Зовоји (Procellaridae) су породица морских птица из реда цевоносница (Procellariiformes).[2][3] У ову породицу сврстава се 79 врста подељених (тренутно) у 14 родова. Ова врстама бројна породица обухваћа средње велике морске птице распрострањене на свим оцеанима, мада претежно на оцеанима јужне хемисфере. Прилагођене су хладним климатским подручјима, а у суптропска подручја долазе само тамо, где допиру хладне морске струје. То је просторно највеће подручје појавности међу свим породицама птица. Најјужније живи бели поморчић[4] (Pagodroma nivea) који се гнезди на Антарктику, док најсеверније живи бурњак[4] (Fulmarus glacialis).

Зовоји
Капски бурњак (Daption capense)
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Авес
Ред: Процелларииформес
Породица: Процеллариидае
Leach, 1820[1]
Родови

Macronectes
Fulmarus
Thalassoica
Daption
Pagodroma
Halobaena
Pachyptila
Procellaria
Bulweria
Calonectris
Puffinus
Pelecanoides
Ardenna
Pseudobulweria
Aphrodroma
Pterodroma

Диверзитет[1]
16 родова и око 70 врста

Обележја

уреди

Као код свих бурњака, и врсте ове породице имају цевасте завршетке носа кроз које могу избацивати морску со и уљанату желучану течност. Кљун им је дуг и на врху свинут с кукастим завршетком и оштрим рубовима како би лакше у њему задржали клизаву ловину, најчешће рибу.

Врсте се величином прилично разликују. Најмања врста, Puffinus assimilis дуга је тек 25 цм, распон крила јој је око 60 цм, а средња тежина му је 170 г. Већина других врста незнатно су веће. Изузетак је само велики бурњак који подсећа на мале албатросе. Може бити дуг 1 метар с распоном крила од 2 метра, а може досећи тежину од 5 кг.

Боја перја је бела, с додатком смеђих или црних подручја, док је само пар врста једнобојно тамно. Већина врста има светао трбушни део, а годњи део тела им је тамно обојен. Све врсте су неугледне и тако сличне једна другој, да их је у природи тешко разликовати. Нема видљивог полног диморфизма, осим нешто ситније грађе женки, а код многих врста мужјак и женка се различито оглашавају.

Све врсте су изврсни летачи, али свака врста има другачији стил летења. Ноге су им слабе и смештене су далеко уназаг на телу. Нису погодне за ходање, тако да се све врсте на копну наслањају на прса и морају се помагати и крилима.

Начин живота

уреди

Осим у време парења, ове птице проводе читав живот на отвореним морима и могу се прилагодити и најлошијим временским приликама. Искључиви су месоједи. Хране се углавном мањим рибама и морским бескичмењацима, као што су сипе, ловећи их плитко испод морске површине. Само неке врсте хране се зоопланктоном, док неке врсте једу и стрвине, као што су угинули китови или друге морске животиње које плутају површином. Популације ових врста снажно су нарасле с порастом риболова[5].

 
Зовоји прате рибарски брод

Зовоји се, као и све породице и врсте овог реда, углавном гнезде у великим колонијама на високим и врло стрмим литицама у близини обале. Полажу само једно јаје беле боје, које је неуобичајено велико у односу на величину птице. На јајима леже између 40 и 60 дана. Код мањих врста младунци полећу 45 до 55 дана након лежења, док то време везаности младунца уз гнездо код већих врста може трајати 100 до 135 дана.

Систематика

уреди

Породицу Процеллариидае увео је (као Процелларидæ) енглески зоолог Вилијам Елфорд Лич у водичу за садржај Британског музеја објављеном 1820. године.[6][7] Име је изведено од типског рода Процеллариа који је заузврат изведен од латинске речи процелла што значи „олуја” или „бура”.[8] Овај типски род је 1758. године именовао шведски природњак Карл Лине у десетом издању свог 'Сyстема Натурае.[9]

Процеллариидае је једна од породица које чине ред Процелларииформес.[10] Пре увођења молекуларне филогенетике, традиционални аранжман је био да се Процелларииформес поделе у скуп од четири породице: Диомедеидае која садржи албатросе, Хyдробатидае која садржи све олујне бурнице, Пелецаноидидае која садржи ронилачке бурнице и Процеллариидае која садржи бурнице, стригалице и северне галебе.[11][12] Породица Хyдробатидае је даље подељена на две потфамилије, северне олујне бурнице у Хyдробатинае и јужне или аустралне бурнице у Оцеанитинае. Анализа секвенци митохондријалног цитохрома б из 1998. године открила је да постоји дубока генетска дивергенција између две подфамилије.[13] Накнадне опсежне мултигенске студије откриле су да ове две потпородице нису сестрински таксони.[14][15][16] Олујне бурнице су стога подељене у две породице: Хyдробатидае које садрже северне бурнице и Оцеанитидае, које садрже јужне олујне бурнице.[10] Мултигенске генетичке студије су откриле да су ронилачке бурнице из породице Пелецаноидидае угнежђене у породици Процеллариидае.[15][16][17] Као резултат тога, ронилачке бурнице су спојене у Процеллариидае.[10]

Спољашња систематика

уреди

Зовоји су породица у реду цевоносица. Овде су оне сестринска група с бурницама (Pelecanoides), а обе заједно су сестринска група с албатросима (Diomedeidae)[13].

Савремена унутрашња систематика

уреди

У новије време разне студије истражују стварну сродност врста унутар појединих потпородица на које се породица дели, и да ли одговарају стварним таксама. Најважније такве студије провели су Нан и Стенли,[13] као и Бретагнолле и други[18] дошавши до готово једнаких резултата.

Ове студије су показале, да је само потпородица Fulmarinae, заиста монофилна, док то с осталим потпородицама није случај. То значи, да остале потпородице имају, мање-више само формалну, не и таксономску вредност.

Према овим истраживањима, кладограм родова је следећи:

 Процеллариидае
 Н.Н.  
 Фулмаринае

 Фулмарус

 Мацронецтес

 Даптион

 Тхалассоица

 Пагодрома

 Н.Н.  
 Н.Н.  

 Халобаена

 Пацхyптила

 Н.Н.  

 Процеллариа

 Булwериа

 Н.Н.  

 Пуффинус и Цалонецтрис

 Псеудобулwериа

 Лугенса (сyн. Апхродрома)

