Велика тамна пега
Велика тамна пега (ознака ГДС-89) јесте назив за тамно место на површини Нептуна које примећено први пут 1989. свемирском сондом Војаџер 2. Велика тамна пега представљала је циклонски систем, тј. олују велике површине и интензитета и по томе је слична Јупитеровој Великој црвеној пеги.[1] Посматрања пеге нису настављена након проласка Војаџер 2 сонде. Године 1994. утвђено је да је пега нестала.[2]
Откриће и особине уреди
Велика тамна пега откривена је 1989. током проласка НАСА-ине свемирске сонде Војаџер поред Нептуна. Откриће пеге представљало је велико изненађење за научнике, будући да Нептун прима само 3 процента од Сунчеве светлости која стиже до Јупитера и да је једно од најхладнијих места у Сунчевом систему.[1] На основу овог, очекивано је било да Војаџерови снимци прикажу "миран Нептун". Уместо тога, детектована је пега елиптичног облика са ширином (у равни паралелној екваторијалној равни Нептуна) од 13.000 км и дужином од 6.600 км што представља четвртину површине Велике црвене пеге. При ободу пеге измерени су ветрови јачине од око 2500 км/х, најјачи у Сунчевом систему тада, што показује да је у питању велики циклон, тј. олуја, што је и природа Велике црвене пеге.[3] Војаџерова посматрања током кратког периода пролска поред Нептуна показала су и д се величина и облик пеге значајно мењају. Након проласка Војаџера 2, пега није поново посматрана све до фотографисања телескопом Хабл 1994. године када је утврђено да је нестала.[2]
Унутар пеге јасно се издвајају беле структуре које подсећају на облаке у Земљиној атмосфери. Утврђено је да структуре представљају облаке у горњој тропосфери Нептуна који су аналогни цирусима у горњим слојевима тропосфере Земље, те да се састоје од залеђеног метана. Време живота ових облака било је око 36 сати, знатно дуже од времена живота облака на Земљи.[1]
Приликом посматрања 1994. године откривена је нова тамна пега на Нептуну, али на његовој северној хемисфери која је остала видљива неколико година. Након тога, утврђено је да су тамне пеге честа појава у атмосфери Нептуна.[1]
Велика тамна пега подстакнула је научнике, заједно са појавама на другим гасовитим џиновима да преиспитају топлотни модел за гасовите џинове у Сунчевом систему. Раније се као најважнији извор енергије за гасовите џинове постулирала Сунчева светлост, но мерења температуре Јупитера и посматрања појава као што је Велика тамна пега, довели су до утврђивања да је за гасовите џинове најважнији извор енергије унутрашњи, који потиче од гравитационог сажимања Келвин-Хелмхолцовим механизмом и радиоактивног распада тешких елемената у центру планете.[4]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г Велика тамна пега - нестала, не и заборављена, НАСА-ина слика дана приступљено: 7. јануар 2014.
- ^ а б Посматрања структуре Нептунових облака телескопом Хабл 1994. године приступљено: 7. јануар 2014.
- ^ Термална структура и састав Јупитерове велике црвене пеге приступљено: 7. јануар 2014.
- ^ Моделовање гасовитих џинова приступљено: 7. јануар 2014.