Википедија

Западна Франачка

У средњовековној историји, Западна Франачка (латински: Francia occidentalis) или Краљевство Западних Франака (regnum Francorum occidentalium) односи се на западни део Франачког царства које је успоставио Карло Велики.[1][2][3] То представља најранију фазу Краљевине Француске, која је трајала од око 840. до 987. године. Западна Франачка је настала из поделе Каролиншког царства 843. године према Верденском споразуму након смрти сина Карла Великог, Луја Побожног.

Краљевство Западних Франака

Francia occidentalis
843.–987.
Западна Франчка унутар Европе након Верденског споразума из 843.
Западна Франчка унутар Европе након Верденског споразума из 843.
ПрестоницаПариз
Заједнички језицигало-романски, латински, франачки
Религија
Католичка црква
Владамонархија
Краљ 
• 840—877.
Карло Ћелави (први)
• 986—987.
Луј V Лењи
Историјска ерасредњи век
843.
870.
• Успостављена је династија Капета
987.
ВалутаДене
Претходник		 Наследник
Франачка
Лотарингија
Краљевство Француска (средњи век)

Западна Франачка се простирала јужније од модерне Француске, али се није протезала у истој мери источно. Западна Франачка није обухватала такве будуће француске поседе као што су Лорена, грофовија и краљевина Бургундија (при чему је војводство француско), Алзас и Прованс, на пример на истоку и југоистоку. Поред тога, до 10. века моћ њених краљева је била знатно умањена чак и унутар области западнофранковског простора услед повећања моћи великих земљопоседничких магната над њиховим замашним и обично територијално суседним феудима.

Овај процес је био додатно отежан ратовима међу тим магнатима, укључујући оне против или уз круну, и бескрајним инвазијама Викинга. Нормандија је била дата на управу Нордијцу Ролу након неуспелог препада. То је прво био округ, а затим војводство, и попут других великих феуда Западне Франачке, постао је углавном аутономан, са магнатима понекад моћнијим од њиховог монарха. У Бретањи и Каталонији власт западнофраначког краља се једва осећала. Западнофраначке краљеве су бирали секуларни и црквени магнати, а током пола века између 888. и 936. бирани су наизменично из каролиншких и робертијанских кућа.[4] До тог времена моћ краља постаје слабија и номиналнија, пошто су регионалне војводе и племићи постали моћнији у својим полусамосталним регионима. Робертијанци су, након што су постали грофови Париза и француске војводе, постали краљеви и основали династију Капета након 987. године, што је, иако произвољно, углавном дефинисано као постепени прелаз према Краљевини Француске.

Формирање и границе уреди

 
Карта поделе Франачке донесена у Вердуну 843. Из Ридпатове Универзалне историје (1895)

У августу 843. године, после три године грађанског рата након смрти Луја Побожног 20. јуна 840. године, Верденски уговор су потписала његова три сина и наследника. Најмлађи, Карло Ћелави, добио је западну Франачку. Тадашњи Западнофраначки анали (Annales Bertiniani) описују како Карло стиже у Вердун, „где се одвила подела порција”. Након што је описао делове своје браће, Лотара I (Средња Франачка) и Лудвига II Немачког (Источна Франачка), он примећује да је „преостали део све до Шпаније преступио Карлу”.[5] Фулдски анали из Источне Франачке описују да Карло држи западни део након што је краљевство „подељено на три дела”.[6]

Након смрти краља Пипина I Аквитанског у децембру 838. године, његовог сина је аквитанско племство признало као краља Пипина II Аквитанског, мада сукцесију није признао цар. Карло Ћелави је ратовао с Пипином II од почетка његове владавине 840. године, а Вердунски уговор је игнорисао подносиоца захтева и доделио Аквитанију Карлу.[7] Сходно томе, у јуну 845. године, након неколико војних пораза, Карло је потписао уговор из Сен-Беноа на Лоари и признао владавину свог нећака. Овај споразум трајао је до 25. марта 848. године, када су аквитански барони признали Карла за свог краља. Након тога су Карлове армије имале надмоћ, а до 849. осигурале су већи део Аквитаније.[8] У мају се Карло у Орлеану крунисао за „краља Франака и Аквитанаца”. Надбискуп Венил од Сенса служио је на крунисању, које је укључивало прву инстанцу краљевског помазања у Западној Франачкој. Идеја о помазању Карла вероватно је заслуга надбискупа Хинкмара из Ремса, који је саставио четири ордине које описују одговарајуће литургије за краљевско посвећење. До времена Синода Квирзија (858), Хинкмар је тврдио да је Карло помазан у име читавог западнофраначког краљевства.[9] Уговором из Мерсена 870. западни део Лотарингије је придружен Западној Франачкој. Године 875. Карло Ћелави је окруњен за цара Рима.