 Птеродрома

Неке врсте

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Брандс, Схеила (14. 08. 2008). „Сyстема Натурае 2000 / Цлассифицатион — Суперфамилy Процеллариоидеа”. Пројецт: Тхе Таxономицон. Приступљено 12. 02. 2009. 
  2. ^ Леацх, Wиллиам Елфорд (1820). „Елевентх Роом”. Сyнопсис оф тхе Цонтентс оф тхе Бритисх Мусеум (17тх изд.). Лондон: Бритисх Мусеум. стр. 65—70. ОЦЛЦ 6213801. 
  3. ^ Боцк, Wалтер Ј. (1994). Хисторy анд Номенцлатуре оф Авиан Фамилy-Гроуп Намес. Буллетин оф тхе Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. Нумбер 222. Неw Yорк: Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. стр. 110, 130, 161. 
  4. ^ а б Животиње, велика илустрирана енциклопедија, Мозаик књига, Загреб. 2005. ISBN 978-953-196-088-5.
  5. ^ Цхристопхер Перринс (Хрсг.): Дие БЛВ-Ензyклопäдие Вöгел дер Wелт. БЛВ, Мüнцхен. 2004. ISBN 978-3-405-16682-3. стр. 71.
  6. ^ Леацх, Wиллиам Елфорд (1820). „Елевентх Роом”. Сyнопсис оф тхе Цонтентс оф тхе Бритисх Мусеум. 17 (17тх изд.). Лондон: Бритисх Мусеум. стр. 68.  Алтхоугх тхе наме оф тхе аутхор ис нот специфиед ин тхе доцумент, Леацх wас тхе Кеепер оф Зоологy ат тхе тиме.
  7. ^ Боцк, Wалтер Ј. (1994). Хисторy анд Номенцлатуре оф Авиан Фамилy-Гроуп Намес. Буллетин оф тхе Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. Нумбер 222. Неw Yорк: Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. стр. 110, 130, 161. хдл:2246/830. 
  8. ^ Јоблинг, Јамес А. (2010). Тхе Хелм Дицтионарy оф Сциентифиц Бирд Намес. Лондон: Цхристопхер Хелм. стр. 317. ИСБН 978-1-4081-2501-4. 
  9. ^ Линнаеус, Царл (1758). Сyстема Натурае пер регна триа натурае, сецундум цлассес, ординес, генера, специес, цум цхарацтерибус, дифферентиис, сyнонyмис, лоцис (на језику: Латин). 1 (10тх изд.). Холмиае (Стоцкхолм): Лаурентии Салвии. стр. 131. 
  10. ^ а б в Гилл, Франк; Донскер, Давид; Расмуссен, Памела, ур. (јул 2021). „Петрелс, албатроссес”. ИОЦ Wорлд Бирд Лист Версион 11.2. Интернатионал Орнитхологистс' Унион. Приступљено 15. 1. 2022. 
  11. ^ Маyр, Ернст; Цоттрелл, Г. Wиллиам, ур. (1979). Цхецк-Лист оф Бирдс оф тхе Wорлд. 1 (2нд изд.). Цамбридге, Массацхусеттс: Мусеум оф Цомпаративе Зоологy. стр. 48—121. 
  12. ^ Марцхант, С.; Хиггинс, П.Г., ур. (1990). „Ордер Процелларииформес”. Хандбоок оф Аустралиан, Неw Зеаланд & Антарцтиц Бирдс. Волуме 1: Ратитес то дуцкс; Парт А, Ратитес то петрелс. Мелбоурне, Вицториа: Оxфорд Университy Пресс. стр. 263—264. ИСБН 978-0-19-553068-1. 
  13. ^ а б в Гарy Нунн, Сцотт Станлеy: Бодy сизе еффецтс анд ратес оф цyтоцхроме б еволутион ин тубе-носед сеабирдс. Ин: Молецулар Биологy анд Еволутион. Нр. 15, 1998, С. 1360–1371
  14. ^ Хацкетт, С.Ј.; Кимбалл, Р.Т.; Реддy, С.; Боwие, Р.C.К.; Браун, Е.L.; Браун, M.Ј.; Цхојноwски, Ј.L.; Цоx, W.А.; Хан, К-L.; Харсхман, Ј.; Худдлестон, C.Ј.; Маркс, Б.D.; Миглиа, К.Ј.; Мооре, W.С.; Схелдон, Ф.Х.; Стеадман, D.W.; Wитт, C.C.; Yури, Т. (2008). „А пхyлогеномиц студy оф бирдс ревеалс тхеир еволутионарy хисторy”. Сциенце. 320 (5884): 1763—1767. Бибцоде:2008Сци...320.1763Х. ПМИД 18583609. С2ЦИД 6472805. дои:10.1126/сциенце.1157704. 
  15. ^ а б Прум, Р.О.; Берв, Ј.С.; Дорнбург, А.; Фиелд, D.Ј.; Тоwнсенд, Ј.П.; Леммон, Е.M.; Леммон, А.Р. (2015). „А цомпрехенсиве пхyлогенy оф бирдс (Авес) усинг таргетед неxт-генератион ДНА сеqуенцинг”. Натуре. 526 (7574): 569—573. Бибцоде:2015Натур.526..569П. ПМИД 26444237. дои:10.1038/натуре15697 . 
  16. ^ а б Кухл, Х.; Франкл-Вилцхес, C.; Баккер, А.; Маyр, Г.; Николаус, Г.; Боерно, С.Т.; Клагес, С.; Тиммерманн, Б.; Гахр, M. (2020). „Ан унбиасед молецулар аппроацх усинг 3′-УТРс ресолвес тхе авиан фамилy-левел трее оф лифе”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 38 (мсаа191): 108—127. ПМИД 32781465. дои:10.1093/молбев/мсаа191 . 
  17. ^ Реддy, С.; Кимбалл, Р.Т.; Пандеy, А.; Хоснер, П.А.; Браун, M.Ј.; Хацкетт, С.Ј.; Хан, К.-L.; Харсхман, Ј.; Худдлестон, C.Ј.; Кингстон, С.; Маркс, Б.D.; Миглиа, К.Ј.; Мооре, W.С.; Схелдон, Ф.Х.; Wитт, C.C.; Yури, Т.; Браун, Е.L. (2017). „Wхy до пхyлогеномиц дата сетс yиелд цонфлицтинг треес? Дата тyпе инфлуенцес тхе авиан трее оф лифе море тхан таxон самплинг”. Сyстематиц Биологy. 66 (5): 857—879. ПМИД 28369655. дои:10.1093/сyсбио/сyx041 . 
  18. ^ V. Бретагнолле, C. Аттиé, Е. Пасqует: Цyтоцхроме-Б евиденце фор валидитy анд пхyлогенетиц релатионсхипс оф Псеудобулwериа анд Булwериа (Процеллариидае). Ин: Тхе Аук. Нр. 115, 1998, С. 188–195

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди