Đurđevske pesme

Đurđevske pesme su vrsta obrednih narodnih lirskih pesama, a pevane su na Đurđevdan (6. maj) i tokom đurđevske nedelje, posebno na Biljani petak. Pevale su ih devojke koje rano ujutru odlaze u planinu i pevanjem oglašavaju svoj odlazak. U planini beru lekovito bilje i mađijske trave. Od ubranih trava se plete venac i peva mu se pesma koju nazivaju ”venčeva pesma”. Venci su kačeni na stoku, rodno drveće ili kućna vrata, što je u vezi sa stočarsko-agrarnim kultom. Kroz vence su devojke ”pregledavale” momke, a to je odraz bajaličko-ljubavnog kulta u ovim pesmama.

Primer

”Kamen moste, drž' se, ne nišajse,
Sam' da prođem i konja provedem.
Da razbijem leda devet peda,
Da izvadim vodu ispod leda,
Da zapojim lenjive devojke
Da zapojim mladu momčadiju,
Koj' ne može kamen da bacaju,
Koj' ne može tanac da vodiju,
Koj' ne može pesmu da zapoju.”