Последњи запис у Annales Bertiniani датира из 882. године, тако да је једини тадашњи наративни извор за следећих осамнаест година у Западној Франачкој Annales Vedastini. Sledeći niz originalnih zapisa iz zapadnofranačkog kraljevstva su oni koje je napisao Flodoard, koji je svoj rad započeo sa godinom 919.[10]

Reference уреди

  1. ^ Taagepera, Rein (1997). „Expansion and Contraction Patterns of Large Polities: Context for Russia”. International Studies Quarterly. 41 (3): 475—504. JSTOR 2600793. doi:10.1111/0020-8833.00053. 
  2. ^ Lorenz, Sönke (2001). Missionierung, Krisen und Reformen: Die Christianisierung von der Spätantike bis in Karolingische Zeit. Die Alemannen. Stuttgart: Theiss. стр. 441—446. ISBN 3-8062-1535-9. 
  3. ^ Bijsterveld, Arnoud-Jan A.; Toorians, Lauran (29. 6. 2018). „Texandria revisited: In search of a territory lost in time”. Rural Riches & Royal Rags?: Studies on Medieval and Modern Archaeology, Presented to Frans Theuws (на језику: енглески). SPA-Uitgevers: 35 — преко Academia.edu. 
  4. ^ Lewis 1965, 179–180.
  5. ^ AB a. 843: ubi distributis portionibus ... cetera usque ad Hispaniam Carolo cesserunt.
  6. ^ AF a. 843: in tres partes diviso ... Karolus vero occidentalem tenuit.
  7. ^ AF a. 843: Karolus Aquitaniam, quasi ad partem regni sui iure pertinentem, affectans ... ("Charles wanted Aquitaine, which belonged by right to a part of his kingdom").
  8. ^ Coupland 1989, 200–202.
  9. ^ Nelson 1977, 137–38.
  10. ^ Koziol 2006, 357.

