најконтроверзнији аспект његове дефиниције; тумачење тортуре се временом проширило.[12][10][14] Други приступ, који преферирају научници као што су Манфред Новак и Малколм Еванс, разликује мучење од других облика окрутног, нехуманог или понижавајућег поступања узимајући у обзир само сврху мучитеља, а не озбиљност.[15][16] Друге дефиниције, као што је она у Интерамеричкој конвенцији за спречавање и кажњавање тортуре, фокусирају се на циљ мучитеља „да уништи личност жртве“.[17][18]

Апсолутна забрана тортуре уреди

Тортура представља озбиљно кршење људских права и у већини земаља је законом забрањена и кажњива.[19] Ипак, у пракси су чести случајеви тортуре од стране државних органа који се најчешће правдају потребом да се прикупе важне информације. Не постоји ситуација или околност која оправдава тортуру. Откривање починиоца кривичног дела, наредба претпостављеног, угрожавање државне безбедности, очување јавног реда и мира, рат, ванредно стање и слични наводи не могу се користити као изговор или оправдање за тортуру.

Вршиоци тортуре уреди

Према Конвенцији Уједињених нација против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака ,[1], тортуру врши службено лице. Тортура постоји онда када је врши службено лице непосредно у току вршења службе или када се врши уз изричит или прећутни пристанак службеног лица или када оно подстиче на вршење тортуре.

Службено лице је лице запослено у државном органу које врши службене дужности или лице запослено у некој установи којој је поверено вршење јавних овлашћења (нпр. затвор, психијатријска установа).[20] Најчешћи пријављени случајеви тортуре јесу почињени од стране полиције приликом саслушања, у току трајања истражног притвора или од стране затворског особља током боравка у затворима на одслужењу казне, као и за време рата над ратним заробљеницима.

У нашем праву је кажњиво злостављање и мучење и онда када га врши било које лице, а не само службено лице.[21]

Начин вршења тортура уреди

 
Тортура у војном затвору у Ираку

Постоје различите методе којима се наноси бол или физичка и психичка патња, а које можемо означити као тортуру. Не постоји утврђена и коначна листа радњи којима се врши злостављање и мучење, али неки од забележених примера тортуре у полицијским станицама и затворима су:

  • ударање по длановима
  • батинање по табанима тзв. „фаланга“
  • шамарање, песничење, шутирање, ударање палицама
  • везивање лисицма за радијаторе
  • ускраћивање сна на дуже време
  • ускраћивање воде цео дан
  • гашење цигарета по телу
  • принуда да се буде у одређеним положајима
  • ломљење прстију
  • понижавање

Тортура у психијатријским болницама и установама се јавља најчешће као облик преваспитања, тј. санкционисања неког облика понашања. Кажњавање се врши хемијском (нпр. кажњавање давањем седатива) или физичком фиксацијом (везивање) пацијената, неретко и путем обе фиксације истовремено.

Упркос Женевским конвенцијама, најтежи облици тортуре су забележени над ратним заробљеницима и цивилима у војним затворима и логорима током ратних сукоба. Неки од примера који садрже активну садистичку компоненту су:

  • гушење, везање и затезање конопцима
  • урањање у воду
  • вешање за удове
  • опекотине цигаретама, отвореним пламеном или кључалом водом
  • одсецање делова тела
  • присилно вађење зуба
  • бацање са висине
  • силовање[22]

Повреде и последице тортуре уреди

 
Злогласни војни затвор у Абу Граибу у Ираку: Линди Ингланд, припадница америчке војске, држи човека на повоцу. Године 2005. заједно са још десеторицом америчких војника, осуђена је за тортуру и злоупотребу затвореника у Абу Граибуу.

Као што постоје бројне методе злостављања и мучења, тако и повреде које настану могу бити различите:

Тортура не оставља последице само на особу која је била изложена злостављању, већ и на његову породицу и ближу околину.

Појаве сличне тортури уреди

Неће постојати тортура ако су бол или патња наступили услед примене законитих санкција.

Тако нпр. у одређеним, законом предвиђеним ситуацијама полиција има овлашћење да примени средства принуде који могу изазвати бол или патњу (физичка снага, везивање лисицама, употреба гумене палице итд.) али само ако је примена тих средстава одмерена, сразмерна опасности која прети и у складу са законом.[23] Могу постојати ситуације сличне тортури које не спадају у тортуру јер нису испуњени услови у погледу намере да се проузрокује бол или патања или су бол и патња слабијег интензитета или је циљ таквог поступања био другачији. Тада поступање службених лица најчешће неће бити тортура, али може бити неко друго кажњиво дело – наношење лаких или тешких телесних повреда, противправно лишавање слободе, дискриминација, изнуђивање исказа, злоупотреба службеног положаја, итд.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Текст Конвенције УН против тортуре и других сурових, нељудских и понижавајућих казни или поступака”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2010. г. Приступљено 22. 11. 2011. 
  2. ^ „9 Инсане Тортуре Тецхниqуес”. 19. 10. 2009. 
  3. ^ „Цалифорниа Пенал Цоде Сецтион 206 ПЦ: Тортуре”. 
  4. ^ „Пенал Цоде 206 – тхе цриме оф "Тортуре" ин Цалифорниа лаw”. 
  5. ^ Wхитнеy & Смитх 1897, стр. 6396.
  6. ^ Ноwак 2014, стр. 396–397.
  7. ^ Царвер & Хандлеy 2016, стр. 38.
  8. ^ Ноwак 2014, стр. 394–395.
  9. ^ Пéрез-Салес 2016, стр. 96–97.
  10. ^ а б Царвер & Хандлеy 2016, стр. 37–38.
  11. ^ Ноwак 2014, стр. 392.
  12. ^ а б Хајјар 2013, стр. 40.
  13. ^ Пéрез-Салес 2016, стр. 279–280.
  14. ^ Саул & Фланаган 2020, стр. 364–365.
  15. ^ Царвер & Хандлеy 2016, стр. 37.
  16. ^ Ноwак 2014, стр. 391.
  17. ^ Пéрез-Салес 2016, стр. 3, 281.
  18. ^ Wиснеwски 2010, стр. 73–74.
  19. ^ Државна заједница Србија и Црна Гора је ратификовала Конвенцију Уједињених нација против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака 2003. године (,,Службени лист СЦГ - Међународни уговори", број 9/2003).
  20. ^ „Кривични законик Републике Србије (члан 112)” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 16. 12. 2011. г. Приступљено 07. 11. 2011. 
  21. ^ „Устав Републике Србије на сајту Службеног гласника (члан 25.)” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 05. 01. 2012. г. Приступљено 04. 11. 2011. 
  22. ^ ,,Тортура у рату, последице и рехабилитација: југословенско искуство", група аутора, ИАН Интернатионал Аид Нетwорк, Београд. 2004. ISBN 978-86-83595-07-5. (пп. 146)
  23. ^ „Закон о полицији (члан 36)”. Архивирано из оригинала 06. 11. 2011. г. Приступљено 08. 11. 2011. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди