Википедија

Вагинизам

Вагинизам (грч. вагинисмус) је физичко или психичко стање жене изазвано грчевитим стезањем мишића вагиналног улаза и карличног дна. Најчешће је присутан код младих жена услед претеране осетљивост вагиналног улаза. Вагинизам утиче на способност жене да у било којем облику, обави вагиналну пенетрацију — укључујући и било који сексуални однос, пенетрацију прстима, убацивање тампона, дијафрагме или других менструацијских помагала, лекова али и пенетрацију која укључује гинеколошке прегледе (унос спекулума и ПАПА тестове).

Вагинизам
Мишићи укључени у вагинизам
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностгинекологија
МКБ-10Ф52.5, Н94.2
МКБ-9-CM306.51 625.1
ДисеасесДБ13701
МедлинеПлус001487
МеСХД052065

Алтернативни називи уреди

Сексуална дисфункција — вагинизам

Етиопатогенеза уреди

Иако се не зна тачан узрок претпоставка је да вагинизам настаје као последица невољног грчење вагиналних мишића, што чини било коју пенетрацију у унутрашњост вагине јако болном или немогућом. Иако нема доказа, који је мишић одговоран за спазам вагиналног зида, најчешће се сматра да је то пубококцигелани мишић, познат и као „ПЦ мишић". Међутим не искључује се и грчење осталих мишића тог подручја, као што су леватор ани, булбоцаверносус, циркумвагинални (околовагинални) и перивагинални (привагинални) мишићи.[1]

Жена са вагинизмом може и свесно контролисати спазам, јер је он рефлекс који може бити повезан са рефлексним затварањем очију када неки предмет пође према њој.

Тежина вагинизма, као и бол приликом пенетрације (укључујући и сексуалну), индивидуално варира, од жене до жене.[1]

Предиспозиција уреди

Фактори који могу доприниети појави примарног или секундарног вагинисмуса укључују:

  • Страх од губитка контроле;
  • Неповјерење у односу на партнера;
  • Самосвијест о телесној слици;
  • Заблуде о сексу или недостижни стандарди за секс од претераних прегледа и прикупљања сексуалних материјала, као што су порнографија или апстиненција;
  • Страх да вагина није довољно широка или довољно дубока / превелик страх од партнеровог пениса;
  • Неоткривена или одбијена сексуалност (посебно, асексуални или лезбијско искуство);
  • Неоткривено или одбијено осећање као као што је трансродност (конкретно, код трансмушкараца).[2]

Примарни вагинизам уреди

Жена има примарни вагинизам када није у стању да обави пенетративни секс или искуство безболне вагиналне пенетрације. Овај облик се обично јавља код тинејџерки и жена у раним двадесетим годинама живота, када су многе девојке и младе жене у западном свету имале прве покушаје да користе хигијенске тампоне, имале продоран секс, или су обављале гинеколошки Папа тест.

Жена са вагинизмом често може бити несвесна свог стања док покушава вагиналну пенетрацију, а може бити упознат са узроцима њеног стања.

Предиспозиција уреди

Неколико од главних фактора који могу допринети примарни вагинизам укључују:

  • Стање које се назива синдром вестибулитис вулве, више или мање синоним за фокалне вагинитис, такозвана суб-клиничку упалу, у којој се доживљава бол при неком облику покушаја пенетрације;
  • Инфекције уринарног тракта;
  • Вагиналне гљивичне инфекције
  • Сексуално злостављања, силовање, други облици сексуалног злостављања, покушај или напад у циљу сексуалног злостављања;
  • Познавање (или сведочење) сексуалног или физичког злостављања других, без личног таквог искуства;
  • Насиље или слични сукоби у раном кућном окружењу;
  • Страх од болова повезаних с пенетрацијом, посебно популарна заблуда „пробијања" химена на први покушај пенетрације или идеја да ће прва вагинална пенетрација неминовно повриједити девојку:
  • Хронична болна стања и понашање по моделу „избегавања штете”.
  • Било која физичка инвазивна траума (не нужно или чак ни у близини гениталија);
  • Генерализована анксиозност;
  • Стрес;
  • Негативне емоционалне реакције према сексуалној стимулацији;
  • Конзервативно морално образовање, које може изазвати негативне емоције.[3][4][5]
  • Примарни вагинизми су често и идиопатски.[6]

Секундарни вагинизам уреди

Секундарни вагинизам настаје када жена које су раније била у могућности да остваре пенетрацију. То може бити због физичких узрока као што су:

Третман овог вагинизам је исти као и за примарни вагинизам, иако, у овим случајевима, претходно искуство са успешним пенетрацијама може помоћи у бржем рјешавању стања.

Пери-менопаузни и менопаузни вагинизам, често настаје због сушења вулве и вагиналног ткива, као последице смањења естрогена и као резултат „микро-сужавања" при првом изазивању сексуалног бола, који је довео до спазма.[7]

Класификација уреди

Ламонт је класификовао вагинизам према тежини стања, описујући четири степена;[8] док је Пацíк проширио Ламонтову класификације, укључењем и петог степена,[9]

Први степен — жена има спазам мишића карлице који се може лако, са сигурношћу опустити.

Други степену — грч вагине је присутан, али се одржава на нивоу карлице,

Трећи степен — жена подиже карлицу како би да избегне да буде испитана.

Четврти степен — (такође познатом као 4. класа вагинизма), је најтежи облик вагинизма, када жена подиже задњицу, повлачи и чврсто стеже бутине да избегне испитивање.

