Уговор о лиценци
Уговор о лиценци представља један од кључних уговора за регулисање односа између ствараоца и пословних субјеката који употребљавају нека од права интелектуалне, односно индустријске својине. Уговором о лиценци се давалац лиценце обавезује да уступи преузимачу лиценце, у целини или делимично, право свог интелектуалног рада, техничког знања, модела или жига, под условом да стицалац лиценце за то плати одређену накнаду.[1]
Обавезе даваоца лиценце уреди
Обавезе даваоца лиценце проистичу из законских одредби о уговору о лиценци.[2] Ове обавезе се односе на:
- Предмета лиценце — подразумева предају предмета лиценце у одређеном року уз потребну документацију;
- Давање упутства и обавештења — односи се на давање упутства и обавештења за успешно коришћење предмета;
- Гаранцију — обухвата гаранцију о техничкој изводљивости као и гаранцију о техничкој употребљивости предмета;
- Јемства — јемство да ће давалац лиценце чувати и бранити право које је уступио стицаоцу од трећих лица;
- Обавезу да коришћење лиценце неће штетно деловати на живот и здравље људи.
Обавезе стицаоца лиценце уреди
Обавезе стицаоца лиценце су такође предвиђене законом и односе се на:
- Обавезе искоришћавања предмета лиценце - стицалац је у обавези да предмет искоришћава на уговорени начин;
- Чување тајности предмета лиценце - произилази из начела савесности и поштења, нарочито битан код непатентираних проналазака;
- Забрана искоришћавања резултата накнадног усавршавања предмета - ова облигација је подложна промени, ако се уговором тако одреди;
- Обавезу одржавања одређеног квалитета - која постоји ако је уз лиценцу за производњу уступљена и лиценца за жиг;
- Обавезу одговарајућег обележавања - дужност стицаоца лиценце да робу обележи ознаком о производњи, као што је назначено у лиценци;
- Исплату накнаде - дужност стицаоца лиценце да плати за њено коришћење на време, како је у уговору предвиђено.
Предмет уговора о лиценци уреди
Уговор о лиценци за предмет има пренос права коришћења патента, знакова разликовања и know how. Права која су предмет лиценце могу се поделити на заштићена, пријављена и незаштићена. За уговор о лиценци је такође веома значајно да представља именовани, двоструко обавезни, теретни, комутативни уговор, за који је законом предвиђена писмена форма. Лиценца траје најдуже до истека трајања законске заштите права које се преноси.[3]
Врсте уговора о лиценци уреди
- Према територијалном критеријуму уговори о лиценци могу бити просторно ограничени и просторно неограничени. Ако уговором није другачије одређено сматра се да је лиценца просторно неограничена.
- Према времену трајања уговори о лиценци могу бити закључени на одређено или на неодређено време. При томе и неограничено време је суштински ограничено јер траје само до истека трајања права, када прелази у јавни домен.
- Према области примене права лиценца може бити лиценца за производњу,лиценца за употребу, лиценца за продају, лиценца за увоз или извоз.
- Према врсти овлашћења постоје искључиве и неискључиве лиценце.
Прекид уговора о лиценци уреди
Престанак уговора о лиценци може настати услед протока одређеног времена, отказа, смрти, стечаја и редовне ликвидације.
Види још уреди
- Лиценца
- Весна Бесаровић, Интелектуална својина, уџбеник, Београд, 2000.
Референце уреди
- ^ „Појам, развој и место Пословног права”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2010. г. Приступљено 09. 06. 2011.
- ^ Закон о облигационим односима чл.691-695
- ^ Основи пословног права, Уџбеник, Факултет Организационих Наука