Весела удовица (оперета)

Весела удовица (нем. Дие лустиге Wитwе) је оперета за коју је музику написали аустроугарски композитора Франца Лехара, а либрето, Виктор Лéон и Лео Стеин. Причу о богатој удовици чији новац њени земљаци настоје задржати у земљи проналазећи јој богатог мужа, према једној верзији заснована је на комедији L'аттацхé д'амбассаде француског писца Хенрија Меилхаца из 1861. године. Међутим према наводима Светозара Рапајић у студији „Црногорска весела удовица”, наводи се да је оперета највероватније инспирисана авантурама црногорских принчева у Паризу, који су се, претпоставља се, више занимали за ноћни живот у кабареу „Максим”, него за своје образовање или за државне послове.^[1]

Супротстављени ставови уреди

У почетку се држава у чијем се посланству деђава радња оперета звала се Монтенегро, али је после прве репризе (децембра 1905. године у Бечу) дошло до демонстрација италијанских и црногорских студената, па су композитор и управа опере под притиском демонстраната од треће представе посланство државице Монтенегро променили у посланство земље Понтеведро. Имена свих ликова оперете остала су, међутим, иста.^[1]

Принц Данило, као престолонаследник у изгнанству, је 1930. године је пре француским судом тужио продуцената због филма снимљеног на тему „Веселе удовице”. Продукцијска кућа МГМ је осуђена да плати одштету од 100.000 франака (око 4.000 тадашњих долара), а принц Данило је успео и да сприечи да филм буде приказиван у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.^[1]

Садржај приче уреди

Радња оперете одвија се у париској амбасади државе чији је главни град Летиња, гроф Данило је секретар посланства и он је главни јунак оперете, посланик се зове барон Мирко Зета… У оперети је државица презадужена, а једини излаз из ове ситуације је да се неко од дипломата ожени богатом миражџиком, веселом удовицом Ханом Главари. Гроф Данило је једном, у отаџбини, хтео оженити тада још сиромашну Хану, али то је спречила његова породица. Иако јој је још увијек склон, он то крије како Хана не би помислила да га сада привлачи њен новац, па одбија баронов захтев за венчање са Ханом. У оперети ће се, након разних перипетија, на крају Далино и Хана узети и домовини омогућити да се спаси новчаних проблема.^[1]

Премијерна извођења уреди

Оперета Весела удовица, премијерно је по први пут изведена у Бечу 1905. године и том приликом доживела велики успех. Од те године често се изводи у многим операма и на позоришним сценама широм света. У Хрватској, док је још била под Аустроугарском оперета је први пут изведана, само две године после Бечке премијера; 20. фебруара 1907. године, у Хрватском народном казалишту

Србија

Премијерно извођење у Србији оперета је имала у:

Српско народно позориште у Новом Саду — 27. новембар 1966. године.^[2]^[3]
Опера и театар Мадленијанум у Земуну — 13. фебруар 2020. године.

Популарне арије из оперете уреди

Неке од најпознатијих композиција из оперете, које су постале јако популарна и често се изводе широм света су:

Виљина пјесма,
Пронаћи ћете ме у Маxиму,
Валцер Веселе удовице.

Извори уреди

^ ^а ^б ^в ^г „Блог: Весела удовица”. www.пцнен.цом. 30. 4. 2014. Приступљено 21. 2. 2020.
^ Ј. Шулхоф, Само уз корекције, Дневник, 4. XII 1966.
^ На сцени Веселог театра Бен Акиба…, Сцена, 1967, бр. 1, с. 138-139.

Спољашње везе уреди

Медији везани за чланак Тхе Меррy Wидоw на Викимедијиној остави

Оперета „Весела удовица“ гостује у НПРС Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2020) — Народно позориште Републике Српске

[1.-1] а ^б ^в ^г „Блог: Весела удовица”. www.пцнен.цом. 30. 4. 2014. Приступљено 21. 2. 2020.

[2] Ј. Шулхоф, Само уз корекције, Дневник, 4. XII 1966.

[3] На сцени Веселог театра Бен Акиба…, Сцена, 1967, бр. 1, с. 138-139.

[1]

[2]

[3]