Википедија

Запаљење дужице

Запаљење дужице (лат. иристис) или предњи увеитиса је запаљенски процес у судовној опни (увеји), који је захватио само дужицу (лат. ирис) ока.[1] Претежно се јавља код младих и људи средњих година. У западним земљама, 50% до 70% свих случајева увеитиса је класификовано као запаљење дужице или предњи увеитис.

Запаљење дужице
Запаљењске промене на дужици (иритис)
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10Х20
МКБ-9-CM364
ДисеасесДБ13676
еМедицинеопх/580 емерг/284
МеСХД014605

Анатомија уреди

Дужица или шареница (лат. ирис) је мишићна опна између рожњаче и сочива, која одваја предњу од задње очне коморе. Кроз њу у око улазе светлосне зраци. Мишић дужице дјелуе рефлексно одређује величину зенице, па се она на јаком светлу сужава а на слабом шири.[2] Дужица својим изгледом одређује боју очију. Боја дужице се добија генетским наслеђем, и одређена је количином пигмената. Када не би било пигмента око би било розе боје (албино). Постоје два пигмента меланин и липохром који директно учествују у боји ока. Меланин је браон боје и контролише га 15-ти хромозом, док липохром жуто-браон и контролише га 19-ти хромозом. У ређим случајевима може да се деси да једно око буде другачије боје, али то је јако редак случај. Дужица не мења боју са старањем ма колико се верује у то. Дешава се да посматрачи уоче промену боје очији, али то није реалност, јер боја очију зависи од осветљња, контраста и облачења човека.[3]

Епидемиологија уреди

Морбидитет

Запаљење дужице или предњи увеитис је најчешћи облик увеитиса, који се јавља код 12 случајева на 100.000.[4] Одговоран је за 10% слепила у САД и чини око 30.000 нових пацијената са слепилом сваке године.[5] Студија из северне Калифорније о епидемиологији запаљење дужице открила је инциденцу од 52,4 на 100 000 особа годишње и преваленцију од 115,3 на 100 000 особа.[6] Студија Медицинског центра Аффаирс, северозападни Пацифик, пријавила је инциденцу од 25,6 случајева на 100.000 особа и преваленцију од 69 на 100.000 особа.[7]

Студија на старијој популацији из медицинске кохорте истраживања открила је инциденцу yапаљење дужице у распону од 302-424 на 100.000 особа годишње или у просеку од 340,9 на 100.000.[8]

Средња инциденција запаљење дужице или предњег увеитиса је била 21.006 на 100. Пријављена инциденција задњег увеитиса била је 76,6 на 100.000, а инциденција панувеитиса 41,7 на 100.000.[8]

Животна доб

Максимална инциденција и преваленција забележене су код старијих пацијената >65 година, а најмањи у педијатријској старосној групи.

Полне разлике

Жене су имале већу преваленцију yапаљења дужице од мушкараца.[7]

Етиопатогенеза уреди

Запаљење дужице је често идиопатски. Рекурентна стања могу бити повезана са аутоимуним обољењима (анкилозирајући спондилитис, реуматоидни артритис, инфламаторне болести цријева, Реитеров синдром) или инфекцијама (херпес симплекс). Трауме ока и контактна сочива могу допринијети развоју иритиса.[9]

Цела судовна опна (увеја) може да реагује на следећ етиолошке факторе на исти начин:

  • Специфичне болести — реуматизам, фокална инфекција, туберкулоза, луес,
  • Инфективна и вирусна обољења,
  • Паразитарна обољања — токсоплазмоза, лептоспироза и др.

Врсте запаљења дужице уреди

 
Настаје епифора (сузење ока)и накупљање гноја у унутрашњем углу отвора капака
Запаљење дужице према изгледу запаљења

Према изгледу запаљенског процеса иритиси се деле на дифузне и на циркумскриптне, односно нодуларне.

  • Дифузни облик — је запаљенски процес дужице који захавата дифузно (у целини) дужично ткиво.
  • Циркумскриптних или нодуларних облик — је запаљенски процес дужице који се испољава у виду чворића.
Запаљење дужице према карактеру ексудације

Код сваког запаљенског процеса дужице преовлађује ексудација. Према карактеру ексудације запаљење дужице (иритис) се дели на:

  • серозне,
  • фибринизне,
  • пурулентне (гнојне) и
  • хемогаричне (краве).

