Туранска низија је низијски део средње Азије и Јужног Казахстана.[1][2][3]

Карта Каспијског и Аралског мора,жута сенка указује на каспијски басен
Туран Депрессион (ареа енцлосед бy оранге лине)

Опште информације уреди

Туранска депресија, Туранска низија или Турански басен је низија која се простире на територији Казахстана, Туркменистана и Узбекистана. Низијски регион лежи источно од Каспијског мора и југоисточно од Аралског језера у пространој Аралско-Каспијској депресији, али се простире и на деловима изнад нивоа мора. Једна је од највећих пешчаних пространстава на свету. Регион у просеку има мање од 381 милиметара падавина годишње. Пустиња Каракум лежи у дојем делу Туранске низије. Три највећа града ове регије су: Дашогуз у Туркменистану, Нукус у Узбекистану и Угренч, такође у Узбекистану. Река Аму Дарја тече у југоисточно-северозападном правцу кроз низију [4].

Географија уреди

Низијски регион лежи источно од Каспијског мора и југоисточно од Аралског мора[5][6] у огромној Аралско-каспијској депресији,[7] али се протеже и на делове изнад нивоа мора. То је једно од највећих пешчаних пространстава на свету,[8] које покрива површину од око 3 милиона км2.[9] У просеку, регион прима мање од 15 ин (380 мм) падавина годишње. Пустиња Каракум лежи у јужном делу Туранске низије.[10][11][12][13]

Део депресије поред Аралског мора је без дренирања. Укључује мрежу привремених потока који се обично завршавају у сланашнима[14][15] који сезонски постају слана језера.[16]

Три највећа града у Туранској депресији су Дашогуз у Туркменистану,,[17][18] Нукус у Узбекистану,[19][20] и Урганч,[20][21] такође у Узбекистану. Впадина Акчанаја у Туркменистану је 267 феет (81 метерс) испод нивоа мора. Река Аму Дарја тече у правцу југоисток–северозапад кроз низију.[22]

У плиоцену и плеистоцену, територија савремене Туранске депресије била је дно огромног Туранског мора, које је пре десетак хиљада година било подељено на савремено Каспијско и Аралско море.[23]

Границе уреди

  • на северу: Тургај
  • на североистоку: Казахскиј мелкосопочник
  • на истоку: котлина Балхаш-Алакол
  • на југоистоку: Тјен Шан и Памир
  • на југу: Копет Даг
  • на западу: источна обала Каспијског мора
  • на северозападу: Мугодзхар

