Википедија

V(D)Ј рекомбинација

V(D)Ј рекомбинација (соматска рекомбинација) је механизам генетичке рекомбинације у раним ступљевима имуноглобулинске (Ig) и TCR продукције имунског система. V(D)Ј рекомбинација се одвија у примарним лимфоидним ткивима (коштаној сржи за Б ћелије, и у грудној жлезди за Т ћелије). V(D)Ј рекомбинација скоро рандомно комбинује варијабилне, разноврсне и спајајуће (енгл. Variable, Diverse, and Joining) генске сегменте кичмењака, и због случајности у избору различитих гена је у стању да кодира разноврсне протеине који одговарају антигенима са бактерија, вируса, паразита, дисфункционалних ћелија као што су ћелије тумора,[1] и полена.

Молекули људских антитела (и Б ћелијски рецептори) састоје се од тешких и лаких ланаца са константним (C) и варијаблним (V) регионима који кодирају гене три локуса.

  1. Имуноглобулински тешки локус (IGH@) на хромозому 14, који садржи гене за имуноглобулински тешки ланац
  2. Имуноглобулински капа локус (IGK@) на хромозому 2, који садржи гене за имуноглобулински лаки ланац
  3. Имуноглобулински ламбда локус (IGL@) на хромозому 22, који садржи гене за иммуноглобулин лаки ланац

Вишеструки гени за варијабилне регионе су кодирани у људском геному који садржи три дистинктна типа сегмената. На пример, регион имуноглобулинског тешког ланаца садржи 44 варијабилна (V) гена[2] плус 27 D гена и 6 Ј гена.[3] Лаки ланци такође поседују бројне V и Ј гене, али немају D гене. Механизмом ДНК преуређивања тих регионалних гена могуће је генерисати енормни репертоар антитела; око 3×1011 комбинација је могуће, мада се неке уклањају због самореактивности.

Референце уреди

  1. ^ Аббас АК & Лицхтман АХ (2003). Целлулар анд Молецулар Иммунологy (5тх изд.). Саундерс, Пхиладелпхиа. ИСБН 978-0-7216-0008-6. 
  2. ^ Матсуда, Ф; Исхии, К; Боурвагнет, П; Кума, К; Хаyасхида, Х; Миyата, Т; Хоњо, Т (1998). „Тхе цомплете нуцлеотиде сеqуенце оф тхе хуман иммуноглобулин хеавy цхаин вариабле регион лоцус”. Тхе Јоурнал оф еxпериментал медицине. 188 (11): 2151—62. ПМЦ 2212390  . ПМИД 9841928. 
  3. ^ Ли, А; Руе M; Зхоу Ј (2004). „Утилизатион оф Иг хеавy цхаин вариабле, диверситy, анд јоининг гене сегментс ин цхилдрен wитх Б-линеаге ацуте лyмпхобластиц леукемиа: имплицатионс фор тхе мецханисмс оф ВДЈ рецомбинатион анд фор патхогенесис”. Блоод. 103 (12): 4602—9. ПМИД 15010366. дои:10.1182/блоод-2003-11-3857. Архивирано из оригинала 15. 09. 2019. г. Приступљено 31. 05. 2012. 

Литература уреди

  • Хартwелл ЛХ, Хоод L, Голдберг ML, Реyнолдс АЕ, Силвер ЛМ, Верес РЦ (2000). Цхаптер 24, Еволутион ат тхе молецулар левел. Ин: Генетицс. Неw Yорк: МцГраw-Хилл. стр. 805—807. ИСБН 978-0-07-299587-9. 
  • V(D)J Recombination. Series: Advances in Experimental Medicine and Biology, Vol. 650 Ferrier, Pierre (Ed.) Landes Bioscience 2009, XII, 199 p. ISBN 978-1-4419-0295-5..
  • Аббас АК & Лицхтман АХ (2003). Целлулар анд Молецулар Иммунологy (5тх изд.). Саундерс, Пхиладелпхиа. ИСБН 978-0-7216-0008-6. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=V(D)J_rekombinacija&oldid=27558845”