Uspomene jednog neženje

Успомене једног нежење (шп. Memorias de un solterón) је роман шпанске списатељице Емилије Пардо Басан (1851-1921) из 1896. године. Ово дело је допринело развоју феминстичке свести Шпаније крајем 19. и почетком 20. века. Циљ Пардо Басан је био да у свом делу представи тадашње шпанско друштво у коме су преовладавала стереотипна размишљања о улози жене. Кроз ово дело Емилија се бави женским правима и традиционалним оковима који спречавају женску еманципацију и њен напредак.

Успомене једног незење

Настанак и садржај
Ориг. наслов	Мемориас де ун солтерóн
Аутор	Емилија Пардо Басан

Емилија Пардо Басан је кроз историју представљана као независна уметница са критичким погледом на друштво. Иако самоука, инсистирала је на систему који ће жени дати право место у свету образовања без дискриминације и предрасуда. Зато ово идеолошко дело често називају манифестом женске слободе.

Радња

Радња романа је смештена у Маринеди, провинцијском граду у Галисији, деведесетих година 19. века. Маринеда је представљена као средина у којој владају прописана друштвена правила и свако ко одступа од њих бива осуђиван. Роман прати животе Маура Парехе и породице Нејра који се својим животним ставовима супростављају друштвеним нормама.

Мауро Пареха је самац, мирног и уређеног живота. Живи у пансиону са својим мачком и кућепазитељком, Доња Консуелом. Његов велики пријатељ је Бенисио Нејра, посвећен породици и васпитању деце. Нејра има једанаест прелепих ћерки. Три ћерке су у роману својим сложеним карактерима добиле највећу пажњу и управо поређењем њихових личности Пардо Басан приказује колико се женске тежње, очекивања и жеље могу разликовати. Роса, млада девојка заносне лепоте, животни смисао види у богатству. Представљена је као расипница која би потрошила и последњи очев динар ради ужитка. Аргос је хировита заводница неуравнотеженог темперамента и ћудљиве нарави коју је тешко докучити. Трећа сестра, Феита, уједно и лик кроз који је списатељица приказала своје феминистичке тежње, је ексцентрична, храбра и има другачије циљеве од осталих маринедских госпођица. Живот Маура Парехе је у директној вези са животима ових девојака, не само због пријатељства са њиховим оцем, већ и због односа са једном од њих. Наиме, упркос својој рационалности и прагматичности, вечити нежења се заљубљује у најмлађу Феиту.

Живот Маура Парехе

Мауро Пареха је представљен као вечити нежења. Он је успео да заобиђе стереотипе и обликовао је живот према сопственим уверењима. Карактеристичан је по томе што није посвећен стварању породице, већ уживању које доноси самачки живот. Остаје доследан својој рутини и успешно избегава све што би могло да је наруши. Супротно мишљењу већине, он верује да би му живот у браку донео више патње него среће. Временом би се узбудљива романса претворила у навику, а радост због деце у обавезе којима није дорастао. Пареха слепо верује у своју идеју брака, у коме би жена увек волела другог и тиме вређала његов мушки понос. Потврду својих начела налази у примерима из средине у којој живи. У Маринеди, граду превише малом и ригидном, Маурова схватања не могу да пронађу своје место, осуде суграђана нису му стране и свакодневно се суочава са њима. Напослетку, Парехину мирну стварност разбија млада, екстравагантна бунтовница, Фе, кћерка његовог пријатеља Неире.

Лик Феите

Феита (шп. fe-vera) је девојка широких схватања која се јасним принципима I чврстим ставовима супротставља приземним размишљањима становника Маринеде. Далеко испред свог времена, у коме се женски глас није чуо, а једина сврха госпођица била је да се уда и роди децу. Феита је екстравагантна, жели да се образује и обезбеди своје место у друштву. Непомирљива са стварношћу у којој се нашла и изазвана неморалним поступцима својих сестара, млада Феита истрајна је у борби да оствари своју сврху на другачији начин. Жељна је учења и самосталности, слободу тражи у свим аспектима свог живота па тако одлучује да остане неудата. Тежи ка томе да буде независна и самосвесна девојка. Не дозвољава да јој друштво намеће правила која би од ње направила послушну супругу богатог и уваженог припадника буржуазије и брижну мајку петоро деце. Свој бунт изражава и физичким изгледом, потпуно атипичним и неприхватљивим за једну младу даму, неугледне је спољашњости и често је називају запуштеном. Феита је девојка која има високе цијеве и амбиције које су биле ван оквира конзервативног друштва. Она је симбол феминизма тог доба, а списатељица кроз њен лик наглашава потребу за еманципацијом жена.

Споредни ликови

• Роса - једна од Дон Бенисијевих ћерки, потпуно опседнута одећом, сређивањем и улепшавањем, што за њу представља смисао живота. Циљ јој је да својим изгледом очара становнике Маринеде. Она је диктирала моду, па су је самим тим многи критиковали и опонашали. Била је нестварно лепа и знала је да изнесе одећу на прави начин, макар на себи имала обичну и најјефтинију. Иако је тросила много новца на одећу, њен отац то никада није хтео да призна другима.
• Дон Бенисио Нејра - он је свакако лик у роману који највише пати. Иако пожртвован отац дванаесторо деце, од којих су једанаест ћерке, он у себи нема жара а ни воље да се супротстави било коме а поготово не незахвалним кћерима. На самом крају дела, Нејра ће учинити нешто сасвим неочекивано I непредвиђено што ће у шоку оставити, не само њега, него и остале јунаке ове интригантне приче.
• Примо Кова - весели сплеткарош по чијем је мишљењу оговарање хлеб за душу. Кова је уједно и најбољи извештач Маура Парехе. Он ће пре Маура увидети Феитине врлине и њену унутарњу лепоту па ће је, сходно томе, подржавати у свему. Иако његов лик није пресудан за ток романа, делом утиче на Пареху јер му је управо он неретко био једино друштво.
• Луис Мехија - Човек средњег раста, витак, шармантан. Увек се облачио веома господски и како доликује. Наизглед се чинио озбиљан, али је уствари исмевао све и свакога око себе.
• Доња Консола - Има озбиљно тамно лице,равну косу и увек говори мирним тоном. Она је била једна од оних слушкиња, код којих љубав према господару тајанствено прелазе у физичке карактеристике, те проузрокују изразиту сличност, не само физичку већ и покрете и гестикулације..
• Аргос - Право име јој је Марија Рамоне, а сви је зову ' Божанска Аргос '.Годинама уназад није излазила из цркве и исповедаонице. А сада је отишла у другу крајност, мисли само на љубавне преписке и романсе.

Спољашње везе

• Мемориас де ун солтерóн
• Емилија Пардо Басан