World in Conflict
Овај чланак је недовршен. |
World in Conflict (скраћено WiC или WIC) је РТС игра коју је развио Massive Entertainment, а издала Sierra Entertainment за Wиндоwс и Xбоx 360.[1][2] Игра је у Северној Америци изашла 18. септембра 2007. године, а у Аустралији и Новом Зеланду 20. септембра, а у Европи 21. септембра[3] 2007, а за Тајван је изашла 31. октобра.[4] Кашњење на Тајвану углавном је проистекло из проблема у преводу.
| Wорлд ин Цонфлицт | |
|---|---|
 Wорлд ин Цонфлицт | |
| Девелопер(и) | Массиве Ентертаинмент |
| Дистрибутер(и) | Сиерра Ентертаинмент |
| Енџин(и) | Масстецх Гаме Енгине |
| Излазак | 18. септембар 2007. ( САД и  Канада)20. септембар 2007. (  Аустралија и  Нови Зеланд)21. септембар 2007. (Европа) 31. октобар 2007. (  Република Кина) |
| Жанр(ови) | Тактичка стратегија у реалном времену |
| Модификације | Сингле плаyер, мултиплаyер |
| Дизајнер(и) | Магнус Јансéн |
| Верзија | 1. 0. 0.4 29. новембер 2007. |
Игра је смештена у 1989. годину, у време кризе у Совјетском Савезу. Међутим наслов се бави алтернативном историјом где Совјетски Савез не доживљава слом, него креће у инвазију на западну Европу.[5]
Игра ће се играти 2007. на ЦПЛ светском првенству.[6]
Уопштено говорећи стратегија у реалном времену World in Conflict укључује у гејмплеју елементе тактике. Неки РТС играчи верују да је погрешно сврставати ову игру у категорију стратегија у реалном времену.[7]
Гејмплеј уреди
World in Conflict- није базиран на сакупљању ресурса и градњи зграда. Уместо тога играч на почетку добија одређен број поена којима може куповати нове јединице а које ће добијати сваки пут кад порази противничку јединицу, а поени се враћају, али нешто спорије, и кад изгуби своју јединицу. Овакав начин играња је сличан већини тактичких стратегија у реалном времену као на пример у Ground Control игри Massive Entertainmenta,[8] због чега неки кажу да је World in Conflict духовни наследник игре Ground Control. Због оваквог гејмплеја World in Conflict је стратегија у реалном времену, са елементима тактичке стратешке игре. Ницклас Цедерстрöм један од дизајнера игре каже да су издавачи због разних околности овај наслов више промовисали као РТС а не као РТТ.[2]
Особине уреди
Фракције у игри уреди
.svg)
World in Conflict укључује три главне фракције и то: САД, СССР, и НАТО. I њима се може играти у мултиплејер моду. Међутим Совјетски савез није игрива фракција у синглплејер кампањи, јер је кампања базирана са гледишта Сјединених Америчких Држава и Натоа, где су они савезници и учествују у заједничкој одбрани од Совјетског Савеза. НАТО и САД не могу бити супростављени противници чак ни у мултиплејер моду, већ се морају борити једино заједно против СССР-а.
Интерфејс уреди
Интерфејс у игри World in Conflict се доста разликује од других стратешких игара. Пошто у игри не постоје опције за градњу, интерфејс их не садржи, нарочито на средини при дну. Доњи средишњи део екрана је резервисан за листу јединица којима играмо, у горњем десном углу екрана налази се дугме за наручивање јединица и за приказ тренутног броја поена за то. У Доњем левом углу налази се смањени приказ мапе (минимапа) на којој се тренутно игра. У доњем десном углу налазе се команде за специјалне могућности као што су на пример формација јединица и дугмићи за кретање. Оваквим смањеним интерфејсом играч има већу прегледност бојног поља, омогућавајући играчу лакше да води микроменаџент. Такође играч се током играња може дописивати с другим играчима.
У игри се користи камера која може да ротира 360 степени. За кретање се користе тастери WАСД за кретање право, лево, назад и десно, зумирање се врши помоћу окретања точкића на мишу, а кликом на точкић камера се може ротирати из фиксираног положаја.
Могуће улоге играча у игри уреди
Друга иновација у игри је систем где играч може изабрати којом од четири врсте јединица у игри ће управљати у бици: пешадијом, ваздухопловством, артиљеријом и тенковима и лекарским тимом. Свака од класа јединица има своје ексклузивне јединице, које не постоје у другум класама (врстама, улогама) у игри. Основне јединице могу се нађи у свим врстама, али су скупље ако првенствено припадају другој врсти.