Literatura уреди

  • Jim Bradbury. The Capetians: Kings of France, 987–1328. London: Hambledon Continuum, 2007.
  • Simon Coupland. "The Coinages of Pippin I and II of Aquitaine" Revue numismatique, 6th series, 31 (1989), 194–222.
  • Geoffrey Koziol. "Charles the Simple, Robert of Neustria, and the vexilla of Saint-Denis". Early Medieval Europe 14:4 (2006), 355–90.
  • Archibald R. Lewis. The Development of Southern French and Catalan Society, 718–1050. Austin: University of Texas Press, 1965.
  • Simon MacLean. Kingship and Politics in the Late Ninth Century: Charles the Fat and the end of the Carolingian Empire. Cambridge: Cambridge University Press, 2003.
  • Janet L. Nelson. "Kingship, Law and Liturgy in the Political Thought of Hincmar of Rheims". English Historical Review 92 (1977), 241–79. Reprinted in Politics and Ritual in Early Medieval Europe (London: Hambledon, 1986), 133–72.
  • Alfred Richard. Histoire des Comtes de Poitou, vol. 1 Paris: Alphonse Picard, 1903.
  • Julia M. H. Smith. Province and Empire: Brittany and the Carolingians. Cambridge: Cambridge University Press, 1992.
  • Joachim Henning (2007). Post-Roman Towns, Trade and Settlement in Europe and Byzantium: The heirs of the Roman West. Walter de Gruyter. стр. 29. ISBN 978-3110183566. 
  • Hendrik W. Dey (2015). The Afterlife of the Roman City. Cambridge University Press. стр. 219–222. ISBN 978-1107069183. 
  • „Charlemagne and the Carolingian coinages”. Britanica. Приступљено 5. 7. 2021. 
  • Spufford, Peter (1989) [1988]. „Appendix I”. Money and its use in medieval Europe. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 398, 400—402. ISBN 978-0-521-30384-2. 
  • Ammianus Marcellinus. Roman History. trans. by Roger Pearse. London: Bohn, 1862.
  • Procopius. History of the Wars. trans. by H. B. Dewing.
  • Fredegar. The Fourth Book of the Chronicle of Fredegar with its Continuations. trans. by John Michael Wallace-Hadrill. Connecticut: Greenwood Press, 1960.
  • Fredegar. Historia Epitomata. Woodruff, Jane Ellen. PhD Dissertation, University of Nebraska–Lincoln, 1987.
  • Gregory of Tours. Historia Francorum.
  • Gregory of Tours. The History of the Franks. trans. by Ernest Brehaut. 1916. Excerpts here Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2014)
  • Грегорy оф Тоурс. Тхе Хисторy оф тхе Франкс. 2 вол. транс. О. M. Далтон. Оxфорд: Цларендон Пресс, 1967.
  • Бацхрацх, Бернард С. (транс.) Либер Хисториае Францорум. 1973.
  • Бацхрацх, Бернард С. Меровингиан Милитарy Организатион, 481–751. Миннеаполис: Университy оф Миннесота Пресс, 1971. ISBN 0-8166-0621-8
  • Цоллинс, Рогер. Еарлy Медиевал Еуропе 300–1000. Лондон: МацМиллан, 1991.
  • Фоурацре, Паул. "Тхе Оригинс оф тхе Нобилитy ин Франциа." Ноблес анд Нобилитy ин Медиевал Еуропе: Цонцептс, Оригинс, Трансформатионс, ед. Анне Ј. Дугган. Wоодбридге: Тхе Боyделл Пресс, 2000. ISBN 0-85115-769-6.
  • Геарy, Патрицк Ј. Бефоре Франце анд Германy: тхе Цреатион анд Трансформатион оф тхе Меровингиан Wорлд. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, 1988. ISBN 0-19-504458-4
  • Јамес, Едwард. Тхе Франкс. (Пеоплес оф Еуропе сериес) Басил Блацкwелл, 1988. ISBN 0-631-17936-4
  • Леwис, Арцхибалд Р. "Тхе Дукес ин тхе Регнум Францорум, А.D. 550–751." Спецулум, Вол. 51, Но 3 (Јулy 1976), пп 381–410.
  • МцКиттерицк, Росамонд. Тхе Франкисх Кингдомс ундер тхе Царолингианс, 751–987. Лондон: Лонгман, 1983. ISBN 0-582-49005-7.
  • Мурраy, Арцхибалд C. анд Гоффарт, Wалтер А. Афтер Роме'с Фалл: Нарраторс анд Соурцес оф Еарлy Медиевал Хисторy. 1999.
  • Ниxон, C. Е. V. анд Родгерс, Барбара. Ин Праисе оф Латер Роман Емперорс. Беркелеy, 1994.
  • Лаурy Сарти, "Перцеивинг Wар анд тхе Милитарy ин Еарлy Цхристиан Гаул (ца. 400–700 А.D.)" (= Брилл'с Сериес он тхе Еарлy Миддле Агес, 22), Леиден/Бостон 2013, ISBN 978-9004-25618-7.
  • Schutz, Herbert. The Germanic Realms in Pre-Carolingian Central Europe, 400–750. American University Studies, Series IX: History, Vol. 196. New York: Peter Lang, 2000.
  • Wallace-Hadrill, J. M. The Long-Haired Kings. London: Butler & tanner Ltd, 1962.
  • Wallace-Hadrill, J. M. The Barbarian West. London: Hutchinson, 1970.
