Jagi antena
Jagi-Uda antena (Yagi-Uda Antenna), obično poznata kao Jagi antena, je antena koja sadrži niz dipolskih i dodatnih 'parazitnih' elemenata.
Dipol je aktivni, napajani, zračeći, element, a drugi, nešto duži, je reflektor (ogledalo). Ostali kraći, 'parazitni' elementi se mogu postaviti ispred dipola kao direktori (usmerivači). Ovakvo rešenje daje anteni usmerenost koja nije karakteristična za slobodni dipol. Jagi antena je usmerena u osi koja je normalna na sam dipol, a istovremeno je u ravni u kojoj su i drugi elementi antene, direktori (usmerivači), reflektori (ogledala) i zračeći dipol. Ako raširite ruke u obliku dipola i zamislite da je reflektor iza vas, najveći dobitak signala ćete imati za signale koji dolaze pravo ispred Vas.
Jagi antene mogu imati više usmeravajućih elemenata, direktora, koji su poređani u nizu na međusobnom rastojanju približno četvrtine talasne dužine, a dužine nešto malo kraće od polovine talasne dužine (i sve kraće u nizu). Ovakva konstrukcija obezbeđuje anteni da postiže različite odzive na raznim opsezima, što je određeno dužinom, prečnikom i razmakom među pojedinim elementima. Međutim, ukupan dobitak antene je srazmeran ukupnoj dužini, a ne broju elemenata.
Svi elementi antene obično leže u istoj ravni, montirani su na šipkaste nosače ili unakrsne šipke. Parazitni elementi ne moraju ležati u istoj ravni već mogu biti sa obe strane ravni simetrije.
Mnoštvo Jagi-Uda antena su dizajnirane da operišu sa višestrukim opsezima (engl. Bands); završni dizajn antene koji je čini komplikovanom je prisustvo kalema tzv. „zamke“ (engleski: Traps) u elementima antene. Ovo međutim smanjuje efikasnost niza na bilo kojoj datoj frekvenciji, radikalno utične na odgovor u željenom pravcu.
Jagi-Uda antena je izmislio 1926. godina Šintaro Uda sa Tohoku univerziteta, Sendai, Japan, uz saradnju Hidetsugu Jagija sa istog univerziteta. Jagi je objavio prvi članak na engleskom jeziku o ovoj anteni 1928. pa je antena povezana sa njegovim imenom. Ipak, Jagi je uvek naglašavao da je Uda dao glavni doprinos dizajnu antene, i ispravno ime za antenu je Jagi-Uda.
Prvo masovno korišćenje Jagi antena doživljava tokom Drugog svetskog rata na avionskim radarima, zbog svoje funkcionalnosti i direkcionih karakteristike. Ironično je da mnogi japanski radarski inženjeri nisu znali za Jagi antenu sve do samog kraja rata, zbog konkurencije između japanske armije i mornarice. Ove antene se mogu videti na nosevima mnogih aviona iz Drugog svetskog rata, između ostalih na nekim verzijama nemačkog Junkers Ju-88 lovca bombardera i britanskog Avro Lankaster bombardera.
