Видео монтажа

монтажа телевизијских снимака и видео продукција

Видео монтажа је манипулација и распоред видео снимака. Видео монтажа се користи за структурирање и презентацију свих видео информација, укључујући филмове и телевизијске емисије, рекламе и видео есеје. Видео монтажа је драматички демократизована последњих година од стране софтвера за уређивање који су доступни персоналним рачунарима.

Миксер

Врсте монтаже

уреди

Једном провинција скупих машина названих видео уредници, софтwаре за видео монтажу је сада доступан за персоналне рачунаре и радне станице. Видео монтажа укључује сегменте (сечења), ресеквенцирање снимака и додавање транзиција и других специјалних ефеката.[1]

  • Линеарна видео монтажа, коришћењем видео траке, уређује се на веома линеаран начин. Неколико видео снимака са различитих трака се снимају на једну траку редоследом којим ће се појављивати.
  • Нелинеарни систем за уређивање (NLE), уређује се на компјутерима са специјализованим софтвером. Они нису деструктивни за видео који се уређује и користе програме као што су Адоби Премиер Про, Фајнал Кат Про и Авид.
  • Ванмрежно уређивање је процес у којем се сирови снимци копирају из оригиналног извора, без утицаја на оригинални филмски материјал или видео траку. Када је уређивање у потпуности уређено, оригинални медији се затим поново саставља у фази уређивања на мрежи.
  • Уређивање на мрежи је процес поновног састављања уређеног видео снимка у пуној резолуцији након сто је извршено ванмрежно уређивање и ради се у завршној фази видео продукције.
  • Визуелни миксер, када се ради у телевизијским и видео продукцијским окружењима уживо. Визуелни миксер се користи за пресек уживог преноса са више камера у реалном времену.

Позадина

уреди

Видео монтажа је процес уређивања сегмената видеопродукцијских снимака, специјалних ефеката и звучних снимака у постпродукцијском процесу. Филмска монтажа је претходник видео монтаже и, на неколико начина, видео монтажа симулира филмску монтажу у теорији и у употреби линеарне видео монтаже и софтвера за уређивање видеа на нелинеарним системима за уређивање (NLE). Користећи видео, режисер може да комуницира између стварних и нестварних догађаја. Циљеви уређивања су манипулисање тим догађајима како би се комуникација приближила оригиналном циљу или мети. То је визуена уметност.[2]

Почетком педесетих година прошлог века, видео рекордери (VTR) су били тако скупи, а деградација квалитета узрокована копирањем била је толико велика, да је видео трака Квадруплекс од два инча урађења визуализацијом снимљене траке са ферофлуидом и резањем бритвицом или резачем за гиљотине и спајањем са видео траком. Два дела траке која треба да се уједине су бојене са раствором екстремно финих гвоздених пиљевина суспендованих у тетрахлориду угљеника, токсичног и канцерогеног једињења. То је "развило" магнетне трагове, чинећи их видљивим када се гледају кроз микроскоп, тако да се могу поравњати у сплајсеру дизајнираном за овај задатак.

Побољшања у квалитету и економији, као и проналазак флајинг-ирејс-хеда, омогућили су снимање новог видео и аудио материјала преко материјала који је већ снимљен на постојећој магнетној траци и уведена су у технику линеарног уређивања. Ако је било потребно променити дужину сцене која је ближа почетку видео траке, све касније сцене треба поново снимити на видео траку редом. Поред тога, извори се могу репродуковати истовремено кроз визуелни миксер (видео свичер) како би се створили сложенији прелази између сцена. Популаран систем 1970. - 1980. године за то је био U (Ју) - матик опрема (названа по путањи траке U-облика). Тај систем је користио два тејп плејера и један тејп снимач, а уређивања су извршавана тако што су се аутоматски премотале машине, а затим убрзале заједно у сихронизацији, тако да се уређивање није променило. Касније, 1980. - 1990. године је дошла мања бета опрема (названа по путањи траке у облику слова B) и сложенији контролери, од којих су неки сихронизовали електронски.

 
Уредник у линеарном VCR-u

Постојао је прелазни аналогни период који је користио вишеканални снимач видео касета (VCR) са уређајем ЕдитДроид који користи ЛејзерДиск плејере, али модерни NLE системи дигитално уређују и снимају видео запис на хард диск из аналогног или дигиталног видео извора. Садржај је узет и снимљен природно помоћу одговарајућег кодека који софтвер за уређивање видео снимака користи за обраду сачуваних снимака. Видео запис високе дефиниције постаје све популарнији и може се лако уређивати коришћењем истог софтвера за видео монтажу заједно са програмима за моушн графикс. Видео снимци су распоређени по временској линији, додају се музичке нумере, наслови, дигитална графика на екрану, могу се креирати специјални ефекти, а завршени програм се "рендерује" у готов видео. Видео се затим може дистрибуирати на различите начине, укључујући DVD, веб стриминг, КвикТајм Мувис, ајПад, CD-ROM или видео траку.

Кућна видео монтажа

уреди

Као и неке друге технологије, трошкови уређивања видеа су се смањили за ред величине или више. Оригинални 2" Квадруплекс систем кошта толико да многи телевизијски продукцијски објекти могу да приуште само једну јединицу, а монтажа је била веома упетљан процес који захтева посебну обуку. За разлику од тога, скоро сваки кућни рачунар продат од 2000. године има брзину и капацитет складиштења да дигитализује и уређује стандардно дефининисану телевизију (SDTV). Два главна малопродајна оперативна система обухватају основни софтвер за уређивање видео записа - "Apple's iMovie" и "Microsoft's Windows Movie Maker". Додадтне опције постоје, обично као напредни комерцијални производи. Као и ови комерцијални производи, постоје оупенсорс[3] пограми за видео монтажу. Аутоматски производи за видео монтажу су се такође појавили, отварајући видео монтажу широј публици аматера и смањујући количину времена која је потребна за уређивање видеа. Они постоје у главном као услуге за складиштење материјала, као што је Гугл са његовим Гугл Фотоус[4] или мање компаније као Видифај.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Беал, Вангие. „Wхат ис Видео Едитинг Софтwаре? Wебопедиа Дефинитион”. www.wебопедиа.цом (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-17. 
  2. ^ „Тхе Арт Оф Филм Анд Видео Едитинг Парт-1 « Видео Университy”. wеб.арцхиве.орг. 2012-03-01. Архивирано из оригинала 01. 03. 2012. г. Приступљено 2019-05-17. 
  3. ^ „Топ 7 Фрее & Опен Соурце Видео Едитинг Софтwаре Сyстемс”. www.гоодфирмс.цо (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-17. 
  4. ^ „Цреате мовиес, аниматионс & цоллагес - Андроид - Гоогле Пхотос Хелп”. суппорт.гоогле.цом. Приступљено 2019-05-17.