Вилијам Рандолф Херст

Вилијам Рандолф Херст старији (/хɜːрст/; 29. април 1863 – 14. аугуст 1951) бизнисмен, издавач новина и политичар познат по развоју највећег државног ланца новина и медијске компаније, Херст комјуникејшонс. Његове провокативне методе жутог новинарства утицале су на националне медије наглашавајући сензационализам и приче о људима. Херст је у издавачку делатност ушао 1887. са Мичелом Трубитом након што му је његов богати отац дао контролу над Сан Франциско Егзаминером.

Вилијам Рандолф Херст
Датум рођења	29 април, 1863(1863-04-29)
Место рођења	Сан Франциско, Калифорнија  САД
Датум смрти	14. август 1951.(1951-08-14) (88 год.)
Место смрти	Беверли Хилс, Калифорнија  САД
Узрок смрти	срчани и мождани удар
Пребивалиште	САД
Држављанство	америчко
Универзитет	Харвард Универзитет
Занимање	Бизнисмен, политичар, издавач новина
Потпис

Преселивши се у Њујорк Сити, Херст је купио Њујорк журнал и водио оштар тиражни рат са Њујорк ворлдом Џозефа Пулицера. Херст је продавао новине штампањем дивовских наслова о језивим причама о криминалу, корупцији, сексу и инсинуацијама. Купивши више новина, Херст је створио ланац који је на свом врхунцу бројао готово 30 новина у већим америчким градовима. Касније се проширио на часописе, стварајући највећи бизнис новина и часописа на свету. Херст је у свим својим новинама и часописима контролисао ставове уредништва и извештавање о политичким вестима и на тај начин често објављивао своје личне ставове. Он је сензационалисао шпанске злочине на Куби, позивајући на рат против Шпаније 1898. године. Историчари одбацују његове тврдње да је започео рат са Шпанијом.

Два пута је изабран као демократа у Америчком представничком дому. Он се неуспешно кандидовао за председника Сједињених Држава 1904, градоначелника Њујорка 1905 и 1909 и за гувернера Њујорка 1906. Током своје политичке каријере залагао се за ставове који су углавном повезани са левим крилом напредног покрета, тврдећи да говори у име радничке класе.

Након 1918. и завршетка Првог светског рата, Херст је постепено почео да прихвата конзервативније ставове и почео је да промовише изолационистичку спољну политику како би се избегла даља упетљавања у оно што је сматрао корумпираним европским пословима. Он је истовремено био милитантни националиста, жестоки антикомуниста након Руске револуције и дубоко сумњичав према Лиги нација и Британцима, Французима, Јапанцима и Русима. Он је био водећи присталица Франклина D. Рузвелта током 1932–34, али је затим раскинуо са ФДР и постао његов најистакнутији десничарски непријатељ. Хертсово царство је средином 1930-их достигло врхунац од 20 милиона читалаца дневно. Он је био лош менаџер за финансије и толико дубоко задужен током Велике депресије да је већину своје имовине морао да ликвидира током касних 1930-их. Херст је успео да задржи своје новине и часописе.

Његова животна прича била је била главна инспирација за Чарлса Фостера Кејна, главног лика у филму Орсона Велса Грађанин Кејн (1941). Његов дворац Херст, саграђен на брду изнад Тихог океана у близини Сан Симеона, сачуван је као државни историјски споменик и означен је као Национална историјска знаменитост.

Родословље и рани живот

Вилијам Р. Херст је рођен у Сан Франциску, од оца Џорџа Херста, милионера и рударског инжењера, власника златних и других рудника путем своје корпорације, и његове много млађе супруге Фиби Аперсон Херст, из малог града у Мисурију. Касније је старији Херст почео да се бави политиком и обављао функцију америчког сенатора, прво именованог на краће време 1886, а потом изабраног касније те године. Служио је од 1887. до смрти 1891. године.