  • Price, Roger (2005). A Concise History of France. Cambridge University Press. стр. 30. ISBN 9780521844802. 
  • Beik, William. A Social and Cultural History of Early Modern France (2009) Beik, William (14. 5. 2009). A Social and Cultural History of Early Modern France. Cambridge University Press. ISBN 978-0521709569. 
  • Caron, François. An Economic History of Modern France (1979) online edition Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2004)
  • Doyle, William. Old Regime France: 1648–1788 (2001) Doyle, William (2001). Old Regime France, 1648-1788. Oxford University Press. ISBN 0198731299. 
  • Duby, Georges. France in the Middle Ages 987–1460: From Hugh Capet to Joan of Arc (1993), survey by a leader of the Annales School . ISBN 0631189459.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Fierro, Alfred. Historical Dictionary of Paris (1998) 392pp, an abridged translation of his Histoire et dictionnaire de Paris (1996), 1580pp
  • Goubert, Pierre. The Course of French History (1991), standard French textbook Goubert, Pierre (1991). The Course of French History. Routledge. ISBN 0415066719. 
  • Goubert, Pierre. Louis XIV and Twenty Million Frenchmen (1972), social history from Annales School
  • Haine, W. Scott. The History of France (2000), 280 pp. textbook. Scott Haine, W. (2000). The History of France. Greenwood Press. ISBN 0313303282. 
  • Holt, Mack P. Renaissance and Reformation France: 1500–1648 (2002) Holt, Mack P. (2002). Renaissance and Reformation France, 1500-1648. Oxford University Press. ISBN 0198731655. 
  • Jones, Colin, and Emmanuel Le Roy Ladurie. The Cambridge Illustrated History of France (1999) . ISBN 0521669928.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Jones, Colin. The Great Nation: France from Louis XV to Napoleon (2002) . ISBN 0140130934.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Jones, Colin. Paris: Biography of a City (2004), 592pp; comprehensive history by a leading British scholar Paris: The Biography of a City. Penguin Books. 4. 4. 2006. ISBN 9780143036715. 
  • Le Roy Ladurie, Emmanuel. The Ancien Régime: A History of France 1610–1774 (1999), survey by leader of the Annales School Ladurie, Emmanuel Le Roy (5. 1. 1999). The Ancien Regime: A History of France 1610 - 1774. Wiley. ISBN 0631211969. 
  • Potter, David. France in the Later Middle Ages 1200–1500, (2003) Potter, David (25. 9. 2003). France in the Later Middle Ages 1200-1500. OUP Oxford. ISBN 0199250472. 
  • Potter, David. A History of France, 1460–1560: The Emergence of a Nation-State (1995)
  • Raymond, Gino. Historical Dictionary of France (2nd ed. 2008) 528pp
  • Roche, Daniel. France in the Enlightenment (1998), wide-ranging history 1700–1789 Roche, Daniel (1998). France in the Enlightenment. Harvard University Press. ISBN 0674001990. 
  • Wolf, John B. Louis XIV (1968), the standard scholarly biography online edition Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2012)
  • Gildea, Robert. The Past in French History (1996)
  • Nora, Pierre, ed. Realms of Memory: Rethinking the French Past (3 vol, 1996), essays by scholars; . ISBN 0231084048.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ); Nora, Pierre; Kritzman, Lawrence D. (1996). Realms of Memory: Traditions. Columbia University Press. ISBN 0231106343. ; . ISBN 0231109261.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Pinkney, David H. (1951). „Two Thousand Years of Paris”. The Journal of Modern History. 23 (3): 262—264. JSTOR 1872710. S2CID 143402436. doi:10.1086/237432. 
  • Revel, Jacques, and Lynn Hunt, eds. Histories: French Constructions of the Past (1995). 654pp, 64 essays; emphasis on Annales School
  • Symes, Carol. "The Middle Ages between Nationalism and Colonialism," French Historical Studies (Winter 2011) 34#1 pp. 37–46
  • Thébaud, Françoise. "Writing Women's and Gender History in France: A National Narrative?" Journal of Women's History (2007) 19#1 pp. 167–172 in Project Muse

Spoljašnje veze уреди

 
Zapadna Franačka na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zapadna_Franačka&oldid=27677175”