Википедија

Đorđe T. Petković

Đorđe T. Petković-Brale (Budimpešta, 21. septembar 1907 — Beograd, 1. decembar 1981) bio je mašinski inženjer i konstruktor aviona[1][2].

Đorđe Petković
Inž. Đorđe T. Petković-Brale konstruktor aviona
Datum rođenja(1907-09-12)12. septembar 1907.
Mesto rođenjaBudimpešta,  Austrougarska
Datum smrti1. decembar 1981.(1981-12-01) (74 god.)
Mesto smrtiBeograd  SR Srbija,  SFR Jugoslavija

Biografija uredi

 
Avion Aero-2D sa zatvorenom kabinom i civilnim oznakama u Muzeju vazduhoplovstva — Beograd.
 
Utva 251 Trojka
 
Aero - 3
 
Avion G-2 Galeb u letu

Osnovnu školu i gimnaziju Đorđe Petković je završio u Beogradu 1926, a na Mašinsko-elektrotehničkom odseku Tehničkog Fakulteta Univerziteta u Beogradu, diplomirao je juna 1932. godine. Od 1933. do 1935. specijalizirao je aeronautiku na fakultetu (Faculté des sciences) univerziteta Sorbona (Sorbonne) u Parizu. Istovremeno, bio je i na specijalizaciji u l'Institut Aérotechnique de Saint-Cyr-l'École (Aeronautičkom institutu za naučna istraživanja Sen Sir), gde se kao saradnik profesora Tusena bavio naučno-istraživačkim radom.

Radna biografija uredi

U periodu od 1936. do 1941. godine inž.Đorđe T. Petković je radio u zemunskoj fabrici aviona „Ikarus“u svojstvu rukovodioca različitih odeljenja, a jedno vreme je bio i šef konstrukcionog odeljenja fabrike. U tom periodu 1939 i 1940. godine su bile najuspešnije poslovne godine Ikarusa, serijski su se proizvodili lovački avioni po britanskoj licenci Hoker fjuri i bombarderi Bristol Blenim. Paralelno sa redovnom serijskom proizvodnjom odvijala se intenzivna izrada prototipova novih aviona domaćih konstrukcija: Aero-2, B-5, MM-2 i Orkan. Avion Aero-2[3] su konstruisali inž. Boris Cijan i inž. Đorđe Petković-Brale van radnog vremena učestvujući na konkursu za projekt školskog aviona.

Tokom rata radio je u „Ikarusu“, i „Rogožarskom“, a oslobođenje je dočekao u jednoj stolarskoj radionici u Beogradu, radeći na obnavljanju oštećenih crteža aviona Aero-2, koje je krišom uspeo da spase iz „Ikarusa“.

Od novembra 1944. do kraja 1953. radio je naizmenično u Upravi vojne industrije, i fabrikama „Ikarus“ i „Utva“. U tom periodu radio je na avionima Trojka[4], pomagao prof. D. Stankovu na realizaciji dvomotornog bombardera Ikarus 215, sa inž. Telešovim izradio načelne projekte dvomotornog transportnog aviona višestruke namene i lakog dvomotornog bombardera.

Pored rada na projektovanju aviona, Petković je u periodu od 1948. do 1950. konstruisao i prve potpuno domaće stajne trapove od Peđ-1 do i Peđ-4, ugrađivane na avionima Aero-2 i Aero-3, kao i plovke za hidroavione Aero-2H.

Od 1953. godine konačno je prešao u „Utvu“ Pančevo, gde radi kao šefa KB i glavni konstruktor. U to vreme nastaju njegove konstrukcije Aero-3 i predprojekti školskih aviona na mlazni pogon Utva P-1, P-2 i P-3. Kada je odlučeno da se pri VTI u Žarkovu formira i konstruktorska delatnost, inž. Petković je januara 1958. prešao u Institut u kome je radio kao samostalni konstruktor a zatim i načelnik Odseka za projektovanje i konstrukciju aviona. Dao je značajan doprinos u projektovanju aviona Galeb i Jastreb, a bio je na čelu grupe koja je izradila projekte aviona Kraguj. Svi ti avioni serijski su proizvođeni u fabrici „Soko“ u Mostaru.

U penziju je otišao 1967. godine kao viši naučni savetnik VTI-a (Vazduhoplovnog tehničkog inatituta).

Projekti aviona uredi

  • Aero 1 - jednomotorni školski dvosed drvene konstrukcije (1939) konkurs Aerokluba
  • Aero 2 - jednomotorni školski dvosed drvene konstrukcije (1940) konkurs KVV
  • Trojka - jednomotorni turistički dvosed niskokrilac drvene konstrukcije. (1948) proizvedeno 80 aviona
  • Ikarus 215 - višenamenski dvomotorni avion zajednički rad sa prof. D.Stankov (1948-1949) prototip
  • Aero 3 - jednomotorni školski dvosed sa Lajkoming motorom (1955) proizvedeno 110 aviona u Utvi
  • Utva P-1, P-2 i P-3 - predprojekti školskih aviona na mlazni pogon (1955- 1956) konkurs KRV
  • Galeb - školski avion na mlazni pogon (1958. - 1960)
  • Jastreb - jurišni avion na mlazni pogon (1971)
  • Kraguj - laki jurišni avion sa Lajkoming motorom (1962)

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 11. 02. 2017. g. Pristupljeno 28. 10. 2020. 
  2. ^ Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Beograd: Muzej nauke i tehnike. ISBN 978-86-82977-60-5.
  3. ^ Čedomir Janić, Ikarusov Aero-2, Aero magazin br. 11, oktobar 1999.
  4. ^ Šime Oštrić, Bila jednom Trojka, Monorama, Naša krila br. 12, 12/1996

Literatura uredi

  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Beograd: Muzej nauke i tehnike. ISBN 978-86-82977-60-5.
  • Šime Oštrić, Bila jednom Trojka, Monorama, Naša krila br. 12, 12/1996;
  • Čedomir Janić, Ikarusov Aero-2, Aero magazin br. 11, oktobar 1999.
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011) (na ((en))). The Century of Sport Aviation in Serbia. Beograd: Aerokomunikacije.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Т._Петковић&oldid=26794279”