Унионоида су слатководне шкољке од којих неке живе у брактичним водама. Најчешће породице су Унионидае и Маргаритиферидае. Све имају заједничку ларвену фазу, која је привремено паразит на рибама, док непорасту довољно да има се издуже сифони да могу да живе у муљу. Углавном су одвојених полова.[1]

Унионоида
Анодонта анатина
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Моллусца
Класа: Бивалвиа
Кладус: Палаеохетеродонта
Ред: Унионида

Морфологија уреди

Облик ових шкољки варира, а обично је издужен. Имају чврсте, прстасте валве са бисерном унутрашњости, радијалне структуре и читаву павијативни линију. Карактеришу се доброразвијеним седефастима слојем и неке се користе за производњу бисера.

Распрострањеност уреди

Унионоида су распрострањене на шест континената, где су ограничени искључиво на реке, потоке и језера. Морских врста нема, иако једна врста толерише брактичне воде(‘’Глебула ротундата’’). Постоји око 900 врста широм света, а око 300 врста је ендемично за Северну Америку.

Животне навике уреди

Унионоида се закопавају у подлогу брзих текућих слатководних вода. Оне су једне од најдуговечнијих врста. Као и код осталих шкољки, Унионоида љуска се састоји од два дела која су заједнички повезана, који се могу затворити како би заштитили мекано тело животиње. Имају и мишићно стопало, које им омогућава да се шкољка полако креће и укопава у дно свог слатководног станишта

Ларвени стадијум уреди

Имају јединствен и сложен животни циклус, који укључује паразитске ларве. Ова ларвена форма некада је била описана као паразитски црв на рибама домаћинима, међутм ларве нису црви и нештете риби у нормалним околностима. Први ларвени стадијум је глоцхидиа, које се помоћу куке каче за рибу. Неке Унионоида ослобађају глоцхидиа у слузавим пакетима званима цонглутинатес. Постоје још и супер-цонглутинате, које поцећају на ларве водених мува или на рибља јаја. Када га риба прогута, разбија се и ослобађа глоцхидиа.[2][3][4]

Референце уреди

  1. ^ WоРМС - Wорлд Регистер оф Марине Специес - Унионида
  2. ^ https://www.jstor.org/stable/3226998?seq=1#metadata_info_tab_contents
  3. ^ https://www.jstor.org/stable/2426721?seq=1#metadata_info_tab_contents
  4. ^ Брајковић, Милоје. Зоологија инвертребрата (прво изд.). завод за уџбенике. стр. 304—305.