Пети степен — у којем жена доживљава висцералне реакције, као што су знојење, хипервентилација, лупање срца, дрхтање, тресење, мучнина, повраћање, губљење свијести, желећи да скочи са стола или напада лекара.[10]

Иако се обично сматра да је у примарни вагизмус укључен само пубококцигеални мишић, Пацíк је идентификовао и учешће два додатна мишића, у жена под седативима — булбоспонгиозуса и средњих вагиналних мишића (пуборецталних мишића).[9]

Клиничка слика уреди

Главни знаци и симптоми су:

  • Тешка или болна вагинална пенетрација током полног односа.
  • Вагинална пенетрација можда није могућа.
  • Вагинални бол током сексуалног односа или прегледа карлице.
  • Депресија и анксиозност — јер жене са вагинизмом често постану забринуте због немогућности сексуалног односа.[11]

То не значи да не могу бити сексуално узбуђене, јер многе жене са овим проблемом могу имати оргазме без пенетрације када им се стимулише клиторис.

Дијагноза уреди

Дијагноза се поставља на основу анамнезе и гинеколошког прегледа када се објективно може потврдити дијагнозу. Медицинска анамнеза и комплетан физички преглед потребни су и за тражење других узрока бола код сполних односа (диспареунија).

Терапија уреди

Здравствени тим састављен од гинеколога, физиотерапеута и сексуалног саветника може помоћи у лечењу.

Третман укључује комбинацију физикалне терапије, едукације, саветовања и вежби као што је контракција и опуштање мишића дна карлице (Кегелове вежбе).

Препоручују се вагиналне дилатације помоћу пластичних дилататора. Ова метода помаже да жена постане мање осетљива на вагиналну пенетрацију. Ове вежбе треба да се раде под руководством обученог терапеута, физиотерапеута или другог здравственог радника.

Терапија треба да укључи партнера и може полако довести до интимнијег контакта, како би се на крају терапије омогућио нормалан однос.

Прогноза уреди

Жене које лече специјалисти едуковани за сексуалну терапију могу врло често превладати овај проблем.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ а б Лахаие, МА; Боyер, СЦ; Амсел, Р; Кхалифé, С; Биник, YМ (септембар 2010). „Вагинисмус: а ревиеw оф тхе литературе он тхе цлассифицатион/диагносис, етиологy анд треатмент.”. Wомен'с хеалтх (Лондон, Енгланд). 6 (5): 705—19. ПМИД 20887170. дои:10.2217/wхе.10.46. 
  2. ^ Сwердлофф РС, Wанг C. Сеxуал дyсфунцтион. Ин: Јамесон ЈЛ, Де Гроот Љ, де Кретсер ДМ, ет ал, едс. Ендоцринологy: Адулт анд Педиатриц. 7тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2016:цхап 123.
  3. ^ Борг, Цхармаине; Петерс, L. M.; Wеијмар Сцхултз, W.; де Јонг, П. Ј. (фебруар 2012). „Вагинисмус: Хеигхтенед Харм Авоиданце анд Паин Цатастропхизинг Цогнитионс”. Јоурнал оф Сеxуал Медицине. 9 (2): 558—567. дои:10.1111/ј.1743-6109.2011.02535.x. 
  4. ^ Борг, Цхармаине; Петер Ј. Де Јонг; Сцхултз, Wиллиброрд Wеијмар (јун 2010). „Вагинисмус анд Дyспареуниа: Аутоматиц вс. Делиберате: Дисгуст Респонсивитy”. Јоурнал оф Сеxуал Медицине. 7 (6): 2149—2157. дои:10.1111/ј.1743-6109.2010.01800.x. 
  5. ^ Борг, Цхармаине; Петер Ј. де Јонг; Сцхултз, Wиллиброрд Wеијмар (јануар 2011). „Вагинисмус анд Дyспареуниа: Релатионсхип wитх Генерал анд Сеx-Релатед Морал Стандардс”. Јоурнал оф Сеxуал Медицине. 8 (1): 223—231. дои:10.1111/ј.1743-6109.2010.02080.x. 
  6. ^ „Вагинисмус”. Сеxуал Паин Дисордерс анд Вагинисмус. Армениан Медицал Нетwорк. 2006. Приступљено 7. 1. 2008. 
  7. ^ Пацик, Петер (2010). Wхен Сеx Сеемс Импоссибле. Сториес оф Вагинисмус & Хоw Yоу Цан Ацхиеве Интимацy. Манцхестер, НХ: Одyне. стр. 8хттп://www.вагинисмусмд.цом/боок/. ИСБН 978-0-9830134-0-2. 
  8. ^ Ламонт, ЈА (1978). „Вагинисмус”. Ам Ј Обстет Гyнецол. 131 (6): 633—6. ПМИД 686049. 
  9. ^ а б ПТ, Пацик (децембар 2009). „Ботоx треатмент фор вагинисмус”. Пласт. Рецонстр. Сург. 124 (6): 455е—6е. ПМИД 19952618. дои:10.1097/ПРС.0б013е3181бф7ф11. Архивирано из оригинала 04. 06. 2012. г. Приступљено 15. 02. 2019. 
  10. ^ Пацик, ПТ.; Цоле, ЈБ. (2010). Wхен Сеx Сеемс Импоссибле. Сториес оф Вагинисмус анд Хоw Yоу Цан Ацхиеве Интимацy. Одyне Публисхинг. стр. 40—7. 
  11. ^ Цоwлеy ДС, Лентз ГМ. Емотионал аспецтс оф гyнецологy: депрессион, анxиетy, ПТСД, еатинг дисордерс, субстанце усе дисордерс, "диффицулт" патиентс, сеxуал фунцтион, рапе, интимате партнер виоленце, анд гриеф. Ин: Лобо РА, Герсхенсон ДМ, Лентз ГМ, Валеа ФА, едс. Цомпрехенсиве Гyнецологy. 7тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2017:цхап 9.

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vaginizam&oldid=27448319”