Зоран Тодоровић (тенор)
Зоран Тодоровић (Београд, 1961) српски је тенор.
Зоран Тодоровић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1961 |
| Место рођења | Београд, ФНРЈ |
Каријера уреди
Зоран Тодоровић је један од десет водећих светских тенора. Наступао је у најзначајнијим театрима међу којима су: Баварска државна опера, Семпер опера у Дрездену,Немачка опера и Државна опера у Берлину, Холандска опера, Театар Ла Моне у Бриселу, Бечка државна опера, Опера Сан Франциска, Опера Лос Анђелеса, Театар Капитол у Тулузу, Марсејска опера, Краљевска опера Ковент Гарден, као и на Фестивалу у Брегенцу и у Народном позоришту у Токију, под палицом најзначајнијих диригената нашег времена.[1]
Иако је каријеру започео као лирски тенор распон његовог гласа омогућава му да пева и драмске улоге. Тодоровић је 2009. године, на опште одушевљење публике Масимо Театра у Палерму, извео свој први вагнеровски репертоар, и то у насловној улози Вагнерове опере Лоренгрин. Од тада се на његовом репертоару ниже велики број насловних улога драмских тенора.
Године 2013. свом репертоару додаје нове улоге из Вагнерових и Вердијевих опера, појављујући се као Радамес у Аиди у Марсеју и у насловној улози опере Парсифал у Фламанској опери. У сезони 2016/17, Тодоровић постиже велики успех својим дебитовањем на сцени у насловној улози нове продукције Отело у Немачкој опери на Рајни у Дизелдорфу, где касније изводи и Калафа у Турандоту. Он је такође певао у Ла Wаллy као Ђузепе Хагенбах у позориштима у Модени, Пјаченци и Ређо Емилији.
Тодоровићева ангажовања у сезони 2017/18 су улога Хагенбаха у Ла Wаллy у Ђиљо Театру у Луки, улога Пинкертона у опери Мадама Батерфлај у Немачкој опери на Рајни, Каниа у Пајацима, Калафа у Турандоту са Националном опером Букурешт и улога Каварадосија у Тоски на Оперском фестивалу у Савонлини.
Његови будући пројекти су насловна улога у Лоренгрину и улога Елеазара у опери Јеврејка са Фламанском опером, као и прво појављивање у улози Аполона у опери Дафне Рихарда Штрауса у Хамбуршкој државној опери. [2]
Насловне улоге уреди
- у Вагнеровој опери Лоенгрин.
- опера Андре Шеније (Марсејска опера – Женевска опера)
- Дик Џонсон у опери Девојка са запада (Масимо Театар у Палерму – Опера Монте Карла- Циришка опера, под диригентском палицом Марка Армилиата)
- Жан у Маснеовој опери Херодијада (Фламанска опера у Генту и Антверпену)
- Полион у Норми (Баварска државна опера у Минхену са Едитом Груберовом)
- Роберто Деверо (концерт у Варшави са Едитом Груберовом
- Манрико у Травијати (Женевска опера)
- Дон Алваро у опери Моћ судбине (Опера Бастиља у Паризу – Гранд Театар Лицео у Барселони - Токијо)
- Паоло у опери Франческа Да Римини (Опера Монте Карла)
- Туриду у опери Кавалерија рустикана и Канио у опери Пајаци (Циришка опера – Немачка опера на Рајни - Москва)
- Флорестан у Фиделиу (Лијеж)
- Гвидо Барди у Фирентинској трагедији (Театар Ређо у Торину и Опера Монте Карла, под диригентском палицом Пинчаса Стеинберга)
- Дон Хосе у опери Кармен (Немачка опера на Рајни)
- Калаф у Турандоту (Немачка опера на Рајни)
- Руђеро у Ластавици (Тел Авив са Ангелом Георгију)
- Краљ Артур (Опера Бастиља под диригентском палицом Филипа Жордана
- у опери Парсифал у Фламанској опери
- Отело у Немачкој опери на Рајни у Дизелдорфу
Референце уреди
- ^ „ЗОРАН ТОДОРОВИЋ I ПРИЈАТЕЉИ | Опера & Тхеатре Мадленианум”. оператхеатремадленианум.цом. Архивирано из оригинала 24. 01. 2019. г. Приступљено 23. 11. 2019.
- ^ „ЗОРАН ТОДОРОВИЦХ :: ТЕНОР”. www.зтодоровицх.цом. Архивирано из оригинала 26. 08. 2018. г. Приступљено 23. 11. 2019.
