Закон града Јантеа
Закон града Јантеа је измишљени закон којег је формулисао Аксел Сандемосе у књизи Ен флyктинг корсар ситт спåр (1933). Аксел Сандемосе је писао на норвешком (риксмол), али је одрастао у данском градићу Никобинг Морс, којег је у књизи звао Јанте. Јанте је фиктиван дански градић који се први пут спомиње у Сандемосеовом роману Ен сјöман гåр иланд, а касније се идеја разрађује у горепоменутом Ен флyктинг корсар ситт спåр. Узор по којем је настао Јанте је Сандемосеов родни град Никобинг на острву Морс у северном Јиланду. Град, као и његови становници, у роману се описују прилично негативним речима. Измишљени градић је тај по коме је дат назив закону “Јантелаген”. Појам је касније постао распрострањен и популаран, а користе га и људи који не познају његов књижевни контекст.
Закон града Јантеа изражава речима неписани закон према којем нико не би требало да се истиче, нити да верује да је бољи од других на било који начин. Закон се повезује са постојећом културом у многим местима у Скандинавији. Ипак, исти феномен постоји у многим местима у остатку света. У енглеском језику користи се израз Талл поппy сyндроме који подразумева да неко ко је достигао нешто позитивно није прихваћен, јер друштво дотичног не сматра вредним тога.
Закон града Јантеа уреди
- Немој мислити да си неко и нешто.
- Немој мислити да си добар као ми.
- Немој мислити да си паметнији од нас.
- Немој да умислиш да си бољи од нас.
- Немој мислити да знаш више од нас.
- Немој мислити да си финији од нас.
- Немој мислити да вредиш нечему.
- Не би требало да се смејеш нама.
- Немој мислити да је некога брига за тебе.
- Немој мислити да нас можеш научити нечему.
У књизи се касније додаје и једанаеста заповест, која се назива казном.[1] Формулисана је као питање и гласи:
11. Зар не знаш да знамо све о теби?
Употреба Јантеове казне најбоље је описана цитатом:[2]
Једина реченица која чини Јантеову казну била је, према томе, веома садржајна. Обухватала је све, па је морала и она бити записана, јер апсолутно ништа није било дозвољено. Била је, такође, формирана као тужба, са свим врстама неспецификованих злочина на уму. Штавише, она је била, на основу интонације, погодна за уцену и навођење на злочин, а такође је могла бити најбоље средство одбране.
Референце уреди
- ^ Аксел Сандемосе, 1968: Фöр вад äр ен грундлаг утан мöјлигхет тилл утмäтнинг ав пåфöљдер?
- ^ Оригинални текст: Ден ене сæтнинг, дер удгøр Јантес страффелов, вар алтсå мегет индхолдсриг. Ден вар ен сигтелсе фор алт мулигт, ог дет мåтте ден огсå бливе, форди абсолут интет вар тилладт. Ден вар огсå ет удформет анклагескрифт, мед алле слагс успецифицереде страффе стиллет и удсигт. Yдермере вар ден, алт ефтер тонефалдет, анвенделиг тил пенгеафпреснинг ог форледелсе тил форбрyделсер, ог ден кунне огсå вæре дет бедсте форсварсмиддел." (Ур капитлет "Ду трор мåске икке јег вед ногет ом диг"))