Трилер (жанр)

Трилер је филмски, телевизијски и књижевни жанр препун напетости и изненађења. Трилери јако стимулишу гледаочево распложење, пружајући му осећаје напетости, узбуђења, изненађења, ишчекивања и стрепње. Успешни примери трилера су филмови Алфреда Хичкока.

Уобичајена тема трилера је невина жртва и поремећени противник као што је приказано у Хичкоковом филму Ребека где гђа Данверс убеђује гђу Де Винтер да се убије.

Трилери генерално држе гледаоце „na ivici” док се радња филма приближава свом врхунцу. Скривање важних информација је уобичајен елемент.

Трилер се обично окреће око негативног лика, који обично представља врсту препреке коју главни глумац или глумица мора да прескочи.

Хомерова Одисеја сматра се једном од најстаријих прича у Западном свету и сматра се најстаријим прототипом овог жанра.

Карактеристике

Писац Владимир Набоков је рекао, на својим предавањима на Корнел Универзитету: „У Англо-Саксонском трилеру, негативац је генерално кажњен, а тихи, јаки човек осваја слабу, брбљиву девојку, али нигде у Западним земљама не постоји закон који каже да морамо увек да се држимо правила, тако да нам увек остаје нада да ће зли, али романтични момак избећи казну, а да ће добри али досадни момак бити на крају остављен од стране ћудљиве хероине”.

Трилери може бити дефинисан по осећању које изазива: ишчекујуће узбуђење. Укратко ако ствара узбуђење, онда је трилер.

Неизвесност

Неизвесност је битан фактор у жанру трилера.Код гледаоца изазива осећај задовољавајуће фасцинације и узбуђења помешаних са разумевањем,ишчекивањем и тензијом.Ово се развија од непредвидљивих, мистериозних и узбудјујућих догадјаја током радње, које терају гледаоца или читаоца да размишљају о последицама одредјених акција.Неизвесност се појачава како би оне финалне моменте, без обзира колико кратки они били, учинили незаборавнима. Неизвесност у причи тера читаоца да не стаје са читањем или гледањем све до свршетка.

У оквирима очекивања од саме приче,може се упоредити са знатижељом и изненађењем. Циљ је пренети причу са непрекидном тензијом, изненађењем, и сталним осећањем неизбежне пропасти.Неизвесност се у филмовима обично постиже комбинацијом наде и стрепње, које се стварају о ишчекивању закључног дела филма-Наде да ће све испасти добро, и стрепње да ипак неће. Друга врста неизвесности је ишчекивање које се јавља у тренуцима у којима тачно знамо шта ће се догодити, али са нестрпљењем очекујемо да се то заиста и оствари.

Види још

• Филмски жанрови