Његов прадеда по оцу био је Џон Херст, протестантског порекла из Улстера. Џон Херст је са супругом и шесторо деце мигрирао у Америку из Балибеја, округ Монахан, Ирска, као део Каханског напуштања 1766. године и настанио се у Јужној Каролини. Њихова имиграција у Јужну Каролину делом је била подстакнута политиком колонијалне владе која је подстицала имиграцију ирских протестаната, многи од који су били шкотског порекла. Имена „Џон Херс” и „Џон Херс млађи” појављују се у записницима савета од 26. октобра 1766. године, при чему им је додељено 400 и 100 акра (1,62 и 0,40 km²) земље на Лонг Кејнс (у оном што је постало округ Абевил), на основу 100 акра (0,40 km²) по глави домаћинства и 50 акра (0,20 km²) за сваког зависног протестантског имигранта. Спеловање породичног имена „Hearse” никада касније нису користили сами чланови породице, или било која породица било које величине. Засебна теорија тврди да се једна грана породице „Херст“ из Вирџиније (пореклом из Плимоутске колоније) преселила у Јужну Каролину отприлике у исто време и променила спеловање свог презимена кориштеног више од једног века у име Херст имиграната. Херстова мајка, рођена Фиби Елизабета Аперсон, такође је била шкотско-ирског порекла; њена породица је потицала из Голваја Она је постављена за прву реганткињу Универзитета Калифорније у Берклију, донирала је средства за оснивање библиотека на неколико универзитета, финансирала многе антрополошке експедиције и основала Музеј антропологије Фиби А. Херст.

Херст је похађао припремну школу у Св. Половој школи у Конкорду, Њу Хемпшир. Он се уписао у Харвардски колеџ 1885. године. Док је био тамо он је био члан Делта Капа Епсилона, А. D. клуба (харвардског друштвеног клуба), Хејсти Пудинг друштва и Лампуна, пре него што је избачен. Његове лудорије су биле у распону од спонзорисања масовних журки са пивом на Харвард тргу до слања ноћних нокшира својим професорима (њихове слике су биле приказане у посудама).