I док серозни облик запаљење дужице има блажу клиничку слику код остали облика клиничка слика јед знатно тежа.

Већина случајева иритиса је идиопатска, док је 20% последица тупе трауме.[10]

Облици запаљења дужице
Врста Болести
Нетрауматски иритис Често повезан са ХЛА-Б27 системским болестима, укључујући:

Јувенилни реуматоидни артритис (ЈРА)[11]

Улцерозни колитис[12]

Реитеров синдром[13]

Саркоидоза[14]

Бехчетова болест[15]

Тубулоинтерстицијски нефритис и увеитис (ТИНУ)[16]

Системски еритематозни лупус (СЛЕ)[17]

Мултипла склероза[18]

Анкилозантни спондилитис[19]

Инфективне болести

Туберкулозом изазвано запаљења дужице[20]

Хламидијом изазвано запаљења дужице[21]

Лајмском болешћу изазвано запаљења дужице[22]

Херпес симплексом изазвано запаљења дужице[23]

Токсоплазмозом изазвано запаљења дужице[24]

Варичела-Зостер вирусом (херпес зостер офталмицус или херпес зостер) изазвано запаљења дужице[25]

Сифилисом изазвано запаљења дужице.[26][27]

Други узроци

Лековима изазвано запаљења дужице[28]

Маскарадни синдроми као што су лимфом, леукемија, малигни меланом.[29]

Јувенилни ксантогранулом.[30]

После идиопатског варијетета, увеитис повезан са ХЛА-Б27 се сврстава као други најчешћи узрок предњег увеитиса.[31] Одговоран је за 40-70% случајева предњег увеитиса у различитим географским регионима. Чешће је код мушкараца него код жена.[32]

Клиничка слика уреди

Клиничка слика зависи од тога да ли се ради о акутном или хроничном облику.[33]

Акутна форма

Код акутног запаљење дужице симптоматологија је бурна, са сви надражајним симптомима ока:

  • епифора ( сузење ока),
  • фотофобија ( преосетљивост на светлост) и блефароспазам ( грч капка).
  • дифузни бол са болном акомодацијом,
  • лимбално црвенило,
  • благо замагљење вида и пад оштрине вида
Субакутна и хронична форма

Код субакутних облика постоје сви наведени симптоми али су они знатно мањег интензитета, док су код хроничног облика симптоми веома слабо изражени.

Дијагноза уреди

Анамнезом и физикалним прегледом који се врши помоћу фокалног осветљења или помоћу биомикроскопа, поставља се примарна дијагноза. За коначну дијагнозу потребни су и допунски клинички и лабораторијски прегледи као и патохистолошки налаз.

Терапија уреди

Код лечења запаљење дужице примењују се:

  • Мидријатичка средстава, пре свега атропин,који се апликује у виду раствора или масти, уколико је његово дејство недовољно онда се даје заједно са адреналином.
  • Кортизон, који се даје локално у виду капи, масти или ињекција, или се о опште лечење се најчешће спроводи давањем таблета пронизона.

У циљу боље и брже ресорпције дају се топле суве облоге (термофор, кесица соли или песка који се загреје и сл.) грејање се врши 3 - 5 пута дневно у трајању 15 - 20 минута. У циљу заштите од јаке светлости носе се тамне наочаре које су засенчене 50 - 75%.

Етиолошко лечење се спроводи када се установи специфична дијагноза. Тако се код:

