УДП глукуронозилтрансфераза 2 фамилија, полипептид Б4, такође позната као УГТ2Б4, је ензим који је код људи кодиран геном УГТ2Б4.[4][5][6]

УГТ2Б4
Идентификатори
АлијасиУГТ2Б4
Спољашњи ИДОМИМ: 600067 МГИ: 1919023 ХомолоГене: 130717 ГенеЦардс: УГТ2Б4
Образац РНК изражавања
Море референце еxпрессион дата
Ортолози
ВрстеЧовекМиш
Ентрез
Енсембл
УниПрот
РефСеq (мРНА)

НМ_001297615
НМ_001297616
НМ_021139

НМ_152811

РефСеq (протеин)

НП_001284544
НП_001284545
НП_066962

НП_690024

Лоцатион (УЦСЦ)н/аЦхр 5: 87.06 – 87.07 Мб
ПубМед сеарцх[2][3]
Wикидата
Виеw/Едит ХуманВиеw/Едит Моусе

Фунцтион

уреди

УГТ2Б4 је углавном укључен у глукуронидацију хиодезоксихолне киселине, жучне киселине и катехол-естрогена, као што су 17-епиестриол и 4-хидрокси-естрон.[7]

Изражавање ензима УГТ2Б4 појачава фарнезоидни X рецептор (ФXР), нуклеарни рецептор који се активира жучним киселинама.[8] Ове исте жучне киселине су супстрати за ензим УГТ2Б4. Отуда повећање регулације УГТ2Б4 активираним ФXР-ом обезбеђује механизам за детекцију, коњугацију и накнадну елиминацију токсичних жучних киселина.

Референце

уреди
  1. ^ а б в ГРЦм38: Енсембл релеасе 89: ЕНСМУСГ00000035836 - Енсембл, Маy 2017
  2. ^ „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине. 
  3. ^ „Моусе ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине. 
  4. ^ „Ентрез Гене: УГТ2Б4 УДП глуцуроносyлтрансферасе 2 фамилy, полyпептиде Б4”. 
  5. ^ Јацксон МР, МцЦартхy ЛР, Хардинг D, Wилсон С, Цоугхтрие МW, Бурцхелл Б (март 1987). „Цлонинг оф а хуман ливер мицросомал УДП-глуцуроносyлтрансферасе цДНА”. Биоцхем. Ј. 242 (2): 581—8. ПМЦ 1147744 . ПМИД 3109396. дои:10.1042/бј2420581. 
  6. ^ Монагхан Г, Цларке ДЈ, Повеy С, Сее ЦГ, Боxер M, Бурцхелл Б (септембар 1994). „Исолатион оф а хуман YАЦ цонтиг енцомпассинг а цлустер оф УГТ2 генес анд итс регионал лоцализатион то цхромосоме 4q13”. Геномицс. 23 (2): 496—9. ПМИД 7835904. дои:10.1006/гено.1994.1531. 
  7. ^ Барре L, Фоурнел-Гиглеуx С, Финел M, Неттер П, Магдалоу Ј, Оуззине M (март 2007). „Субстрате специфицитy оф тхе хуман УДП-глуцуроносyлтрансферасе УГТ2Б4 анд УГТ2Б7. Идентифицатион оф а цритицал ароматиц амино ацид ресидуе ат поситион 33”. ФЕБС Ј. 274 (5): 1256—64. ПМИД 17263731. С2ЦИД 27151203. дои:10.1111/ј.1742-4658.2007.05670.x . 
  8. ^ Барбиер О, Торра ИП, Сирвент А, Цлаудел Т, Бланqуарт C, Дуран-Сандовал D, Куиперс Ф, Косyкх V, Фруцхарт ЈЦ, Стаелс Б (јун 2003). „ФXР индуцес тхе УГТ2Б4 ензyме ин хепатоцyтес: а потентиал мецханисм оф негативе феедбацк цонтрол оф ФXР ацтивитy”. Гастроентерологy. 124 (7): 1926—40. ПМИД 12806625. дои:10.1016/С0016-5085(03)00388-3. 

Литература

уреди