- Infantry – играч може користити одреде специјализование пешадије и лака транспортна возила.
- Armor – лаки, средњи и тешки тенкови као и амфибијске трупе.
- Air – укључује разне врсте хеликоптера од којих сваки служи разним стварима: истраживачки, превозници и хеликоптери за напад.
- Support – играч може управљати јединицама за поправљање тенкова и хеликоптера и лечење пешадије.
Јединице уреди
Јединице у World in Conflict-у имају различите специјалне осбине. Већина јединица има специјалне нападе након чијег коришћења се мора сачекати да се особина обнови. На пример, пешадија има могућност лансирања граната, тенкови имају могућност димне завесе, мањи хеликоптери су наоружани пројектилима за уништавање авијације, већи хеликоптери су наоружани антитенковским пројектилима, артиљерија има димну завесу од белог фосфора. Ове специјалне особине захтевају од играча тактичко коришћење како би биле од користи. Додоћемо и то да многе јединице имају и одбрамене особине.
Тактичка помоћ уреди
World in Conflict користи систем тактичке помоћи сличан ономе у игри Цомманд & Цонqуер: Генералс. Тактичка помоћ ће натерати играча да користи специјалне нападе као што је позив на ваздушни напад, помоћ падобранаца, тепих бомбе, или лансирање нуклеарне бомбе. Тактичка помоћ је могућа само кад играч има довољно поена за њу, који се добијају током игре уништавањем противничких јединица, или освајањем вазних позиција и изградњом бункера за одбрану важних позиција. Постоје три типа тактичке помоћи. Сваки од три типа има од пет до седам различитих помоћи које су веома делотворне. Што је помоћ делотворнија за њу је потребно више поена. Многе нападачке помоћи не уништавају само непријатељске и ваше јединице већ и околину, дрвеће, зграде, тепих бомбардирање и нуклеарни напад остављају кратере на земљи. Друге тактичке помоћи укључују артиљеријску подршку, накнадне јединице и различите врсте ваздушне подршке.
Модови у игри уреди
Кампања за једног играча уреди
Кампања за једног играча је слична као у серијалима Call of Duty и Medal of Honor. Игра ставља играча у улогу једног официра од неког значаја, који води један одред војника чија АИ управља преосталом акцијом на бојишту. Овако нешто се разликује од већине РТС наслова, у којима је играч у могућнсти да управља целом армијом и према томе одговоран за целу акцију. Играч ће искусити многе различите локације из САД-а затим у Европи и Русији и накрају опет у Америци.
Прича омогућава да се синглплејер кампања разликује од једноличних битака као оних у Окршај модиу и Вишеиграчком моду. Кампања ограничава шта играч може све урадити. Наратор приче причу Алек Болдвин. АИ у игри је нешто слабији него ли у Окршајима, па су потези противника у игри лако предвидљиви. Пријатељски АИ често даје објашњења и савете, што ће игру некима учинити прелаком. Кампања се може играти на три нивоа тежине и то на лаком, средњем и тешком. На крају сваке мисије показује се ордење које је играч добио и приказује се статистика мисије.
Спољашње везе уреди
Референце уреди
- ^ Thorsen, Tor (13. 6. 2007). „360 entering World of Conflict”. GameSpot. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 10. 9. 2007.
- ^ а б Ramsey, Randolph (16. 4. 2007). „Interview with Nicklas Cederstrom”. GameSpot. Приступљено 19. 9. 2007.
- ^ [мртва веза][мртва веза][мртва веза][мртва веза][мртва веза][мртва веза] World in Conflict Goes Gold
- ^ „gump.com.tw - gump Resources and Information. This website is for sale![[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2007. г. Приступљено 31. 10. 2007. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „World in Conflict Background Information”. GameReplays.org. 20. 7. 2007. Приступљено 22. 7. 2007.
- ^ „2007 CPL World Tour: Tour Games”. Cyberathlete Professional League. Архивирано из оригинала 24. 08. 2007. г. Приступљено 10. 9. 2007.
- ^ „GameReplays forum considers World in Conflict an RTT”. Gamereplays.org. Приступљено 19. 9. 2007.
- ^ Bedigian, Louis. „Tactical Combat and an Ongoing Online Experience are the focus of “Ground Control II””. GameZone. Архивирано из оригинала (HTML) 09. 12. 2010. г. Приступљено 27. 10. 2007.