Veb-standardi (engl. Web standards) су формални, слободни стандарди и друге техничке спецификације које дефинишу и описују аспекте Веба (енгл. World Wide Web). Последњих година овај термин се све чесће везује за тренд који подржава групу најпрактичнијих начина за изградњу веб-сајтова, и филозофију веб-дизајна и развоја који укључује те методе.[1]

Опште уреди

Веб-стандарди укључују велики број независних стандарда и спецификација, од којих неке управљају аспектима интернета, а не само веба. Чак и када нису веб-фокусирани, такви стандарди директно или индиректно утичу на развој и администрацију веб-сајтова и веб-сервиса. Разматрања укључују и интероперабилност, приступачност и могућност коришћења веб-страна и веб-сајтова.

Веб-стандарди, у ширем смислу, укључују следеће:

Веб-стандарди нису фиксирана група правила, већ су групе техничких спецификација о веб-технологији које се константно унапређују.[8] Веб-стандарди су развијени од стране организације за стандарде-групе интересантних и често супроставњених, овлашћених страна са задатком стандардизације - не технологије које су развијене и декларисане да буду стандард од стране појединаца или компаније.[8]

Важно је разликовати спецификације које су у фази развоја од оних који су достигли свој финални облик (У слуцају W3Ц спецификација, највиши ниво завршености).[8]

Честа употреба уреди

Када су веб-сајтови или веб-стране сагласне са веб-стандардима, то углавном значи да сајт или страна имају валидан ХТМЛ, ЦСС и ЈаваСцрипт. ХТМЛ би требало да има приступачност и семантичке смернице. Потпуно извршавање по стандарду такође покрива и правилна подешавања кодирања карактера, исправност, РСС-а и Атом-ове веб-вести, РДФ, исправне мета податке, исправан XМЛ, исправно коришћење објеката и скрипти, кодови независни од резолуције рачунара и правилна подешавања сервера. [9]

Када се говори о веб-стандарду следеће објаве се углавном виде као фундаменталне:

  • Препоруке за језик за обележавање, као што је језик за обележавање хипертекстуалних докумената (ХТМЛ), прошириви језик за обележавање (XХТМЛ), скалабилна векторска графика (СВГ) и Xформе, из W3Ц.
  • Препоруке за стилске странице (енг.стyлесхеетс), нарочито ЦСС, из W3C.
  • Стандарди за ECMAScript, познатији као JavaScript, из Ecma Internacional.
  • Препоруке за ДОМ, из W3C.
  • Правилно формирана имена и адресе за странице и сви ресурси преузети из јединственог идентификатора ресурса (УРИ) базираних на основу RFC 2396, из ИЕТФ.[10]
  • Правилно коришћење ХТТП и МИМЕ за испоруку страница, враћање података са њих и захтевање осталих ресурса који се налазе у њима, базираних на RFC 2616, из ИЕТФ.[11]

Веб-приступачност је заснована на „Смерницама за приступачност веб-садржајима",[12] објављених од стране W3C-ове „Иницијативе за приступачност веба“.

Семантички рад у W3C-у је усмерен од стране објава које су повезане са РДФ-ом, ГРДДЛ, OWL-ом

Стандардне публикције и тела уреди

W3C препоруке су спецификације или скуп смерница које су, након интензивних договора и реализација, прихваћене од W3C чланова и директора.

ИЕТФ-ов стандард је карактеризован од стране високо образованог техничког кадра и верује да специфични протоколи и сервиси обезбеђују значајну корист интернет заједници. Спецификација која достигне статус стандарда добија свој број у ИЕТФ СТД серији док задржава оригинални ИЕТФ РФЦ број.

Нестандардни и тржишни притисци уреди

У тренутном радном нацрту предложеног стандардног документа ХТМЛ 5,[13] W3C је предложио секцију насловљену „Веза са Flash, Silverlight, XUL и сличним власничким језицима“ казе, „У контрасту са власничким језицима ова специификација намерава да дефинише отворене, тржишно независне језике, да буде имплементиран у широком спектру конкурентних производа, широм разних платформи и уређаја. Ово омогућава програмерима да пишу апликације које нису ограничене имплементацијама или језиком произвођача. Осим тога, док писање апликација које циљају власничке платформе могу коштати програмера апликације и његовог купца јер це бити приморани да се пребаце (или це желети да се пребаце) на другу власничку платформу; коришћење слободних и власнички неутралних језика омогућава аутору апликације да мења власнике са мало или нимало трошка.“

Ипак, ХТМЛ садржи бројне „прекршаје“ других спецификација како би се прилагодио ограничењима постојецих платформи.[14]

Види још уреди

Reference уреди

  1. ^ „Mission - Web Standards Project”. WaSP. Приступљено 19. 1. 2009. 
  2. ^ „W3C Technical Reports and Publications”. W3C. Приступљено 19. 1. 2009. 
  3. ^ „IETF RFC page”. IETF. Архивирано из оригинала 02. 02. 2009. г. Приступљено 19. 1. 2009. 
  4. ^ „Search for World Wide Web in ISO standards”. ISO. Приступљено 19. 1. 2009. 
  5. ^ „Ecma formal publications”. Ecma. Приступљено 19. 1. 2009. 
  6. ^ „Unicode Technical Reports”. Unicode Consortium. Приступљено 19. 1. 2009. 
  7. ^ „IANA home page”. IANA. Архивирано из оригинала 20. 09. 2017. г. Приступљено 19. 1. 2009. 
  8. ^ а б в Sikos, Leslie (2011). Web standards - Mastering HTML5, CSS3, and XML. Apress. 978-1-4302-4041-9. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 28. 04. 2014. 
  9. ^ Sikos, L. „Standard websites”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2010. г. Приступљено 9. 7. 2011. 
  10. ^ Berners-Lee, Tim; Fielding, Roy T.; Masinter, Larry (1998). Uniform Resource Identifiers (URI): Generic Syntax. IETF. doi:10.17487/RFC2396 . RFC 2396. Приступљено 2009-10-27.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  11. ^ Fielding, Roy T.; Gettys, James; Mogul, Jeffrey C.; Nielsen, Henrik Frystyk; Masinter, Larry; Leach, Paul J.; Berners-Lee, Tim (1999). Hypertext Transfer Protocol -- HTTP/1.1. IETF. doi:10.17487/RFC2616 . RFC 2616. Приступљено 2009-10-27.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  12. ^ „Web Content Accessibility Guidelines 1.0, W3C Recommendation 5-May-1999”. W3C. 1999. Приступљено 18. 2. 2009. 
  13. ^ „HTML 5 A vocabulary and associated APIs for HTML and XHTML, W3C Working Draft 12 February 2009”. W3C. Приступљено 17. 2. 2009. 
  14. ^ „HTML 5 - A vocabulary and associated APIs for HTML and XHTML - W3C Working Draft 11 October 2012 - Compliance with other specifications”. 11. 10. 2012. Приступљено 19. 10. 2012. 

Литература уреди

Spoljašnje veze уреди