Литература

• Бернхардт, Марк. "Тхе Селлинг оф Сеx, Слеазе, Сцуттлебутт, анд отхер Схоцкинг Сенсатионс: Тхе Еволутион оф Неw Јоурналисм ин Сан Францисцо, 1887–1900." Америцан Јоурналисм 28#4 (2011): 111–142.
• Царлисле, Роднеy. "Тхе Фореигн Полицy Виеwс оф ан Исолатионист Пресс Лорд: W. Р. Хеарст & тхе Интернатионал Црисис, 1936–41" Јоурнал оф Цонтемпорарy Хисторy (1974) 9#3 пп. 217–227.
• Царлсон, Оливер (2007). Хеарст – Лорд оф Сан Симеон. Реад Боокс. ИСБН 978-1-4067-6684-4. 
• Давиес, Марион (1975). Тхе Тимес Wе Хад: Лифе wитх Wиллиам Рандолпх Хеарст. Индианаполис: Боббс-Меррилл. ИСБН 978-0-672-52112-6. 
• Дуффус, Роберт L. (септембар 1922). „Тхе Трагедy оф Хеарст”. Тхе Wорлд'с Wорк: А Хисторy оф Оур Тиме. XLIV: 623—631. Приступљено 4. 8. 2009. 
• Фразиер, Нанцy (2001). Wиллиам Рандолпх Хеарст: Модерн Медиа Тyцоон. Wоодбридге, ЦТ: Блацкбирцх Пресс. ИСБН 978-1-56711-512-3. 
• Хеарст, Wиллиам Рандолпх Јр. (1991). Тхе Хеарстс: Фатхер анд Сон. Ниwот, ЦО: Робертс Ринехарт. ИСБН 978-1-879373-04-4. 
• Кастнер, Вицториа, wитх а фореwорд бy Степхен Т. Хеарст. Хеарст Ранцх: Фамилy, Ланд анд Легацy. Неw Yорк: Х. Н. Абрамс. 2013. ISBN 9781419708541..
• Кастнер, Вицториа, wитх пхотограпхс бy Вицториа Гараглиано. Хеарст Цастле: Тхе Биограпхy оф а Цоунтрy Хоусе. Неw Yорк: Х. Н. Абрамс. 2000. ISBN 9780810934153..
• Кастнер, Вицториа, wитх пхотограпхс бy Вицториа Гараглиано. Хеарст'с Сан Симеон: Тхе Гарденс анд тхе Ланд. Неw Yорк: Х. Н. Абрамс. 2009. ISBN 9780810972902..
• Ландерс, Јамес. "Хеарст'с Магазине, 1912–1914: Муцкракинг Сенсатионалист." Јоурналисм Хисторy 38.4 (2013): 221.
• Леонард, Тхомас C. "Хеарст, Wиллиам Рандолпх"; Америцан Натионал Биограпхy Онлине (2000). Аццесс Дате: Маy 12, 2016
• Левкофф, Марy L. (2008). Хеарст: Тхе Цоллецтор. Неw Yорк: Харрy Н. Абрамс Инц. ИСБН 978-0-8109-7283-4. 
• Лиеблинг, А.Ј. (1964). Тхе Пресс. Неw Yорк: Пантхеон. 
• Лундберг, Фердинанд (1936). Империал Хеарст: А Социал Биограпхy. Неw Yорк: Еqуиноx Цорпоративе Пресс. 
• Насаw, Давид (2000). Тхе Цхиеф: Тхе Лифе оф Wиллиам Рандолпх Хеарст. Бостон: Хоугхтон Миффлин. ИСБН 978-0-395-82759-8. , а проминент сцхоларлy биограпхy.
• Пиззитола, Лоуис (2002). Хеарст Овер Холлywоод: Поwер, Пассион, анд Пропаганда ин тхе Мовиес. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. ИСБН 978-0-231-11646-6. 
• Процтер, Бен Х. (1998). Wиллиам Рандолпх Хеарст: Тхе Еарлy Yеарс, 1863–1910. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-511277-1. 
• Процтер, Бен Х. (2007). Wиллиам Рандолпх Хеарст: Тхе Латер Yеарс, 1911–1951. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-532534-8. 
• Робинсон, Јудитх (1991). Тхе Хеарстс: Ан Америцан дyнастy. Университy оф Делаwаре Пресс. ИСБН 978-0-87413-383-7. 
• Ст. Јохнс; Рогерс, Адела (1969). Тхе Хонеyцомб. Гарден Цитy, НY: Доубледаy. 
• Сwанберг, W.А. (1961). Цитизен Хеарст. Неw Yорк: Сцрибнер. 
• Тхомас, Еван. Тхе wар ловерс: Роосевелт, Лодге, Хеарст, анд тхе русх то емпире, 1898 (2010).
• Wхyте, Кеннетх (2009). Тхе Унцроwнед Кинг: Тхе Сенсатионал Рисе оф Wиллиам Рандолпх Хеарст. Беркелеy: Цоунтерпоинт. 
• Цампбелл, W. Јосепх (2003). Yеллоw Јоурналисм: Пунцтуринг тхе Мyтхс, Дефининг тхе Легациес. 
• Едсон, Цхарлес Лероy (1920). Тхе Гентле Арт оф Цолумнинг: А Треатисе он Цомиц Јоурналисм. Брентано'с. стр. 34. 
• Интерестинг Пеопле: Wаллаце анд Wилл Ирwин. Тхе Америцан Магазине. март 1912. стр. 545. 

Спољашње везе

• Hearst the Collector at LACMA
• Zpub.com: William Randolph Hearst biography Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2020)
• The William Randolph Hearst Art Archive at Long Island University
• Guide to the William Randolph Hearst Papers at The Bancroft Library
• Hearstcastle.org: Hearst Castle at San Simeon
• Wиллиам Рандолпх Хеарст на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Цампбелл, W. Јосепх (децембар 2001). „Yоу Фурнисх тхе Легенд, I'лл Фурнисх тхе Qуоте”. Америцан Јоурналисм Ревиеw. Архивирано из оригинала 03. 06. 2013. г. Приступљено 15. 12. 2019.