  • туберкулозних запаљење дужице примењује специфично лечење туберкулостатицима (стрептомицин, пара - амино - салицилна киселина и рифадин),
  • код луесом изазваног запаљење дужице, лечење се спроводи пеницилином,
  • код реуматизмом изазваног запаљење дужице лечење се спроводи одговарајућом антиреуматском терапијом.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Арцх Опхтхалмол 1992; 110:528–532.
  2. ^ Еyе, хуман. Енцyцлопæдиа Британница фром Енцyцлопæдиа Британница Ултимате Референце Суите 2009
  3. ^ Козомара Р., и сар. Клиничка офталмологија. Бања Лука: Глас Српски, 2000.
  4. ^ Хартхан, Јеннифер; Фромстеин, Степхание; Мореттин, Цхристина; Опитз, Доминицк (2016). „Диагносис анд треатмент оф антериор увеитис: оптометриц манагемент”. Цлиницал Оптометрy: 23. ИССН 1179-2752. дои:10.2147/опто.с72079. 
  5. ^ ДАРРЕЛЛ РW, WАГЕНЕР ХП, КУРЛАНД ЛТ. Епидемиологy оф увеитис. Инциденце анд преваленце ин а смалл урбан цоммунитy. Арцх Опхтхалмол. 1962 Оцт;68:502-14. [ПубМед] [Референце лист]
  6. ^ Гритз DC, Wонг ИГ. Инциденце анд преваленце оф увеитис ин Нортхерн Цалифорниа; тхе Нортхерн Цалифорниа Епидемиологy оф Увеитис Студy. Опхтхалмологy. 2004 Мар;111(3):491-500; дисцуссион 500. [ПубМед] [Референце лист]
  7. ^ а б Сухлер ЕБ, Ллоyд МЈ, Цхои D, Росенбаум ЈТ, Аустин ДФ. Инциденце анд преваленце оф увеитис ин Ветеранс Аффаирс Медицал Центерс оф тхе Пацифиц Нортхwест. Ам Ј Опхтхалмол. 2008 Дец;146(6):890-6.е8. [ПубМед] [Референце лист]
  8. ^ а б Реевес СW, Слоан ФА, Лее ПП, Јаффе ГЈ. Увеитис ин тхе елдерлy: епидемиологицал дата фром тхе Натионал Лонг-терм Царе Сурвеy Медицаре Цохорт. Опхтхалмологy. 2006 Феб;113(2):307.е1. [ПубМед] [Референце лист]
  9. ^ Леибоwитз Х. M. Тхе ред еyе. Н Енгл Ј Мед 2000; 343:345-51
  10. ^ Аграwал РВ, Муртхy С, Сангwан V, Бисwас Ј. Цуррент аппроацх ин диагносис анд манагемент оф антериор увеитис. Индиан Ј Опхтхалмол. 2010 Јан-Феб;58(1):11-9.
  11. ^ Галлагхер КТ, Бернстеин Б. Јувениле рхеуматоид артхритис. Цурр Опин Рхеуматол. 1999 Сеп;11(5):372-6.
  12. ^ Унгаро Р, Механдру С, Аллен ПБ, Пеyрин-Бироулет L, Цоломбел ЈФ. Улцеративе цолитис. Ланцет. 2017 Апр 29;389(10080):1756-1770.
  13. ^ Бартх WФ, Сегал К. Реацтиве артхритис (Реитер'с сyндроме). Ам Фам Пхyсициан. 1999 Ауг;60(2):499-503, 507.
  14. ^ Унгпрасерт П, Рyу ЈХ, Маттесон ЕЛ. Цлиницал Манифестатионс, Диагносис, анд Треатмент оф Сарцоидосис. Маyо Цлин Проц Иннов Qуал Оутцомес. 2019 Сеп;3(3):358-375.
  15. ^ Наир ЈР, Моотс РЈ. Бехцет'с дисеасе. Цлин Мед (Лонд). 2017 Феб;17(1):71-77.
  16. ^ Цливе ДМ, Вангури ВК. Тхе Сyндроме оф Тубулоинтерститиал Непхритис Wитх Увеитис (ТИНУ). Ам Ј Киднеy Дис. 2018 Јул;72(1):118-128.
  17. ^ Фава А, Петри M. Сyстемиц лупус ерyтхематосус: Диагносис анд цлиницал манагемент. Ј Аутоиммун. 2019 Јан;96:1-13.
  18. ^ Гхасеми Н, Разави С, Никзад Е. Мултипле Сцлеросис: Патхогенесис, Сyмптомс, Диагносес анд Целл-Басед Тхерапy. Целл Ј. 2017 Апр-Јун;19(1):1-10.