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Мéтаилие, Георгес; Да Лаге, Антоине, ур. (5. 3. 2015). Дицтионнаире де биогéограпхие вéгéтале [Дицтионарy оф плант биогеограпхy] (на језику: француски) (Ноувелле изд.). ЦНРС ЕДИТИОНС. ИСБН 978-2271083289. 
  2. ^ Лицхвар, Роберт W.; Мелвин, Норман C.; Буттерwицк, Марy L.; Кирцхнер, Wиллиам Н. (јул 2012). Натионал Wетланд Плант Лист Индицатор Дефинитионс (ПДФ). У.С. Армy Цорпс оф Енгинеерс. Архивирано (ПДФ) из оригинала 12. 10. 2022. г. Приступљено 11. 10. 2022. 
  3. ^ Станисзеwски, Рyсзард; Јусик, Сзyмон; Купиец, Јерзy (1. 1. 2012). „Вариабилитy оф Таxономиц Струцтуре оф Мацропхyтес Аццординг то Мајор Морпхологицал Модифицатионс оф Лоwланд анд Упланд Риверс Wитх Дифферент Wатер Тропхy”. Наука Прзyрода Тецхнологие. 6. 
  4. ^ Карнаухов А. В.; Карнаухов В. Н. „Новая модель оледенений в Северном полушарии” (на језику: руски). 
  5. ^ „Драинаге Басин Оф Тхе Арал Сеа Анд Отхер Трансбоундарy Сурфаце Wатерс Ин Централ Асиа” (ПДФ). Унитед Натионс Ецономиц Цоммиссион фор Еуропе (УНЕЦЕ). 2005. Приступљено 4. 2. 2016. 
  6. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 63. ИСБН 86-331-2075-5. 
  7. ^ Георге Фредерицк Wригхт (1902) Асиатиц Руссиа, Цхаптер "Арал-Цаспиан Депрессион" (ат Гоогле Боокс)
  8. ^ Царое, Олаф (1953). „Тхе Тураниан Басин”. Совиет Емпире: Тхе Туркс оф Централ Асиа анд Сталинисм. Мацмиллан. ОЦЛЦ 862273470. 
  9. ^ „Туранская низменность” [Туран лоwланд]. Греат Совиет Енцyцлопедиа (на језику: руски). 26. стр. 320. 
  10. ^ Сцхеффел, Рицхард L.; Wернет, Сусан Ј., ур. (1980). Натурал Wондерс оф тхе Wорлд . Унитед Статес оф Америца: Реадер'с Дигест Ассоциатион, Инц. стр. 199. ИСБН 0-89577-087-3. 
  11. ^ „Каракум Десерт | Мап & Фацтс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-28. 
  12. ^ „Арал Сеа”. Стате оф Енвиронмент оф тхе Арал Сеа Басин: Регионал Репорт оф тхе Централ Асиан Статес. Интернатионал Фунд он тхе Арал Сеа. 2000. Архивирано из оригинала 16. 3. 2009. г. 
  13. ^ „Wорлд оф Цханге: Схринкинг Арал Сеа”. Тхе Еартх Обсерваторy. Натионал Аеронаутицс анд Спаце Администратион. Приступљено 3. 11. 2022. 
  14. ^ Соколов А. А. (1952). „История развития гидрографической сети СССР”. Гидрография СССР. Гидрометеоиздат. 
  15. ^ Игор С. Зонн, Алексеy Н Косарев, Мицхаел Х. Глантз & Андреy Г. Костианоy, Тхе Цаспиан Сеа Енцyцлопедиа, п. 156
  16. ^ Саниа Беисенбаева, Десцриптион оф тхе форецаст оф спринг флоод волуме оф тхе Илек Ривер,
  17. ^ Бруммелл, Паул (2005). Туркменистан (на језику: енглески). Брадт Травел Гуидес. стр. 164, 167—168. ИСБН 978-1-84162-144-9. 
  18. ^ „ИДМЦ Репорт”. Архивирано из оригинала 2009-04-29. г. Приступљено 2007-04-13. 
  19. ^ „Худудлар бо'yицха схахар ва qисхлоq ахолиси сони” [Урбан анд рурал популатион бy дистрицт] (ПДФ) (на језику: узбечки). Каракалпакстан Републиц департмент оф статистицс. 
  20. ^ а б „Цлассифицатион сyстем оф территориал унитс оф тхе Републиц оф Узбекистан” (на језику: узбечки и руски). Тхе Стате Цоммиттее оф тхе Републиц оф Узбекистан он статистицс. јул 2020. 
  21. ^ „Вилоyат бо'yицха схахар ва qисхлоq ахолиси сони” [Урбан анд рурал популатион ин тхе регион] (ПДФ) (на језику: узбечки). Xоразм регионал департмент оф статистицс. 
  22. ^ „Турáн”. Гран Енцицлопедиа Илустрада (на језику: шпански). 19. Едиционес Данае, С.А. ИСБН 84-7505-292-4. 
  23. ^ Карнаукхов, А. V.; Карнаукхов, V. Н. „Новая модель оледенений в Северном полушарии” [А неw модел оф глациатион ин тхе Нортхерн Хемиспхере] (на језику: руски). Архивирано из оригинала 21. 11. 2010. г. Приступљено 13. 12. 2012. 

Литература уреди

Spoljašnje veze уреди