Заједнички подухват
Заједнички подухват (енгл. joint venture) је уговор коме две или више особа, или предузећа, удружују своју имовину и/или рад ради остварења унапријед одређеног пословног подухвата, а после, пошто се пословни потхват испуни, особе се раздружују, с тим да учесници пропорционално свом уделу или договору деле добитак и сносе губитак.[1]
Заједнички подухват је сличан партнерству, али се од њега разликује по томе што се односи на унапред одређену пословну операцију чије је остварење везано на одређено време (макар и на више година), док партнерство представља заједничко вођење послова у свим сегментима њихове делатности и у правилу је трајан пословни однос.
Формулисање уреди
Јоинт вентуре може се формулисати кроз низ корака, при чему је за сваки потребно много рада, те сваки корак мора бити прецизан. Ти кораци су:[2]
- циљеви, структура и пројектовање форме заједничког подухвата, укључујући и износ улагања као и финанцијске аранжмане и дуг
- производи које ће предузеће заједничког подухвата производити, њихов технички опис и употреба
- алтернативне производне технологије
- процењене вредности опреме
- процењена цена (е) производа
- цена финанцијског улагања
- анализа тржишта за производ који ће се производити, унутар и изван тероторија
- анализа конкуренције
- пројектовање продаје и метода дистрибуције
- детаљи понуде, укључујући и маркетинг (рекламирање), транспорт и складиштење производа, као и њихово испитивање квалитета, послови везани уз нуспроизводе и отпад
- процењени трошкови за трансфер технологије
- страни маркетинг на циљаном тржишту
- потребно особље и њихова обука
- финанцијска пројекција
- утицај на околину
- социјална накнада.
Студија изводљивости уреди
Студија изводљивост показује исплативост пројекта заједничког подухвата, а у њу је укључен читав низ параметара, као што су:
- партнери заједничког подухвата
- циљеви и структура предузећа заједничког подухвата
- улагање и финанцирање пројекта
- производи предузећа те њихов опис
- технологија производње
- трошкови потребне опреме
- трошкови трансфера технологија
- анализа ценовна користи
- анализа тржишта
- анализа конкуренције
- трошкови опскрбе, транспорта, складиштења, нуспроизвода и отпада.
- потребно особље и њихова обука.
Мане уреди
Неки од недостатака у заједничком подухвату могу бити: [3]
- различите филозофије у одређивању очекивања и циљева између јоинт вентуре партнера.
- неравнотежа у висини улагања и стручности.
- неадекватна идентификација, подршка и компензација код вишег вођства и менаџментског тима.
- приликом удруживања предузећа из различитих континената, долази до сукоба култура и начина руковођења код ЈВ партнера.
Постотак заједничког улагања уреди
У Сједињеним Државама, да би се основало јоинт вентуре друштво, потребан је сљедећи ниво улагања:[4]
Страни инвестициони партнери у САД-у морају уложити минимално 25% од укупне вредности главнице. Кинески улагачи немају законом предвиђени минимум улагања.
Прекид уреди
Јоинт вентуре друштво може престати са радом када се:
- остваре циљеви ЈВ потхвата
- не остваре циљеви ЈВ потхвата
- један или оба партнера се не слажу са циљевима заједничке ЈВ твртке
- један или оба партнера почињу развијати нове циљеве
- истекне време заједничког потхвата
- због правних или финансијских разлога
- због развоја тржишних услова у којима заједнички потхват више није релевантан.
Референце уреди
- ^ Wаллаце, Роберт (2004). Стратегиц Партнерсхипс: Ан Ентрепренеур'с Гуиде то Јоинт Вентурес анд Аллианцес. Каплан Публисхинг. ИСБН 978-1-60714-060-3.
- ^ Схаринг Цапитал, Тецхнологy, Хуман Ресоурцес, Рискс анд Реwардс
- ^ Јоинт Вентуре Лаw & Легал Дефинитион
- ^ Тхе прос анд цонс оф јоинт вентурес
Литература уреди
- Wаллаце, Роберт (2004). Стратегиц Партнерсхипс: Ан Ентрепренеур'с Гуиде то Јоинт Вентурес анд Аллианцес. Каплан Публисхинг. ИСБН 978-1-60714-060-3.