  19. ^ Зху W, Хе X, Цхенг К, Зханг L, Цхен D, Wанг X, Qиу Г, Цао X, Wенг X. Анкyлосинг спондyлитис: етиологy, патхогенесис, анд треатментс. Боне Рес. 2019;7:22.
  20. ^ Блоом БР, Атун Р, Цохен Т, Дyе C, Фрасер Х, Гомез ГБ, Книгхт Г, Мурраy M, Нарделл Е, Рубин Е, Саломон Ј, Вассалл А, Волцхенков Г, Wхите Р, Wилсон D, Yадав П. Туберцулосис. Ин: Холмес КК, Бертоззи С, Блоом БР, Јха П, едиторс. Мајор Инфецтиоус Дисеасес. 3рд ед. Тхе Интернатионал Банк фор Рецонструцтион анд Девелопмент / Тхе Wорлд Банк; Wасхингтон (DC): Нов 03, 2017.
  21. ^ Мохсени M, Сунг С, Таков V. СтатПеарлс [Интернет]. СтатПеарлс Публисхинг; Треасуре Исланд (ФЛ): Ауг 8, 2023. Цхламyдиа.
  22. ^ Биесиада Г, Цзепиел Ј, Леśниак МР, Гарлицки А, Мацх Т. Лyме дисеасе: ревиеw. Арцх Мед Сци. 2012 Дец 20;8(6):978-82.
  23. ^ Wхитлеy, Рицхард Ј. (2002). „Херпес симплеx вирус инфецтион”. Семинарс ин Педиатриц Инфецтиоус Дисеасес. 13 (1): 6—11. ИССН 1045-1870. дои:10.1053/спид.2002.29752. 
  24. ^ Халонен, Сандра К.; Wеисс, Лоуис M. (2013), Тоxопласмосис, Елсевиер, стр. 125—145, ИСБН 978-0-444-53490-3, Приступљено 2024-01-20 
  25. ^ Јохнсон РW, Алварез-Пасqуин МЈ, Бијл M, Францо Е, Гаиллат Ј, Цлара ЈГ, Лабетоулле M, Мицхел ЈП, Налди L, Санмарти ЛС, Wеинке Т. Херпес зостер епидемиологy, манагемент, анд дисеасе анд ецономиц бурден ин Еуропе: а мултидисциплинарy перспецтиве. Тхер Адв Ваццинес. 2015 Јул;3(4):109-20.
  26. ^ Реддy АК, Енгелхард СБ, Схах ЦТ, Сим АЈ, Тхорне ЈЕ. Медицал Малпрацтице ин Увеитис: А Ревиеw оф Цлиницал Ентитиес анд Оутцомес. Оцул Иммунол Инфламм. 2018;26(2):242-248.
  27. ^ Делwиг А, Кеенан ЈД, Марголис ТП. Топицал Валганцицловир фор тхе Треатмент оф Хyпертенсиве Антериор Увеитис. Цорнеа. 2015 Нов;34(11):1513-5.
  28. ^ Моортхy, Рамана С.; Лондон, Николас Ј.С.; Гарг, Сунир Ј.; Цуннингхам, Емметт Т. (2013). „Друг-индуцед увеитис”. Цуррент Опинион ин Опхтхалмологy. 24 (6): 589—597. ИССН 1040-8738. дои:10.1097/01.ицу.0000434534.32063.5ц. 
  29. ^ Кубицка-Трзаска А, Романоwска-Диxон Б. Малигнант увеитис масqуераде сyндромес. Клин Оцзна. 2008;110(4-6):199-202.
  30. ^ Мрад, МА; Цхан, К; Цyпел, ТКС; Зукер, РМ (2008). „Јувениле xантхогранулома оф тхе еар: А цасе репорт”. Пластиц Сургерy. 16 (4). ИССН 2292-5503. дои:10.4172/пластиц-сургерy.1000581. 
  31. ^ Wакефиелд D, Цларке D, МцЦлускеy П. Рецент Девелопментс ин ХЛА Б27 Антериор Увеитис. Фронт Иммунол. 2020;11:608134. [ПМЦ фрее артицле] [ПубМед] [Референце лист]
  32. ^ Yеунг ИY, Попп НА, Цхан CC. Тхе роле оф сеx ин увеитис анд оцулар инфламматион. Инт Опхтхалмол Цлин. 2015 Суммер;55(3):111-31.
  33. ^ „Иритис (Запаљење дужице), болест, болести, офталмологија”. Стетоскоп.инфо (на језику: српски). Приступљено 2024-01-20. 

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zapaljenje_dužice&oldid=27448224”